Tišina tamo Kulturni dnevniče!

Kad čujem reč kultura, hvatam se za revolver“, citiralo se ovih dana po društvenim mrežama. Ipak, ova izjava Hermana Geringa, može se parafrazirati: „Kad čujem reč kultura, hvatam se za TV Pink.“ Pink je televizija sa nacionalnom frekvencijom. Nekada čuvena po šljokicama i lakim notama turbo-folka, po filmovima, sapunicama i srećnom šundu, ova je televizija danas poznata po tome što je u svoj topli studio, primila kabinet Predsednika Srbije. Kad god to želi i može, Predsednik ovde dođe i radi. Nešto kao TV rezidencija. Odatle vodi državne poslove. Tu poručuje i zaključuje. Ima pravo na prajm-tajm, kad god poželi da ga upotrebi. U ostalo vreme, informativna redakcija ove televizije, obaveštava javnost o tome šta je poručio, zaključio i šta je ručao Predsednik. Pored toga što su domaćini i ugostitelji predsedničkog kabineta, specijalizovali su se i za čitanje otvorenih pisama, koja u najvećem broju potpisuje njihov vlasnik. Što da ima televiziju, ako na njoj ne može da kaže šta hoće?! Moj studio - moja pravila! U svojoj nacionalnoj frekvenciji, kao u svoja četiri zida, Vlasnik televizije živi svoj buran život, jer zaista – ovo je čovek impresivne biografije. Dok je njegova televizija gledanost podizala sapunicama, i njegov je privatni život najviše ličio na ovaj žanr. I bogati plaču. Surf na ružičastom talasu. LJubav i intriga. Mračne tajne u malim bočicama. Nerazjašnjene smrti. Pratili smo sve ove serijale, sa Vlasnikom u glavnoj ulozi, a danas, kad njegova TV imperija poseduje dovoljno kanala da bi na onom glavnom mogla komotno da drži predsednički apartman, Vlasnik se povukao u svoje odaje da piše. Više nego ikad, posvetio se svom poslu, jer sada zaista kreira sadržaj programa… Kome danas pisati?! Kome reći da je „tronjara, snajka ili pobegulja“ i „ušljiskana buzdovančina primitivna“? Koga „nataći na jarbol srama“, kome reći da „ne izlazi iz zoo-vrta, ni kad ima posetu“? Barokna je elkovencija Vlasnika televizije! Ovo je mnogo kreativnije od svih dijaloga Siniše Pavića! I što vas onda čudi kad Predsednik Srbije bira baš ovu nacionalnu frekvenciju, da s nje uređuje program nacionalne televizije?! Državna televizija nije dovoljno prodržavna… Sem toga: njihov program! Program im je dosadan, brate! Pored „Slagalice“, oko koje se valjda svi slažemo, tu nema ništa zanimljivo. Beogradska hronika – to treba da ide na Studiju Be, tamo i tako više nema ništa. „Sasvim prirodno“ – Memedović se provodi okolo, vrlo važno. „A sada – Rada!“, što ovo nije na Hepiju?! „Žikina šarenica“ – dobro, Žika je car, al` dokle više njegovi seksistički ispadi, kad u ovoj zemlji ima toliko eksperata za seksizam i seljačizam! I na kraju… Najgore smaranje od svog smaranja! Emisija čije ime dovoljno govori: Kulturni dnevnik!!! Svake noći od ponedeljka do petka, posle Dnevnika u 11, ovde se tupi o nekakvoj, kao, kulturi. Neki slikari najavljuju izložbe, a na njih ne mogu da dovedu ni dva autobusa ljudi, a kamoli tri sa zastavicama! Reditelji i dirigenti, možeš za sendvič da ih kupiš. Neki pisci što ih nije čitao niko od doktora nauka iz naše stranke i oni najgori, oni štreberi što se predstavljaju ko „teoretičari“. Pa, da je ikad iko čuo za njih, bili bi na TV-u u osam–devet, kao svi normalni ljudi! Ili bi kao Predsednik, Vlasnik i brojni učesnici rijalitija – bili na TV-u po ceo dan… Ali, jasno je zašto su oni baš u ovom terminu! Provalili su, naime, štreberi, to da Predsednik rano ustaje, pa onda misle da posle Dnevnika u 11, ide da spava! Početnička greška. Predsednik nikada ne spava! Ako i zaspi, ima drugare, vlasnike novina i televizija. Oni mu jave sve, sutra na naslovnim stranama. „Znam šta ste radili na Kulturnom dnevniku, dok ste mislili da ja spavam!“ Neko je psovao moju dinastiju! Neko je spavao u mom studiju! Neko je jeo moj medijski prostor, i još uvek ga jede! Tišina tamo, Kulturni dnevniče! Molimo građane da u miru uhvate svoje daljinske upravljače, upucaju Kulturni dnevnik i prebace na TV Pink.