Šta REM prećutkuje

I ovog puta institucije briljiraju u zavaravanju naših očekivanja. Grickaju li kokice? Lakiraju li nokte? Dišu li uopšte?! Šta li rade, dok posmatraju konačnu egzekuciju etike na TV Pinku, frekvenciji nacionalnog dobra. Sakriveni duboko iza skuta vlasti, članovi Regulatornog tela za elektronske medije (REM) svojevoljno, izuzeti od reči opravdanja, nemi i nemušti posmatraju taj brutalni taboidni rat na relaciji TV Pink, Informer, Srpski telegraf - Kurir. Lišeni odgovornosti. Prema javnom dobru, nacionalnoj frekvenciji, prema zakonu i ovoj olupini od društva u celini. NJih, članove ovog tela, ne tiču se svi ti silni zahtevi lidera opozicije, nevladinog sektora i novinarskih udruženja za hitnu primenu zakona i preuzimanja obaveze prema svom poslu i zaštite javne frekvencije. Šta sve REM prećutkuje? Jedan u nizu bespoštednih tabloidnih ratova. Zloupotrebu nacionalnih frekvencija u primitivnom, podaničkom obračunu sa svim neistomišljenicima vlasti. Već uigrano, uskraćivanje opoziciji korišćenja sekunda javnog dobra koje pripada svim građanima Srbije. Igraju žmurke dok političke ulizice jarme nacionalne frekvencije u besomučnoj propagandi vladajuće partije i predsednika Aleksandra Vučića lično. Vlasti s druge strane, očekivano, ignorišu zahteve opozicije, nevladinog sektora i novinarskih udruženja za ostavkom svih članova ovog tela. Za članove REM-a, reč, obećanje nije ništa. Iako su to obećali, redakciji NIN-a do zaključenja ovog broja nisu stigli odgovori na pitanja postavljena zameniku predsednika REM-a Goranu Petroviću. Kako su tekli pregovori oko odgovora, kada su već jednom pristali, do konačnog odbijajućeg odgovora REM-a? „Ne, ne možete se videti, a ni čuti telefonom sa zamenikom predsednika. A predsednika nemamo, to znate“. Tražili su pitanja mejlom. A onda nisu primili mejl, sve dok nismo zatražili bilo koju drugu adresu. „Ah, da evo ga. Stiglo!“. U nastavku rečenice čulo se: „Sutra, odgovori, sutra“. E, to sutra, narednih nekoliko dana u više navrata. A kada su to sutra iscrpli do kraja, usledilo je „za petnaest minuta“. A onda za petnaest minuta: „Predsednik, u stvari zamenik je bolestan nešto. Ne, nije ozbiljno, ali nije mu dobro, ne može baš da odgovara na pitanja“. Dva dana kasnije, da li je zameniku predsednika bolje? „Dobićete odgovore“, rečeno je. A onda umesto odgovora, osoba koja posreduje: „Izvinite, smrtni slučaj je u pitanju, ne mogu sada“. „Na sastanku je“. „Na sastanku sam“… Onda je rečeno: „Utorak“. „Za petnaest minuta“ trajalo je i taj čitav utorak. „Pišemo odgovore, teška je i ozbiljna tema“. Petnaest minuta. Četvrtak. Nema odgovora. Pitanja, verovatno preteška da istrpe ispit demokratije ali i tolerancije koju diktira svemogući gazda, vladajuća partija SNS-a, vrte se oko desetominutnog čitanja otvorenih pisama Željka Mitrovića, zloupotreba nacionalne frekvencije i zašto ne reaguje REM? Ili, ko je odgovoran što se nacionalni resurs koristi za najprimitivnije obračune? Zašto ne reagujete? Da li Mitroviću treba oduzeti frekvenciju? Koju drugu sankciju predlažete? Zbog čega je uopšte data frekvencija Mitroviću? Koje javno dobro i koristi ima društvo od davanja nacionalne frekvencije TV Pinku? Zašto niste reagovali u vreme kada je TV Pink bio na spisku najvećih poreskih dužnika u Srbiji? Zašto REM ne reaguje na cenzuru na RTS, Studio B…? Kako objašnjavate izostanak tv duela, na primer ili gostovanje opozicije na televizijama sa nacionalnom frekvencijom… Država Srbija i njeni građani su u poslednjih pet godina samo za izbore na centralnom nivou izdvojili najmanje devet milijardi dinara. Zašto je dozvoljeno da tokom protekle predsedničke kampanje REM ne reaguje na kršenje propisa o ravnomernom predstavljanju kandidata u medijima, što je, po oceni opozicije, direktno uticalo na ishod izbora? Koji su dokazi da REM nije partijski servis vladajuće SNS? Zašto REM, ako nije poluga vlasti, ne reaguje na cenzuru u medijima ni na loš kvalitet programa? Kako komentarišete navode da REM treba rasformirati, a njegove članove u prethodnim sazivima krivično goniti zbog dodele frekvencija?