Pravda za Dudu

Pobeda rezultatom dva prema jedan nezgodna je kada se igra revanš. Poljskom fudbalu ide i ovako i onako, ali poljskoj demokratiji ne ide nikako, pa ni pobeda koju je ovih dana izvojevala - zahvaljujući požrtvovanoj igri naroda i neočekivanom heroju, predsedniku Andžeju Dudi, dvostrukom strelcu - ne obećava mnogo u konačnom ishodu. Dve od tri reforme pravosuđa za kojima žudi vladajuća stranka Pravo i pravda - jer bi joj poljsko pravo i pravdu poslužile na tacni - zaustavljene su u naizgled nezadrživom prodoru, ali treća nije, a i za prve dve će biti još megdana. Sve do ponedeljka se činilo da poljsko srljanje u partokratiju ni ovog puta ništa neće zaustaviti jer su oba doma parlamenta odobrila Jaroslavu Kačinjskom i saborcima da sve sudije Vrhovnog suda - nadležnog da ocenjuje valjanost izbora i ispravnost stranačkih finansijskih izveštaja - pošalju u penziju, s tim što bi predsednik (jedan od saboraca) i ministar pravde (još jedan takav) odlučili da li će nekog ipak zadržati. Oba doma parlamenta glasala su i za to da ubuduće sami odlučuju o tome ko će sedeti u Nacionalnom pravosudnom savetu - koji procenjuje sve kandidature sudija, pa i za Vrhovni sud, nadzire ih, propisuje im etičke smernice i slično - iako je to telo mahom profesionalno, i od 25 njegovih članova 17 su sudije i sami. Oba doma parlamenta pristala su, najzad, da ministar pravde (pomenuti saborac) bira i otpušta sudije nižih sudova. Nije potreban završen pravni fakultet da bi se shvatilo kako bi stranci Pravo i pravda, natpolovično nadmoćnoj i u Sejmu i u Senatu, ovakve reforme omogućile da sama odlučuje šta je pravično i pravedno u Poljskoj. Zato se protestovalo i u Varšavi i u Krakovu i u Lođu i u Vroclavu i drugde, čak i pred Dudinim letnjikovcem na baltičkoj obali, i naizgled nije pomoglo. Kačinjskog i saborce nije na prvu loptu pomela ni evropska ljutnja, pa ni najava potpredsednika Evropske komisije Fransa Timermansa da bi, ako se poljski režim ne sabere, Evropska unija mogla Poljskoj da suspenduje pravo glasa u institucijama Unije, što bi se bila kazna bez presedana u istoriji EU. A onda je, rekosmo, na terenu neočekivano zablistao predsednik Andžej Duda. Dugogodišnji član Prava i pravde, religiozan, negostoljubiv spram izbeglica, meta šala zbog potčinjenosti partijskom šefu Kačinjskom, ukratko - idealan predsednik za sadašnji poljski režim, do ponedeljka nikako nije izgledao kao čovek koji bi stao na put planovima vladajuće stranke. Tada je objavio da će iskoristiti predsednički veto da blokira predložene reforme Vrhovnog suda i Nacionalnog pravosudnog saveta. Konsultovao se, kaže, sa advokatima, sociolozima, istoričarima, filozofima, nekadašnjim disidentima, a svetski su mediji listom preneli da je presudno bilo savetovanje sa nekadašnjom disidentkinjom Zofijom Romaševskom. „Gospodine predsedniče, već sam živela u državi u kojoj je glavni tužilac imao neverovatnu moć. Ne bih želela da se u nju vratim“, aludirajući na činjenicu da je u Poljskoj ministar pravde već po propisima i glavni tužilac, a da bi po predloženim reformama bio i pravosudni bog i batina. Na izdaju predsednika Dude režim je reagovao razočaranjem, prkosom i živom imaginacijom ministra odbrane Antonija Macereviča, koji je delimično uspele proteste proglasio epizodom „antihrišćanskog i antikatoličkog hibridnog rata zasnovanog na lažnim informacijama i pretnjama nasiljem“. Poljaci koji se reformama protive - a ankete kažu da su većina - reagovali su opreznim zadovoljstvom i sumnjom u konačan rezultat. Skreću pažnju na to da Duda nije zaustavio treću predloženu reformu, a i boje se da je „izdaja“ samo dribling režima, pokušaj da se protesti smire, i da će Duda naposletku predložiti da sporne akte našminka i ništa više. U međuvremenu, premijer Mađarske Viktor Orban obećao je poljskom režimu svu potrebnu pomoć u institucijama EU. Poljska i Mađarska daleko su dogurale na prošlogodišnjem Evropskom prvenstvu u fudbalu; dokle će dogurati u borbi protiv evropskih institucija, tek će se videti.