Najvažnija je herojska dimenzija srpske kulture

Nije član nijedne stranke, samo je jedan od izabranika u Krunskom savetu. Ima 55 godina i kao diplomirani pravnik radio je razne poslove. Kultura je postala deo njegove profesionalne aktivnosti pre četiri godine kada je postavljen za sekretara za kulturu Beograda. Od avgusta 2016. je ministar za kulturu i informisanje u Vladi Republike Srbije. Od tada do danas šira javnost ga prepoznaje i kao velikog branitelja ćirilice. Trudi se da ostavi utisak čoveka, ministra, sa kojim se možete bez posledica neslagati. Razgovaramo nekoliko dana pošto je izabrana nova vlada u kojoj je on ostao na starom mestu. Koliko ste vaše ministarstvo, i vi lično, učestvovali u pisanju govora premijerke Ane Brnabić kad je reč o delu koji se odnosi na kulturu? Ni ja niti bilo ko iz Ministarstva nije učestvovao u pisanju govora niti sačinjavanju teksta. Ali, po zahtevu, poslali smo kabinetu premijerke ono što se tiče aktivnosti Ministarstva i planova za naredni srednjoročni i dugoročni period. Posle više od 20 godina, krilatica Lepše je sa kulturom danas ima obličje Lakše je bez kulture. Lakše je premijerki jer je sve o kulturi sažela u tri rečenice, lakše je celoj Vladi jer ta oblast života očigledno nikoga u Nemanjinoj 11 ne zanima. Kako se osećate pred tom činjenicom? Ekspozei povodom preuzimanja funkcije premijera mogu biti duži i kraći. Verujem da je premijerka želela da se samo u kratkim crtama osvrne na značaj kulturnog nasleđa kome smo i mi posvetili veliku pažnju, a svi drugi detalji koji se tiču mnogobrojnih pitanja iz oblasti kulture nalaze se u Nacrtu strategije razvoja kulture. U jedan ekspoze koji traje toliko i toliko minuta, teško je da uđu sve važne stavke iz oblasti kulture, i Ministarstvo kulture i informisanja nema razloga da bude nezadovoljno onim što je rečeno u referatu. Biće prilike da se uskoro o tome govori povodom Nacrta strategije. Poput mnogih zainteresovanih za ovu oblast, ipak, ne vidim mesto kulture u Srbiji na osnovu onoga što je premijerka kazala. To je za ljude koji se bave tom delatnošću nedozvoljeno malo? Za odgovor na to vaše pitanje pozvanija je premijerka, a mene kao ministra zanima kako ćemo se u budućnosti odnositi prema strateškim pitanjima kad je o kulturi reč. Ona su usmerena pre svega na povećanje budžeta za kulturu, na razgovore o strateškim ciljevima i njihovoj realizaciji. Nedavno ste ponudili Nacrt strategije razvoja kulture Srbije u narednih deset godina, kome predstoji javna diskusija. Predlažete da se ulaganje u kulturu tokom tih deset godina povećava za 0,1 odsto godišnje, a predlog UNESKO-a je da to bude 1 odsto veće izdvajanje na godišnjem nivou. Šta je uopšte moguće postići sa tih 0,1 odsto? Moja lična želja je da već sledeće godine izdvajanje iz budžeta za kulturu bude dva odsto. Ali, to jednostavno nije moguće. Moramo imati u vidu realnost u kojoj živimo, moramo znati da za svoje najbolje namere moramo imati saglasnost Ministarstva finansija i drugih koji o tome odlučuju. Predvideli smo malo ali stabilno povećanje, da ono bude moguće i održivo. Da to ne bude spisak lepih želja već spisak održivih i mogućih razvojnih poteza. Tako bismo se za deset godina našli na povećanju izdvajanja za kulturu koje bi iznosilo više od dva odsto. A već za tri godine bismo ispunili onu preporuku UNESKO-a koju vi pominjete u svom pitanju. Ako javna rasprava o Nacrtu strategije pokaže da postoji veliko insistiranje kulturne javnosti za veće povećanje budžeta, mi smo spremni da to i predložimo. Mogli ste odmah da tražite još više? I za ovo će biti borba, videćete. Recite tri prioriteta koje smatrate važnim i kako ćete ih podržati? Ne bih se složio da je reč o neshvatljivo velikom broju prioriteta. Mislim da je vaš pridev „neshvatljiv“ prejak i da ne odražava ono što se nalazi u Nacrtu strategije. Ne vidim neshvatljivo veliki broj prioriteta već vidim da sve ono što je naznačeno treba da bude rešavano u narednom desetogodišnjem periodu. Kad je reč o tri prioriteta, izdvojio bih povećanje izdvajanja za kulturu za koje se nadam da će biti veće od predloženog, potom donošenje većeg broja zakona i podzakonskih akata koji normativno uređuju oblast kulture. O kojim zakonima je reč? Ima ih više. Zakon o zaštiti kulturnog nasleđa i Zakon o audio-vizuelnim delatnostima. I treći prioritet? Okončanje rekonstrukcije i puštanje u rad Muzeja savremene umetnosti, Narodnog muzeja, izgradnja Koncertne dvorane… Dvorane Beogradske filharmonije, kako je rekao predsednik? Reč je o Koncertnoj dvorani, a još je rano da govorimo o njenoj nameni, o njenom opredeljenju. Možete li reći jedan dokaz da je Kulturni centar Srbije u Parizu poslednjih dvadeset godina pomogao da se promeni nabolje slika o Srbiji u Francuskoj? Kulturni centar u Parizu radio je sa promenljivim uspehom. Treba znati da postoji hibridna nadležnost između Ministarstva inostranih poslova i MKI jer MIP imenuje direktora Kulturnog centra, a MKI predlaže programe koji tamo treba da budu sprovedeni. Mi smatramo da bi nadležnosti budućih kulturnih centara trebalo da pripadaju MKI po obrascu kakav ima Nemačka kroz rad Gete institute, Španija kroz institut Servantes, Mađarska kroz institut Hungarikum, Italija kroz rad svog Kulturnog centra, koji nisu u nadležnosti njihovih ministarstava inostranih poslova. Pokušavamo da dođemo do spretnijih i gipkijih rešenja od onih koja sada imamo i da sledimo tradiciju onih modela koji su se pokazali kao uspešni. Već smo dali neke predloge za nova rešenja, a do kraja godine treba da se otvori naš kulturni centar u Pekingu. Prilikom moje poslednje posete Kini našli smo prostor u ekskluzivnoj umetničkoj zoni 798 koja predstavlja centar savremene umetnosti i gde se nalaze kulturni centri većine evropskih zemalja. To će biti najveći iskorak u poslednjih 50 godina. Zbog čega ste smenili državnog sekretara Novicu Antića? Među uobičajenim procesima u radu jednog ministarstva je i promena koja ima za cilj povećanje efikasnosti i pokušaj da se dođe do što uspešnijeg i harmoničnijeg tima. Nema nikakvog posebnog povoda za tu smenu, a novi državni sekretar će biti izabran u narednih mesec dana. Zbog čega ste uveli obavezu svih institucija kulture da pozivaju predstavnike MKI na svoje sednice? Da li to znači da ne verujete predsednicima UO ili direktorima institucija koje ste zatekli? Ne. To je mera koja treba da olakša rad upravnih odbora i njihovu saradnju sa ministarstvom. Predstavnici MKI na tim sednicama nemaju pravo da govore niti da učestvuju u raspravi, niti da izražavaju stav MKI po bilo kom pitanju. Ali treba da odgovore na pitanje ukoliko im UO takvo pitanje postavi. To nije nikakav novi vid kontrole. Novi vid jeste jer do sada nije postojao? Na ovaj način samo povećavamo efikasnost rada UO i MKI. Da se poslužim savremenim izrazom koji je inaugurisala ova vlast: budžet za film koji ste zatekli, najveći je u istoriji Srbije. I tako povećan, budžet za film u Srbiji je najmanji u odnosu na zemlje nekadašnje Jugoslavije. Veće budžete imaju Slovenija, Hrvatska i Makedonija. Kod njih se zakonskom regulativom deo novca od igara na sreću odvaja u fond za snimanje filmova, što kod nas nije slučaj. Ali, ja ne odustajem od toga da se i u Srbiji uvede slična regulativa kao i u tim zemljama. Verujem da će se i mimo toga u narednim godinama uvećati ulaganje u film i da ćemo od sadašnjih pet-šest miliona doći do 10 miliona evra. Za koje institucije kulture u Srbiji smatrate da su najuspešnije i da na najbolji način prezentuju prioritete vaše politike? Iako je često ispod radara javnosti, bibliotekarstvo spada u onu delatnost koja beleži ozbiljne rezultate. Bibliotekari su danas bolji deo naše kulture. Kada ste u avgustu prošle godine preuzeli dužnost ministra, kazali ste da ćete se boriti da medijska slika Srbije bude pristojnija nego što je tada bila. Da li je pristojnija danas nego pre godinu dana? Nije. Ima previše prostakluka, previše banalnih tema, primitivnih obraćanja, neprimerenog rečnika. Nisam siguran da je išta moguće uraditi u okviru ovlašćenja koja ima MKI tim povodom. Tačnije, mi nemamo pravo na neke mere koje bi možda i dale rezultate, ali one su u nadležnosti drugih, a ne u našoj. Sve češće se pominje problem slobode medija. Nisam jedina koja smatra da su medijske slobode nikada manje? Formalno gledano, kad je reč o postojanju zakona i propisa, ta ocena ne stoji. Mediji se u skladu sa zakonom osnivaju slobodno i funkcionišu slobodno, a našim Ustavom je zabranjena cenzura u medijima. Ne postoji nijedan pravni akt niti neko drugo sredstvo koje bi upućivalo na to da se država ponela restriktivno prema medijima. Ako govorimo o smanjenju slobode medija, ta se tema, po mom mišljenju, tiče veoma osetljive procene oblasti autocenzure i neke druge vrste pritisaka, ali tu je veliki problem u dokazivanju. Tu se nalazimo na terenu subjektivne procene i neodređenosti, bez dokaza. Ono što vidim je da postoji veoma oštar bezobalni front u različitim ocenama sa svih strana naše medijske scene. To je često ispod razumne granice dobrog ukusa. Da li se vama kao ministru neko žalio da su ugrožene slobode u medijima? Ne. A da li su vam na to skretali pažnju ljudi van Srbije? Ne. Šta vas opredeljuje da odete na jednu a ne na drugu manifestaciju, da ne odete na gostovanje Mihaila Barišnjikova ili Zubina Mehte, na primer? Jedini tačan odgovor je da je u pitanju slobodno vreme. Imam desetine poziva nedeljno, skoro stotinu mesečno. Trudim se da idem na one događaje koji su ispod radara pažnje javnosti… A izbegavate ove prononsirano velike događaje? Te manifestacije i događaji imaju dovoljno publiciteta i bez mene. Tim pre što moj radni dan takođe obiluje susretima, događajima, razgovorima, pa mi za večernje ispijanje proseka i lake razgovore ostaje malo vremena. Ne pravim nikakvu selekciju već idem tamo gde mogu fizički i psihički da stignem. Imate li podršku u Vladi za ono što želite da uradite, da menjate? U proteklih deset meseci imao sam apsolutnu podršku bivšeg premijera Aleksandra Vučića, a nadam se da će tako biti i sa sadašnjom premijerkom Anom Brnabić. Mogu li sada ja vas nešto da pitam, sa molbom da to uđe u ovaj intervju? Izvolite… U svom tekstu u NIN-u ste spočitavali da Nacrt strategije za kulturu predstavlja gledanje u prošlost, a da nije okrenut budućnosti. Možete li mi reći šta ste tačno imali na umu? Vi ste, govoreći o dimenzijama srpske kulture, nabrojali njihov veliki broj (vizantijska, slovenska, herojska, starobalkanska…), i sve to liči na svojevrsno konzerviranje prošlosti. Ja smatram da postoje dve dimenzije srpske kulture – tradicija i budućnost. Ovo je prvi pokušaj u Srbiji da se profiliše kulturni obrazac, odnosno da se ponudi definicija dimenzije srpske kulture. Da se kaže šta je to srpsko kulturno jezgro, šta je temelj iz kojeg izranja ono što mi smatramo srpskom kulturom. Dimenzije srpske kulture sežu duboko u prošlost, i sigurno će biti velika debata oko njih, ali smatrali smo da su sve te dimenzije važne. Kao i herojska dimenzija srpske kulture, povodom koje će sigurno biti dosta reči, ali ona je izraz vekovne borbe za slobodu i očitava se ne samo u epskim narodnim pesmama već i u savremenom umetničkom stvaralaštvu 20. veka. Od ogromnog je značaja da se prvi put u ovom Nacrtu definiše i srpski kulturni prostor. Kada sklonimo sve naplavine naše svakidašnjice, naći ćemo Dositejevo prosvetiteljstvo, evropski modernizam 20. veka, kontaktnost, svetosavlje, kosovski motiv… Da bismo definisali jezgro srpske kulture u proteklih 1.500 godina, morali bismo da zabasamo u prošlost i da sve to stavimo na papir.