Premijerka na pogrešnoj adresi

Umesto da menadžment kompanije Fijat pozove na poštovanje domaćih propisa, tačnije Zakona o štrajku, kojim se definiše da su štrajkači i organ kojem je upućen štrajkački zahtev dužni da odmah otpočnu pregovore u cilju rešavanja spora, premijerka Ana Brnabić je pozvala radnike Fijata u Kragujevcu da obustave štrajk. Garantuje im, kaže, da će pregovori u kojima će i sama učestvovati započeti sat vremena nakon prekida štrajka, ali da sada oni nisu mogući, jer je praksa ovog poslodavca da ne pregovara dok štrajk zaposlenih traje. I ta i takva praksa poslužila je premijerki da radnicima i javnosti poruči da su pravila koja ustanovljava Fijat, ovde i svuda gde posluje, iznad zakonskih propisa. I pritom, dodaje kako je Fijat ispoštovao svako slovo kolektivnog ugovora koji je potpisan sa radnicima, mada nije jasno kako su to radnici pristali da im se kolektivnim ugovorom suze zakonski stečena prava, ako su na to uopšte i pristali. Jer, kolektivni ugovor služi ne da sužava, već da se njime prošire prava radnika stečena okvirnim zakonima koji definišu ne maksimum, već minimum prava i obaveza i poslodavaca i radnika. Kao dodatni pritisak, radnicima doduše upućen kao apel, Branabićeva je istakla i činjenicu da zastoj u proizvodnji u kragujevačkoj fabrici šteti i radnicima i poslodavcu, ali i celoj Srbiji, pa vremena za čekanje više nema. A da ne bude dileme čija će, u ovom sporu, biti poslednja pobrinuo se predsednik države Aleksandar Vučić i to porukom „da može da se složi da su plate od 42.000 dinara, koliko zarađuju radnici Fijata nedovoljne, ali alternativa može biti da ostanu i bez toga“. Pored ovakvog odnosa poslodavca prema zakonskim propisima, kao i odnosa države i prema zakonima i prema sopstvenim radnicima, možda bi najučinkovitije bilo ukinuti radno zakonodavstvo i bilo kakva prava radnika, uključujući i ona na štrajk. Da svi znaju na čemu su.