Pakleni doček u gradu slobode

Hamburg je već od ponedeljka, 3. jula u blokadi. Od policijskih sirena i buke helikoptera se ne čuje ni vlastita reč. Škole i vrtići su zatvoreni. Radnje u arealu koji se smatra „zabranjenom zonom“ su obložene drvenim panelima. Preko 20.000 policajaca iz cele Nemačke je u gradu, nikad tolike snage nisu bile angažovane za obezbeđenje nekog skupa. Od srede je i saobraćaj otežan, već u četvrtak, pred dolazak ruskog i američkog predsednika Vladimira Putina i Donalda Trampa, gradski saobraćaj kolabira: autobusi ne rade, taksisti ne rade, metro radi donekle, zavisno od toga kakva je situacija na stanicama koje se nalaze u zabranjenoj zoni. Pred sam početak Samita, Hamburg je pust grad jezivo praznih ulica. Ko god je mogao, otišao je. Hamburžani se pitaju da li je baš njihov grad morao da bude „prestonica Samita G-20“, kada se zna da su troškovi 130 miliona evra. Grad u danima pred Samit živi opasan bodljikavom žicom. Ima je svuda - od novog zdanja Elb-filharmonije do jezera Alster, sve zajedno 38 kvadratnih kilometara, omeđenih žicom i barikadama. U toj zoni su vitalni, centralni delovi grada, kvartovi poznati po svom levičarskom političkom opredeljenju, kvartovi alternativne kulturne scene koji bi mogli da se uporede sa Savamalom. Hamburg je istovremeno i grad i nemačka savezna pokrajina, ali bilo da su socijalisti ili demohrišćani na vlasti – Hamburg se smatra najliberalnijim nemačkim gradom, poznatim po slobodi mišljenja i delanja. Prve demonstracije održane su već u nedelju, 2. jula, izbrojano je preko 10.000 učesnika, a smatra se da je u toku minulih nedelju dana skoro 200.000 Hamburžana iskazalo svoje protivljenje politici koju sprovodi „20 velikih“. Stotine hiljada marširalo je protiv izrabljujućeg, globalnog kapitalizma, klimatskih promena, gladi u svetu... Sreda, 5. jul - nebo je puno helikoptera, vazduh ječi od sirena i buke iz oblaka. U alternativnoj Fabrici kulture Kampnagel dvodnevni, alternativni „Samit za globalnu solidarnost“ je okupio preko 2.000 protivnika G-20 iz 20 zemalja i hiljade Hamburžana. Moto skupa: „Realna utopija je moguća“. Na ulicama grada malo drugačiji protest. Preko 20.000 demonstranata pevajući i igrajući šeta centrom Hamburga; na svakom ćošku improvizovane bine, rok, pop, hip-hop, za svakoga ponešto. Povorka je okružena namrštenim specijalcima u crnom, ali nereda nema. Hamburg je, istovremeno, već tri nedelje pun „zombija“. Čudni ljudi špartaju centrom grada. Četrdeset umetnika je od glave do pete premazano glinom. Simbolizuju masu onih koji nemaju šta da kažu, oni su većina koja ćuti. Moto ove akcije lokalnih umetnika je „1.000 puta stvarati nešto“. U sredu, 5. jula prestaju da budu sivi i „nevidljivi“, skidaju odela i glinu sa sebe i postaju ponovo osobe koje imaju šta da kažu. Šarene majice i pantalone su dokaz nove slobode. U luci, u muzeju lego-kockica Vonderlend marširaju lego-demonstranti minijaturnim ulicama Hamburga... U isto vreme pristižu i učesnici demonstracija iz drugih delova Nemačke i Evrope. Postavlja se pitanje gde će spavati. Zatvoren je ranije odobreni kamp na periferiji grada zbog mogućih nereda. Upravo tada dešava se prvi „bliski susret“ policije i demonstranata. Čuveni nemački teatar Dojčes Šaušpilhaus, tik uz Glavnu železničku stanicu, otvara svoja vrata – spavanje je obezbeđeno. Intendant izjavljuje da je Hamburg poznat po slobodi misli i da je svako ko želi da je izrazi dobrodošao. Crkve otvaraju vrata, večera i kreveti za demonstrante su obezbeđeni. U četvrtak, 6. jula, na hamburški, sada zatvoreni aerodrom sleće politička elita. Istovremeno na Glavnu železničku stanicu stiže voz sa takozvanim „autonomašima“ iz Švajcarske i Italije koji kasni četiri sata jer nije svim demonstrantima dozvoljen ulazak u Nemačku. Protesti na koje dolaze se smatraju visokorizičnim. Samo ime akcije koju planiraju – „dobro došli u pakao“ najavljuje nemire. Demonstranti odlaze u miru na Riblju pijacu u luci. Ona je već omeđena vodenim topovima i velikim brojem policijskih kola. U isto vreme, na aerodromu kao u košnici: jedan za drugim sleću avioni iz Kine, Rusije, Turske... Na posebnoj platformi aerodroma su „plane spotters“, ljudi koji putuju širom planete da bi fotografisali avione i aerodrome. Škljocaju kako bi uslikali poznate prilikom izlaska iz aviona. U 16.00 sati prenos uživo na svim nemačkim televizijskim kanalima, za Si-En-En je vest dana to što je predsednik Tramp prvi put u Nemačkoj. Crveni tepih, otvaraju se vrata, u kadru Tramp u pratnji supruge Melanije. Pozdravljanje sa zvaničnicima, Trampovi ulaze u dugački helikopter sa insignijama Amerike, koji liči na predimenzioniranog vilinog konjica. Prati ga nebeska eskadrila vojnih helikoptera. Trampovi odsedaju u zvaničnoj rezidenciji Hamburga, nakon što su gradski hotelijeri odbili da ih ugoste. Sa njima je i „zver“ – lična limuzina Trampovih. Za nemačku kancelarku Angelu Merkel dan je potpuno bukiran: predstoje razgovori sa Erdoganom, Putinom i Trampom u velelepnom, blistavom belom hotelu Atlantik, na obali jezera Alster. Tviter i Fejsbuk su na tački usijanja, pomno se prati put policije i demonstranata. Tvit u 18.30 najavljuje da na Ribljoj pijaci ima skoro 10.000 demonstranata. Policija zahteva da maskirani otkriju lica. Pregovara se. Odjednom – eskalacija. Prema izveštajima novinara sa lica mesta objavljenih u nemačkim medijima, policija je odgovorna za nasilje. Razumljivo, policija demantuje ovakve navode. I to je Hamburg. Svako ima pravo glasa, na lokalnom televizijskom kanalu i na javnom servisu zaraćene strane iznose svoje viđenje događaja. Te noći Hamburg gori prvi put, slike su obišle svet. Slike „drugog“ Hamburga nisu emitovane. U isto vreme kada vodeni topovi rasteruju demonstrante i gore automobili, u Folksparku se održava koncert „Globalni građanin“. Šakira, Koldplej, pevaju i sviraju a kanadski premijer DŽastin Trido govori o jednom mirnom svetu bez gladnih. Desetine hiljada ljudi je na stadionu, sve podseća na Egzit – samo, ima političku poruku. I pored opsade, slika nasilja i stotine povređenih policajaca i demonstranata, protesti, očigledno, nisu bili samo krvavi. Nakon nekoliko vatrenih dana, u petak 7. jula, konačno počinje Samit. Putin i Tramp su se sreli i proćaskali kako dalje, Melanija nije uspela da izađe iz svog hamburškog dvorca – put nije bio siguran, propustila je vožnju brodom po Labi u hamburškoj luci, zajedno sa suprugama ostalih glavešina. Trogodišnjeg, preslatkog sina DŽastina Tridoa fotografi obožavaju. Protesti po celom gradu traju. Maskirani demonstranti okupljeni u Crnom bloku koji čine radikalni levičari, autonomni aktivisti i anarhisti su se povukli. Grinpis na Labi kruži brodom, na kome su postavljene groteskne figure Statue slobode sa prslukom za spasavanje i Tramp – u pelenama. Povorka „100.000 protiv gladi“ prolazi Hamburgom – zajedno sa gradonačelnikom. Jedan od mostova preko jezera Alster je okupiran – „Joga protiv G-20“ – nekoliko stotina ljudi u joga-lotus pozi meditira, pored njih policajci u crnom... Veče je, a još uvek traje dan. Svetska elita ide na koncert u Elb-Filharmoniju. U neverovatnom arhitektonskom zdanju u samoj luci slušaće Betovenovu 9. simfoniju i reči „svi ljudi biće braća“. Maskirani Crni blok je jedno uspeo: ceo Samit kasni, pa tako i koncert. I dok se Tramp za vreme koncerta češka po bradi, na ulicama Hamburga – pakao. I ove slike razaranja i slepog besa su obišle svet. Ali, ove druge nisu: u subotu, 8. jula, hiljade građana dolaze u Šancenfirtel da počiste ulicu, koja je cele noći gorela. Takođe, nema slike o subotnjim protestima, sa preko 10.000 učesnika. Deca, psi, pa čak i mačke šetaju Hamburgom, dok samo par ulica dalje građani zahtevaju „Solidarnost bez granica“. Policija je uhapsila preko 60 učesnika Crnog bloka, najveći broj njih dolazi iz inostranstva. I sve to je Hamburg, otvoreni grad, koji odbija nasilje i trenutno vida svoje rane. Postavlja se pitanje zašto su vlasti dozvolile da dođe do haosa, traži se ostavka hamburškog gradonačelnika. Izborna kampanja je u toku, izbori su u septembru. Kancelarka Merkel je u Hamburgu „zaradila“ pozitivne poene, iako nekih konkretnih rezultata na Samitu G-20 nije bilo. Ogromni, pun mesec se nešto pre ponoći mota po mirnom nebu, bez helikoptera. Najzad pada noć. Za sledeće dane je najavljeno sunce i 25 stepeni. Hamburg ponovo liči na sebe, toplo je, a preživeli su i ovaj nevoljeni Samit. Planeta, doduše bez dogovora o klimatskim promenama, se i dalje okreće kao da ničega nije ni bilo.