Vlast krije najveće poreske dužnike

Savet za borbu protiv korupcije imao je insajdera koji je ovo telo obavestio da Vlada ponekad dostavi zaključak Poreskoj upravi kojim traži da se obustavi naplata poreza pojedinim poreskim obveznicima. Da li je to praksa ove vlasti? Iako je Savet ostao bez svog insajdera, iz drugih netransparentnih radnji Poreske uprave Jelisaveta Vasilić, član Saveta za borbu protiv korupcije, na pitanje kakva je Vučićeva borba protiv korupcije jasno odgovara: „Toga nema, odmah da vam kažem! Borba protiv korupcije je borba protiv vlasti koja proizvodi sistemsku korupciju, to vam je jasno“. Kažete da je vidljiva korupcija koja se odvija kroz spregu Vlada / Poreska uprava i da je bilo slučajeva da Vlada zahteva od Poreske uprave da ne naplati porez nekim od poreskih obveznika? Da. Koga štiti Vlada? Sada ću vam reći da to što vi, a ni mi, ne znamo imena najvećih poreskih dužnika Srbije jeste dokaz da nemamo vladavinu prava. Ako institucija kao Poreska uprava ne radi svoj posao, a ne radi, jer po zakonu je dužna da svakih šest meseci objavi spisak najvećih poreskih dužnika a ona to ne čini već godinu dana, mi nemamo pravnu državu. Ništa ne izmišljam, sve piše u članu sedam Zakona o poreskoj upravi. Poreska uprava je pre godinu dana prestala da objavljuje izveštaje, to znači da ne možete da dođete do podatka ko sve i koliko duguje državi koja se hrani od poreza. Ako godinu dana krijete taj spisak, to govori da se skrivaju povlašćeni poreski obveznici, možda i oni za koje je vlast dala nalog zaključcima da se porez ne naplaćuje. Šta je interes vlasti? Ako Vlada to zatraži od Poreske uprave, to znači da je ona u vezi sa poreskim obveznikom, da ga veoma uvažava, da li zbog para ili nečeg drugog, to ne mogu da znam. Ali kada nešto nije transparentno, a po zakonu mora da bude, mi kažemo - netransparentnost je jednaka korupciji. I ovde se radi o korupciji koju treba da istraže tužilaštvo i policija. Da vidimo ko koga krije i zašto. Policija i tužilaštvo treba da daju odgovor da li je direktorka PU to samostalno odlučila ili je dobila nalog od Vlade. Slažete se sa zaključkom Srećka Mihajlovića koji kaže da je ovo država koja radi u interesu kapitala a ne radnika i da onaj ko previđa tu činjenicu živi u ozbiljnoj zabludi? Država je kriva za korupciju jer donosi takve zakone. Država je donela i zakone kojima je potpuno obezvredila radnike. Mislim da nigde u svetu ne postoje takvi zakoni gde radnici skoro nemaju nikakva prava, što znači ni pravo na rad, na dohodak ni obezbeđeno plaćanje doprinosa PIO fondu. Savet se trudi da vidi ne samo ove zakone, nego i druge koruptivne zakone i često upozorava na takve odredbe, ali bezuspešno. Oni koji su preko prljave, pljačkaške privatizacije došli do državne imovine i preduzeća sada eksploatišu radnike. Šta je epilog 24 sporne privatizacije? Tu smo pokazali kako vlast donosi zakone koji idu naruku tajkunima i korupciji. Ako date jednom čoveku ogromna diskreciona prava u raspolaganju imovine, bez ikakve kontrole rada a dajete takva prava, ko je onda lud od njih da to svoje diskreciono pravo ne zloupotrebi. Mislim na recimo bivše direktore Agencije za privatizaciju. U vašim izveštajima se pominje i Bratislav Gašić, direktor BIA? Obradili smo ga kroz izveštaj o medijima, kao vlasnika medija u Kruševcu. Dobio je neke kredite, ali nismo utvrdili korupciju, jer sada se radi malo perfidnije i korupciju je još teže otkriti. Ranije su vlasti ili oni bliski vlastima imali više hrabrosti, nisu se tako krili i nisu imali baš toliko koruptivne zakone koji će ih pokrivati. Je li preterana ocena da je predsednik Vučić pokušao svojim drugarima, kumovima da omugući kupovinu vila iz DIPOS-ovog fonda? Ne znam da li se baš tako može reći, jer za gospodina Vučića nismo imali nijednu korupcionašku informaciju. Kada je izglasan Tomislav Nikolić, imali smo sastanak sa Jelkom Kacinom iz Evropske unije, kada nam je saopštio da Zapad smatra da je taj izbor veoma dobro rešenje. Vučić se prihvatio borbe protiv korupcije i imali smo s njim tri sastanka, rekao je da želi da očisti Srbiju od korupcije, bili smo zadovoljni, ali ispostavilo se da ništa nije tačno. Predali smo dvadeset osam referata nakon njegovog dolaska na vlast, ali posle ta tri sastanka više uopšte nije hteo ni da nas primi. Tražili smo nekoliko puta, kada neke stvari nismo mogli da raščistimo ali nas je ignorisao a naše izveštaje niko nije čitao, iako je Vlada to dužna da čini. Smatrao je jednostavno da samo on može da se bori protiv korupcije, a jasno je da borbe protiv korupcije nema sve dok vlast ne počne da vodi računa koga bira u javnim preduzećima, kakve zakone donosi, jer korupcija počinje sa zakonima koji daju ogromnu moć pojedincima, pravi moćnike koji tu moć mogu da prodaju. Uvek je vlast ta koja utiče na količinu korupcije. Izveštaj o privatizaciji Sartida radili ste pre 13 godina. Predmet je još u predistražnom postupku. Ali sada imamo kinesku kompaniju Hestil kao vlasnika, koja traži od Vlade da promeni Zakon o radu kako bi se omogućilo lakše otpuštanje radnika? Ako neko izađe i kaže „kod mene su najjeftiniji radnici“, potceni užasno našu radnu snagu, onda svako ima pravo da traži promenu zakona u odnosu na radnike, onako kako se njemu sviđa. Slažete li se s tim da je Srbija radni logor za radnike bez obzira na to da li je reč o stranim vlasnicima ili domaćim, izraslim na pljačkaškoj privatizaciji? Potpuno! Savet i Verica Barać su uporno tražili da se planira privatizacija, da se odredi šta treba privatizovati, šta ne. Prodavano je čak i prirodno bogatstvo, voda. Evo sada se završava pljačkanje zemljišta bez naknade i to je vidljivo kroz naš referat o konverziji zemljišta, dobićete ga za nedelju dana. Rasprodali su pravo korišćenja bez naknade, a onda su zakonom o konverziji omogućili da se korišćenje konvertuje u pravo svojine. Vučić je obećao da će 2017. doneti zakon o poreklu imovine, te da će tajkuni morati da dokazuju legalnost sticanja imovine? Obećano je, da. Više nema šanse da to uradi gospodin Vučić. Možda će sada to da uradi premijerka Ana Brnabić. Bila je to šala, obmana, laž? Ne znam i neću da kažem da je laž, ali je tačno da je mnogo neistina bilo u obećanjima koja se tiču borbe protiv korupcije i koja nisu ispunjena. Obećali su nam i dostupnost dokumentacije, kako bi se razlikovali od prethodnih vlasti. Čim je zaključen ugovor sa Fijatom tražili smo od Vlade da ga pogledamo, međutim, nikada ga nismo dobili u celosti i nismo mogli da obradimo ugovorne obaveze države, iako smo znali da su to besplatno davanje lokacija, zgrada, izgradnja auto-puta, subvencije itd.… Ima li bilo šta što je u tom ugovoru vidljivo, a da se odnosi na obaveze prema radnicima? Ne! To bi moralo da bude u socijalnom programu, ali ne, nismo videli ništa o radnicima. Uopšte imamo veliki problem da vidimo te ugovore. Pokušali smo da pribavimo i ugovore za Beograd na vodi, došli smo samo do jednog, međutim kada smo ga pročitali videli smo da ima još 11, 12 dokumenata do kojih nismo mogli da dođemo. Za Er Srbiju dobili smo i objavili jedan ugovor, premijer je govorio o njemu, ali kada smo ga pročitali videli smo član koji nalaže zaključenje još sedam ugovora i da taj, dat na uvid nama i javnosti ne stupa na snagu dok se ne zaključe svi ti drugi ugovori. Ti aneksi su tajna jer verovatno ima drugih obaveza koje ni država, ni stranac nisu hteli da vidimo. Ako pratite završne račune, koji moraju da se prilažu APR po direktivama EU, videćete iznose koji ne proizlaze iz dogovora. To znači da ima ugovora u više predmeta, koji se odnose na nenaplaćivanje usluga države – od Aerodroma do NIS-a. Kada bismo videli čitave sadržaje tih ugovora znali bismo koje je obaveze preuzela država, više od navedenog u osnovnom ugovoru. Ko su novi članovi Saveta? Tražićemo od Vlade odgovore na pitanja ko ih je predložio i ko je obavio razgovor sa njima, da li su se nekada bavili borbom protiv korupcije… I, da li su to ljudi čistih biografija, jesu li časno obavljali svoj posao, bez afere. To su elementi za nas veoma bitni pri izboru novih članova. Ali Vlada nam nije pružila odgovor. Nisu nas čak ni obavestili da su imenovali nove članove, tu informaciju videli smo u Službenom glasniku i bili smo zatečeni. Iako su se vlade menjale, način izbora članova do sada je ostajao uvek isti, mi proveravamo biografije potencijalnih kandidata, mi dajemo predlog, i nijedna vlada do sada nije izašla van okvira predloženog. Ovo je prvi put da bez našeg znanja, našeg odabira Vlada imenuje članove Saveta. Znate, obećanja ove vlasti i gospodina Vučića bila su veoma ozbiljna na početku. Od prvog dana bili smo u kontaktu sa predsednikom Vlade, formirao je uzak krug ljudi u MUP-u koji su radili na 24 privatizacije, Savet je pomagao sa dostavom dokaza sa kojim je raspolagao. Posle godinu dana premijer Vučić je izašao i saopštio novinarima da je provera ova 24 predmeta završena. Bili smo zatečeni, jer smo imali podatke da to nije bilo završeno, a ta grupa je posle godinu dana rasformirana. Što se tiče policije, skoro svi predmeti su prošli. Ali sve je zastalo u tužilaštvu. U sedam predmeta od 24 privatizacije još uvek traje predistražni postupak , ostali slučajevi su u toku ili su zastareli. Doneta je samo jedna presuda od 24 privatizacije za predmet Nuba. Da li bi bilo tog epiloga da nije u pitanju bivši visoki funkcioner Demokratske stranke? Ne bih želela da izvedem takav zaključak. Međutim, za razliku od gospodina Dulića, gospodin Dinkić ne odgovara ni za šta iako je Savet bio ubeđen da postoji velika odgovornost za nezakonito raspolaganje sa velikom SDK imovinom. Savet će proveriti kako je veštak našao da država nije oštećena, jer Savet je imao veštaka ekonomistu koji je izvršio obračun štete. Slučaj Telekom, za Bogoljuba Karića, gde je država oštećena u višemilionskim iznosima je zastareo. Taj predmet pokrenuli smo pre deset i više godina, jer smo hteli da zaštitimo interes države, odnosno da država naplati dobit kao suvlasnik od poslovanja Telekoma, ali i da odgovaraju oni koji su oteli Telekom od gospodina Karića i države kao vlasnika. Bogoljub Karić se priklonio novim vlastima, njegova partija je koalicioni partner SNS? Činjenica je jedna - njegov predmet je zastareo, jer nisu hteli da ga rade. Mi smo za svaki predmet svaka tri meseca pitali tužilaštvo dokle je stigao postupak. Uvek isti odgovor „u predistražnom postupku“, i na kraju predmeti zastare. Za svaki predmet koji zastari neko mora da odgovara, sud, tužilaštvo ili vlast. Da li ste kroz istrage sagledali novouspostavljene veze od dolaska Vučića i SNS na vlast? Podizanje novih tajkuna ili su se stari samo preorijentisali kao spoznori nove vlasti? Teško je odgovoriti, jer sada rade u većoj tajnosti nego ranije. Ranije su tajkuni i vlast drsko pokazivali svoju ujedinjenost u dilovanju. U izveštaju koji još nismo dostavili javnosti obrađujemo i slučaj Energoprojekta. Ta firma, u kojoj država ima 30 odsto vlasništva, u Nigeriji je za gradnju malih hidrocentrala osnovala preduzeće i Savet istražuje da li je na taj način došlo do odliva državne imovine. Na tom slučaju još radimo i videćemo šta ćemo naći do kraja. Kako su kumovi predsednika Vučića došli do državne imovine, nekretnina namenjenih diplomatskom koru preko DIPOS-a? DIPOS je sa ljudima bliskim vlasti, između ostalog sa Vučićevim kumom, sklapao ugovore o zakupu ili prodaji nekretnina na Dedinju iz fonda DIPOS-a neposrednom pogodbom. Nije raspisivao konkurse, nije bilo javnih nabavki, sve je išlo neposrednim dogovorom. Vučićev kum nas je tužio za povredu imena i podataka o ličnosti, ali u tom izveštaju o DIPOS-u naveli smo sva imena, jer smo smatrali da je to važnije za društvo, da se zna ko i kako je došao do državne imovine. Merili smo šta je za društvo važnije i kao državni organ smatrali da je važnije pokazati ko i kako dolazi do državnih vila, bez konkursa, konkurencije i javnosti, nego zaštititi ime nekoga ko učestvuje u uzimanju državne imovine u zakup bez odgovarajućeg zakonskog postupka. Ali preko ljudi bliskih vlasti? Da, neposredno prijateljskim odnosima dolazili su do zakupa vrednog prostora, a da se čak ne zna ni da li je cena realna. Neke vile na Dedinju su ostale u trajnom vlasništvu. Šta je prodato, tačan broj prevedenih u katastru, nismo mogli da utvrdimo, neuredan je katastar i iz njega ne možete to da vidite. U tu korupciju umešane su Direkcija za imovinu Republike Srbije i DIPOS. Zvanična državna institucija nikada nam, međutim, nije odgovorila šta je iz fonda DIPOS-a otuđeno. To vam je ta borba protiv korupcije u kojoj postoji velika verovatnoća da učestvuje i ova vlast.