Fantastičan ambijent premijerke Brnabić

Odavno ne gledam ekspozee novih premijera, odmah mi pozli. Ko to može da gleda, i zašto? Ko ne ume ukratko, iz glave, da predstavi svoj rođeni program, taj ne treba da bude premijer. Sve drugo je tiranija i demonstracija sile. Preterujem, kažete? Dobro, hajde, recite mi, šta je premijerka pričala sat vremena? Ili, šta je ono Vučić pričao šest sati u svom ekspozeu? E, to vam govorim. Još je gore, naravno, kad dobijete pola premijerke, koja se neće baviti spoljnom politikom, nego će to da radi Dačić. Čijeg se ekspozea takođe niko ne seća. Zašto bi onda ekspoze premijerke Brnabić bio izuzetak, kad ga tek ona nije sama pisala? Naravno, propast je počela mnogo pre toga, u stvari, počela je odmah posle 5. oktobra, izborom Nataše Mićić na mesto predsednice parlamenta. Niko u Srbiji za nju nije čuo - ni pre, ni posle njenog mandata. Zašto su je uopšte postavljali? E pa, zato što je baš to bio cilj: da se ubrzaju stvari, da se iz politike izbaci politika. Nije to išlo baš glatko, mnogi su se otimali, branili fotelje… ali, uzalud! Vredno se radilo – i cilj je postignut. Danas nijedan ministar nema svoje mišljenje, a što je najlepše, svi to otvoreno pokazuju. Na svako vruće političko pitanje odgovaraju – o tome će odlučiti predsednik, a kad predsednik odluči – prvi će vas o tome obavestiti, kao Nušićev Pera pisar iz administrativnog odeljenja. Baš kao Pera pisar: na usluzi, zna gde mu je mesto, i pazi da nešto ne zabrlja. Samo, da se ne zaboravi, u Nušićevo vreme je bilo i ministara, i politike, pa tek u epizodama se Pera pisar pojavljivao. A u državnom aparatu je, izgleda, bilo još ozbiljnije: činovnici su od rodbine pozajmljivali novac, da vrate pare u državnu kasu pre nego što dođe inspekcija… Stvarno, koji je danas datum? Bilo je otužno gledati i mesecima iščekivati da bivši premijer odluči kog će Peru pisara postaviti na svoje mesto. Pa kad smo saznali, šta sad da očekujemo? Hoće li nova premijerka da razmontira burazersku državu? Hoće li depolitizovati pravosuđe? Ili javna preduzeća? Naravno da neće, taman posla. Želja joj je da sve ostane isto, kaže. Ruku na srce, kad su burazeri i poslušne sudije bili dobri i Vučiću, i žutima – njoj će biti još bolji! Dobro bi bilo kada bi premijerka makar preskočila da govori o podacima. Recimo, o tome kako nam je nezaposlenost sada niža nego ikada, da je tako niska bila „možda pre dvadeset ili dvadeset pet godina“. A nezaposlenost je u Srbiji danas ista kao za mandata Mirka Cvetkovića, dakle, 2008. godine, pre nastanka velike ekonomske krize! Je li to stvarno bilo pre dvadeset, ili dvadeset pet godina? Naslušaćemo se, slutim, o tome kako nam je puna državna blagajna. A to što je Fiskalni savet, kao u partiji jamba, objavio „potop u najavi“ državnih finansija, to ne treba da nas sekira. Kad se ona ne brine, zašto bismo mi strahovali? Možda će nam osmina premijerkinog mandata (koliko će proći novih do izbora), ipak doneti nešto novo. Evo, premijerka najavljuje digitalizaciju, kaže – u tome je budućnost. Naravno, u zemlji sa skoro pedeset odsto funkcionalno nepismenih – digitalizacija je zaista prioritet! A dobra je i za smanjenje nezaposlenosti. Evo, baš premijerka navodi kako je u toj oblasti (koju nije baš definisala, ali šta sad) posao našlo deset hiljada mladih ljudi. Odlična ideja! Kad bi se tu zaposlilo još toliko mladih, broj nezaposlenih bi pao za više od jedan odsto! Ostalih 98 i kusur odsto, nek vide šta će - nisu prioritet. Zašto bi bili, kad je nezaposlenost sada manja nego ikada! Sve će, dakle, ostati isto. Nakon besmislenih planova, slušaćemo bajke o boljoj budućnosti. „Radujem se da već negde od početka 2019. godine mi svi krenemo u ozbiljnu primenu tih (digitalnih) tehnologija.“ I ja se radujem, moram da priznam. Digitalizacija burazerske Srbije, trebalo se toga setiti!