Legalizacija naprednjačkih batinaša

Iako je svima koji nekim slučajem nisu u vazalskom odnosu prema Aleksandru Vučiću, a uz to imaju elementarano znanje o demokratiji i pravnoj državi, bilo jasno da smo u noćnom rušenju u Savamali izgubili i državu i demokratiju, preostali deo populacije se veselo uhvatio za pošalicu o „tri barake“. Nije vredelo ni to što im je Rodoljub Šabić veoma plastično dočarao situaciju rečima: „Da je Beogradom prošetalo 30 ljudi s crnim maskama i palicama i da nikog nisu pipnuli, samo da su prošetali – to bi trebalo da nas digne na noge, zar ne? To je direktna asocijacija na fašiste. Ako ovo prođe, sledeća faza je da nas biju po kućama.“ E pa danas, 15 meseci nakon tog događaja, biju svuda, pa i po kućama. I što je još gore – sve što nam je režim demonstrirao od nedodirljivih batinaša, noćnog nelegalnog rušenja, uništavanja tuđe imovine, saučesništva policije i opstrukcije tužilaštva, tek dobija na zamahu. Nekom je zasmetala kuća porodice Radosavljević u Rakovici. Ništa lakše, 16 batinaša je tu da reši problem iako je u toku sudski postupak i prisilno iseljenje nije moguće. Na koji način, objašnjava Miša Radosavljević: „Nasrnuo je na mene, izbacili su mi stvari napolje, polupali su mi mašinu za veš, televizor, ve-ce šolju, isekli su struju, napravili su katastrofu. Ne znam kome da se obratim“. A onda su se devet dana kasnije ponovo vratili i porušili deo kuće i krov. U združenoj akciji nekoliko organizacija „Krov nad glavom“ volonteri su pokušali da pomognu u renoviranju barake, ali tada se pojavio predstavnik preduzeća zainteresovan za to zemljište i to u društvu policije. Šta je usledilo objašnjava Matija Medenica iz organizacije Marks 21: „Obustavili smo radove, a ja sam uzeo da snimam. Policajcima se to nije dopalo i tražili su da prestanem. Pošto znam da tako nešto nemaju pravo da traže bez osnova, odbio sam. Nakon nekoliko minuta ubeđivanja sam priveden. Policajac Stankov (br. značke 101945) me je bezrazložno nasilno pretresao, ubacio u kola i krvnički mi stegao lisice na desnoj ruci. Shvatio sam koliko je sati pa sam ostao smiren. Mislim da mu se to nije dopalo. Pretio mi je da će mi pokazati da je ’veći šmeker’ od mene i udario me u glavu. Potom mi je pretio da će iscepati sebi košulju i namestiti mi napad na službeno lice. Po dolasku u stanicu su me ponovo bespotrebno nasilno izvukli iz kola kao džak krompira, tako da mi se još malo useku lisice u zglobove. Pored mene, priveli su i četvoro stanara barake, ali bez tih mera poput lisica i batina.“ Dok se to događalo u Beogradu, u Novom Sadu je dugogodišnji predsednik mesne zajednice Šangaj Bela Kurina povukao svoju kandidaturu pet dana pred izbore zbog pretnji i zastrašivanja za koja optužuje SNS. Tvrdi da su njegovu kuću obilazili ljudi koji su za cilj imali da ga zastraše i dodaje: „Oni kao sumanuti, sa pet-šest auta, po pet njih budu u autu, to su batinaši. Znate šta? Ne treba da vas tuku. Kad izađe, kad vidite kako izgleda – to je sve metar i devedeset, širina osamdeset, istetovirani, ćelavi.“ I na kraju su ga, kako kaže, uplašili. Ne zna šta se dogodilo sa ostalim kandidatima na izborima za savete mesnih zajednica u Novom Sadu, ali je činjenica da je SNS osvojio svih 277 mesta, verovatno zato što u jednoj demokratskoj zemlji svi vole samo jednu stranku i to nema ama baš nikakve veze sa neidentifikovanim batinašima. Baš kao što nema ni ono što se dogodilo stanovnicima Smederevske Palanke koju su pokušali da mirnim protestom spreče seču lipa u centru grada. Radnici zaduženi za taj posao sasvim spontano su se povukli, na njihova mesta su stigli oni koji od Savamale stižu kada bi vlast da nešto „raščisti“, prekinuli protest tako što su okupljenim ljudima zapretili da će im „testerom iseći noge“, a potom bezbrižno isekli lipe. Meštani kažu da je događaj pokazao da niko u Srbiji ne može da se oseća bezbedno, jer su se policija i tužilaštvo pokazali nemoćnim nad licem koje je izazvalo incident sa testerom, a jedan od meštana Antonije Nedeljković dodaje: „Ono što su uradili u Savamali, u toku noći, pod fantomkama, ovde su izveli usred bela dana ljudi koji su se potpuno slobodno pojavili.“ Sasvim logičan razvoj situacije kada živimo u državi u kojoj je nekontrolisanoj sili dozvoljeno da 15 meseci usavršava tehniku bez ikakvih sankcija. I kada oni koji bi trebalo da im izriču sankcije takođe usavršavaju tehniku kako da to eskiviraju. Policija i tužilaštvo su se do te mere uhodali da više nije potrebno pisati novo saopštenje povodom sve učestalijih izliva režimske paravojne sile, već je sasvim dovoljno iznova i iznova vaditi iz fioke ono osmišljeno za Savamalu: „Tužilaštvo nije u mogućnosti da postupa jer još uvek čeka izveštaj od policije.“ Baš kao što se duže od godinu dana čekalo da MUP dostavi podatke o Savamali, sada se čeka da dostavi o batinašima koji su sprečavali novinare da rade svoj posao prilikom jedne od Vučićevih istorijskih inauguracija, kada su fizički napadnuti novinarka Danasa i foto-reporter Tanjuga. Nema veze što snimci batinaša postoje, što je svako iole zainteresovan već uspeo da sam dođe do njihovih imena i biografije (KRIK je otkrio da je jedan od njih Borko Aranitović, deo ekipe ubijenog narko-dilera i vođe huligana Aleksandra Stankovića zvanog Sale Mutavi), tužilaštvo čeka da im ta imena dostavi policija a policiji se baš i ne mili da druka prave „patriote“. I da na put te ljubavi između MUP-a i tužilaštva niko neće stati, demonstriralo nam je upravo Više javno tužilaštvo u Beogradu kada je svojevremeno na pitanje NIN-a zašto ne iskoristi svoju zakonsku mogućnost i inicira disciplinski postupak protiv policije odgovorilo da njima to zakon „omogućava ali ih ne obavezuje“. Konkretno, oni to mogu da urade, ali neće. Ali ono što hoće jeste da predmet proslede nekoj nižoj instanci, kao što je to učinjeno sa slučajem Savamala koji je na volšeban način potpao pod jurisdikciju Prvog osnovnog tužilaštva u Beogradu, sa idejom da se javnosti demonstrira kako suspenzija pravne države baš i nije neko teško krivično delo. Ili još bolje – da i ne saznamo da li je krivično delo jer predmet koji se šeta od jednih do drugih ima tendenciju da zastari. Ako prođe sa Savamalom, a proći će, onda će proći i momci sa motornim testerama koji bi ljudima da režu noge i kriminalci zaduženi da smanje taj besmisleni luksuz pod nazivom „sloboda medija“. I šta je jedino što nam preostaje? Samo zaštitnik građana jer je on bio jedina institucija ovlašćena da nastupi onda kada svi državni organi prestanu da rade svoj posao. Uostalom, jedini zvanični izveštaj koji je po pitanju Savamale ikada urađen jeste delo ove institucije i zahvaljujući njemu smo saznali da je policija bila saučesnik noćnih batinaša u Savamali. Ali, izgleda da je novi zaštitnik građana jedini čovek u ovoj zemlji koji taj izveštaj nije pročitao i koji čak i ne zna kada će to uraditi. Na pitanje da li će nastaviti da insistira na tome da Sektor unutrašnje kontrole MUP-a dostavi kancelariji zaštitnika građana izveštaj o postupanju policije u noći rušenja, što je obavezan po zakonu, Zoran Pašalić je rekao da mu je potrebno malo vremena da pogleda predmet i dodao: „Ali kao i što sam do sada radio, nikada se nijedan predmet nije izdvajao. Svaki ima svoju težinu, i svi će se podjednako gledati.“ Nije isto, zaštitniče! Legalizacija bezakonja i uvređena službenica PTT-a nisu isto, ali je jasno da će nas već za koji dan uveriti da jesu.