Eksperiment u vakuumu

U sveopštoj pomami za festivalima, prošao je još jedan „Preko svake granice“, upriličen prošle nedelje u alternativnom prostoru Garaže kod Sajma. Programom usmeren da preispita naš odnos sa Kosmetom, bio je drugačiji od ostalih, orijentisanih na „konzumaciju“ kulture i zabave. Nosilac projekta je Narodno pozorište iz Prištine, već par godina sa sedištem u Gračanici, u žiži preispitivanja relacije „nas“ i „njih“. Ovu uvreženu podelu, kao i onu na jedne za koje je Kosovo srce Srbije, i druge, kojih se ovo pitanje ne tiče, nisu morale da apostrofiraju dve od tri izvedene predstave, urađene u koprodukciji sa Bitef teatrom. Ko je na čijoj strani pokazao je auditorijum. Od zvaničnika nije bilo nikog, pa se nameće zaključak da je „kosovski mit“ svoje ispunio, što je bilo do njega, dok završnicu daje viša politika. Stoga se nije pojavio ni aktuelni ministar kulture Vladan Vukosavljević, jer ne može da stigne baš na sve što njegova institucija sufinansira, ali ni njegov prethodnik, poslovično sklon gračaničkom Nacionalnom teatru. Čini se da podrška ugroženoj manjini u „južnoj srpskoj pokrajini“, više ne donosi poene, što je takođe rečito. Naglasak festivala bio je na predstavama (Oslobođenje ili smrt, Tri sestre 999 i premijera Bajpas Srbija), ali ni ovaj sadržaj nije privukao poseban broj gledalaca. Da li su se ljubitelji pozorišta razmazili od ere LJubiše Ristića, ili elita više nije ta, spremna da lomi noge po vrletima? Ili joj, naprosto, nije legao kosovski sadržaj.Tako njih možemo svrstati u grupu „nas“, a podgrupu „nezainteresovanih“. Ni „obične“ publike nije bilo u festivalskoj meri, za šta je moglo biti više razloga: nepoznato mesto na kulturnoj mapi grada, pod jedan. Drugo, neatraktivni zabavni sadržaji – koncerti ne naročito popularnih bendova i političke debate, koje su narodu odavno dosadile. I treće, i možda presudno: nedovoljno agresivni marketinški atak na stil života ograničen krugom „dvojke“. „Oni“ među „nas“, čini se, nikad neće prodreti.