Trula nam je država

Suptilnim metodama vlast nastavlja obračun sa neistomišljenicima. Politika ili kultura, njima jedno te isto. Nakon Sergeja i Branislava Trifunovića, Vlade Georgieva, i Dragana Velikića, sada je došao na red Vasil Hadžimanov. Skinut je sa liste učesnika Belefa. Možda to predstavnici vlasti Vulin, Palma, ili Gašić ne znaju, i nije im bitno, Hadžimanov je kompozitor i pijanista, stipendista Berkli koledža u Bostonu, gde je i diplomirao 1995. godine. Svirao je sa najpoznatijim džez muzičarima u NJujorku, i sada žele da ga čuju svugde u svetu. Ima jedan detalj zanimljiv vlastima. Član si Apela 100? (smeh) Da, zanimljiv. Brojni su primeri mojih kolega, umetnika koji su na neki način uskraćeni za nastup, nagradu ili šta već. Logika stvari nalaže da sam sada ja na redu, pošto sam deo potpisnika Apela 100 koji su dali podršku Saši Jankoviću. Primitivno i jadno, a onda i kriminalno. Vlasti govore da smo spremni za promenu i evropske integracije, ali to bi podrazumevalo najosnovnije, civilizovano ponašanje, pravo da svako bira svog predstavnika u parlamentu ili predsednika. I ne smeš ga osuđivati, kažnjavati, svetiti se. To je krajnje neevropski, primitivno i kriminalno. Jer tako osim što ga ponižavaš, direktno mu oduzimaš hleb. I to je za kaznu a ne za debatu po novinama. I mi ćemo se naći na sudu! Suština je u narušavanju osnovnih principa demokratije? Tako je, za koje se, navodno, svi zalažu. I to se vidi transparentno na svakom ćošku. Od Sterijine nagrade, preko Velikića, koji nije dobio nagradu za najčitaniju knjigu jer je ukinuta nagrada baš kada je on trebalo da je primi, Nikola Đuričko je imao problem sa zabranjivanjem predstave, Sergej i Branislav Trifunović, Vlado Georgiev, evo i ja se pridružujem toj grupi. To je sada jedan ozbiljan kontinuitet, i ne mislim da će da stane. Zbog takvog načina vladanja, iako do sada javno nikoga nisam podržao na političkoj sceni, osetio sam potrebu da iskažem bunt, i pružim javnu podršku bivšem zaštitniku građana. Zanimljiv je slogan pod kojim je Apel 100 nastao - Bez straha. 2017. je! Naravno, reč je o osnovnim ljudskim pravima. Ali u našem društvu to je kao da iz početka nekoga učiš abecedi. LJudi su pod strahom da će izgubiti posao, da će biti gore, da ćemo u novi rat… Stalno koketiranje s tim temama je karta na koju igraju sve vlasti u regionu. Zastrašivanje, poigravanje nacionalizmom dvadeset i pet godina od okončanja sukoba. Strašno, stravično, primitivno, glupo i nelogično. Ako smo živeli tolike godine u jednoj državi pa valjda možemo kada je sve prošlo da sarađujemo ekonomski ili kulturno jer to je krucijalno za naš opstanak. Ovu vlast ne interesuje suštinski ni kultura, ni obrazovanje ni zdravstvo. Zanima ih samo novac. Gde god postoji način da se nešto završi, da direktno imaju korist, tom temom će da se pozabave. U svakom drugom slučaju ih nema. Kulturu su marginalizovali. Budžet za kulturu to pokazuje. Da nije entuzijasta, ljubavi i donkihotovske borbe svih nas ne bi ni ovoga bilo. Marginalizovali su kulturu jer svi imaju isti cilj, zove se… …Željko Mitrović? (smeh) Novac. Goruće teme kojima se bave bez rezultata, ekonomija, državni odnosi samo su izgovor. I zato im je bitno da određene strukture ostanu takve kakve su, jer ih održavaju u životu. Mitrović je najevidentniji primer. Iako širi najjeftiniji, najbrutalniji, najprostiji program i dan-danas ima nacionalnu frekvenciju, kao i Hepi kanal, iako se svi skandalizuju nad tim, komisija koja treba da reaguje ne reaguje. Jer, sve se vrti oko love. Očigledno, kao dobar dan. Direktno uništavaju ovaj narod, zaglupljujući ga konstantno. Evo to je ta budućnost kojom nas truju svakodnevno. Zar treba da se pitamo da li neko ko širi šund treba da ima nacionalnu frekvenciju? Ili makar da se oporezuje dodatno ako širi takvu vrstu smeća. Ne, to nikada nije bila tema. Kada ti je tata tajkun možeš i da zgaziš dete a da si na slobodi? Ne smatram sebe promućurnim tipom koji je prozreo tu igru, ali to je toliko transparentno, jasno oko tih sudskih postupaka koji traju, zastarevaju, ljudi ih zaborave. Pa, majku mu, još ne znamo ko je ubio vašeg kolegu Ćuruviju, a kada treba, postupak završe za dan. Ne moraš biti Ajnštajn da bi shvatio o čemu se radi. Svi smo mislili da će 5. oktobar biti revolucija. Prava. Posle smo shvatili - nema veze, je l’? Jer, čim ti pustiš Mitrovića i razne druge individue da deluju nesmetano i šire svoje bogatstvo i uticaj, pratkično ništa nisi uradio. Svirali ste u Jagodini. Zar ne bi bilo logično da predsednik dođe da sluša vas, a ne da ide na Palminu slavu gde su rvači, 20.000 ljudi i turbo-folk? To tako nadrealno zvuči da predsednik dođe na naš koncert da to ne mogu da zamislim ni u najluđim snovima. Nažalost, da dođe na Palminu slavu je logično, koalicioni mu je partner, treba mu. Odavno je ovaj narod sveden na jedina zadovoljstva koja su mu koliko-toliko dostupna. Posledice se vide na najmlađima, to je zombirana mladež koja ne zna ni šta hoće ni zašto to radi. Deci puštaju na dečjim zabavama proste, uvredljive tekstove, seksualne… Nisam tradicionalista ali zna se, majku mu, dokle šta ide. Ako pogledaš jutarnji program Pinka ko tu dolazi, šta sve priča, pa mi smo pod državnim udarom po 20. put. A ta pisma su najbolji primer Mitrovićevog poslovanja. Ako ćemo da poverujemo u njegove reči da je to što pušta tu vrstu muzike samo biznis, kakav su to biznis pisma koja čita svim neistomišljenicima vlasti? Da ne govorim o tome kako sme da zloupotrebljava medij na taj način. Ako će sve te ljude Vučić da povuče u EU, šta je onda problem? DŽaba ti to, ako je sve unutra trulo. Nije poenta otići u EU samo zarad EU, poenta je promeniti se unutar sebe i osvestiti se, a to što će u jednom momentu da stoji iznad naslova tvoje države da si član EU, to ništa neće promeniti. Ovo je trula država, okružena trulim državama, takođe. Pa, mi imamo premijerku, instaliranu figuru, koja kaže da će se baviti samo ekonomijom! Šta to znači?! Ne razumem. Ona je po definiciji vođa Vlade i bavi se svim temama koje parlament obuhvata. Neverovatno i zabrinjavajuće je da ista ta EU, koja promoviše naše evrointegracije ne kaže „čekajte, bre ljudi“, „ne ide ovo ovako“, „kako mislite u EU ako premijerka kaže ja neću da se bavim tim, samo ekonomija, a evo, kolega Dačić će ostalo“. Neki drugi intersi su očigledno u pitanju. Ako je to sistemsko zlo tako ukorenjeno, kako ste mislili tako lagano, finim koracima da predstavljate pravu opoziciju vlasti takve kompozicije u kojoj su Dačić, Vulin, Gašić…? Nisam relevantan politički igrač sa iskustvom. Prvi put sam se usudio da nekom javno dam podršku. Moje shvatanje borbe je naivno, u odnosu na nekoga ko zna kakve su kombinacije u pitanju da bi neko pobedio. Od količine novca za kampanju… Saša Janković je imao podršku DS i Nove Srbije, ali i imena iz Apela 100 koja, valjda, nešto znače. To je umanjeno, nazvano krugom dvojke. Nema veze s mozgom, jer niko od nas nije predstavnik elitističke klase, to su sve ljudi koji se muče baš kao i ja. Ako kažu da smo elita, moraju da znaju da mi umetnici živimo materijalno očajno, filmska, dramska umetnost, pozorišta, muzeji, koncertne sale, muzičko izdavaštvo, domovi kulture… sve se raspada. Ne znaš da li će sutra postojati pozorište. A ne daj bože ako si se nešto politički angažovao, na suprotnoj strani od vlasti, tek onda si stavio glavu u torbu. Tako da svako ko je iole imao kontakta sa kulturnim radnicima zna da to „elitistički“ deluje besmisleno. I da je naš poziv stalna borba, jer smo hipnotisani tom ljubavlju prema onome što radimo. Ako si već ovde, a nisi spakovao kofere i otišao, uradi najbolje. Ne mogu da se priključim i sviram turbo-folk, ni da ćutim kada se ovakve stvari dešavaju. I to podrazumeva borbu na svim nivoima i aktivizam. Nisam pretendent da budem poslanik, ali moram da dam maksimum i kažem istinu, a sve ovo sa Belefom je istina. Je l’ te zvao RTS? Postoji crna lista na kojoj si sada i ti? RTS se ponašao kao nezavisan kvazinacionalni medij, ali u takvim situacijama i sekvencama vidimo da i nije baš tako. Ne znam, evo ja čekam, možda se i jave (smeh). Jesi li računao na obračun države sa tobom kada si ulazio u Apel 100? Znajući šta se dešava, naivno bi bilo verovati da neće tebe dokačiti. Nadrealno. Gledajući kroz istoriju ove zemlje, i civilizacijski napredak, 2017. takve stvari ne smeju da se dese. Politički sam naivan očigledno. A naivan sam i ovako, kada verujem da neka granica morala, neka savest mora da postoji kod svakog ljudskog bića. Ovde su kriterijumi pali u svakom smislu, malo šta može da te iznenadi, pa čak i ovo sa Belefom. Kažu, pa šta si drugo očekivao, pa to uvek rade... Pa nije dobro, šta ćeš sada za sve to što rade Gašić, Mali… Apsurdno i bizarno, pa ti si čoveka sklonio, jedva, i postavljaš ga na čelo BIA sa izgovorom da godinu i po nije bio ni na jednoj funkciji. Kao da te neko zafrkava sve vreme, kao loš vic. Ali to prolazi. I biće gore. Oni vide, to je kao kučence kada gleda da l’ može da se popne na fotelju, pa ti ćutiš, pa ti se popne na glavu, ti ćutiš, pa ti se popiški po glavi, ti ćutiš i dalje. I to ide, granica se pomera i ne vidim nijedan razlog zašto bi se takvi ljudi ikada zapitali, čekaj, stani možda ovo ipak ne bi trebalo da uradim. Nemaju oni te okvire. Samo jedan cilj, da ostanu na vlasti, da se završe poslovi dok marketinški sve vreme oslikavaju sliku kao da nešto zaista i rade. Kada Vulin postrojava? Ako krenemo svakog da analiziramo ovaj razgovor će trajati dugo… Suština je, niko nije problem ko sluša i radi šta mu se kaže, ko ne talasa. Očigledno smo svi mi ostali problem, pa čak i jedan džez muzičar koji hoće da svira na Belefu. To jest, pozvan je da svira, pa su mu nastup otkazali. Ovo je partijska država. Zar nije problem to što se nisi učlanio u SNS? Taman posla! Ne bih se učlanio ni u stranku Jankovića da je stranka. Ne vidim sebe u toj ulozi i gadi mi se to iz prostog razloga što je evidentno zašto ljudi to rade. Nijedna stranka ne stoji iza svojih principa, čim može da napravi koaliciju sa ljutim protivnicima, dijametralno suprotno orijenatisanim. Baš zato je glasanje banalizovan proces. Ovde sam video tračak nade, tog čoveka, koji mislim da je neverovatno različit od ostalih. Da sam u SNS sigurno ne bih bio isključen iz Belefa, za početak. A da jesam član SNS, okrenuo bih određeni telefon i taj poziv bi odmah to završio. Tako se radi u ovoj državi. Nedostatak solidarnosti? Nema muzičara koji su otkazali svoje učešće i rekli „ne, ne pristajemo na to“? Nisam to ni očekivao. Razočarao sam se u kolege još početkom 2000. kada su pristali da sviraju sa turbo-folk zvezdama samo zato jer moraju da plate račune, kao da samo oni imaju račune. I kada je ta granica izbrisana, postaješ profesionalni ubica ili prostitutka jer moraju računi da se plate. LJudi su u strašnoj situaciji, svi patimo, svima je teško, ali poštenije bi bilo da odem da radim neke druge poslove, a da ostanem veran svojoj muzici. Logično bi bilo da svi ustanu i kažu ovaj čovek je izbačen najbrutalnije, neću da sviram na ovom festivalu, ali nisam video da je to neko uradio, niti će. Izostanak empatije, kolegijalnosti… Nisam ja samo pojedinac koji je nadrljao, to će se ponoviti, jer sam ustao i rekao nešto, bilo bi logično da ih to ohrabri da i oni kažu nešto. Dok god svi ćute sve će biti isto, to jest, biće gore. Fale reči kao što su hrabrost, integritet, a i stvar je i vaspitanja.