Uspavani tigar sa Balkana

Neke „dobronamerne“ ekonomiste neće razočarati što je bruto domaći proizvod Srbije u drugom kvartalu ove godine bio realno veći za samo 1,3 odsto nego u istom periodu lane, kao što ih nije zabrinuo ni još sporiji rast od 1,2 odsto u prva tri meseca. Ni oni, međutim, neće moći više da tvrde da su ovako niske stope rasta u prvom polugođu značajno smanjile šansu da u 2017. BDP Srbije poraste za „najmanje“ tri odsto, kako je Vlada planirala i u šta nas sve vreme zvaničnici uveravaju. I na bazi tih procena obećavaju rekordni rast plata i penzija do kraja godine. Niko od njih, međutim, još nije objasnio kako će se nadoknaditi ne baš mali zaostatak, jer ako Vlada još planira da ostvari zacrtani cilj u preostala dva kvartala rast BDP-a morao bi da se ubrza četiri puta, na 4,75 odsto u proseku. To će biti veoma teško, jer je došlo do naglog usporavanja rasta – lane ni u jednom kvartalu BDP nije rastao manje od dva procenta. Zbog svega toga nije do kraja isključeno da bi ove godine brži privredni rast od Srbije mogle imati gotovo sve zemlje regiona. Prema aprilskim procenama MMF-a, u Rumuniji se očekuje rast od 4,2 odsto, u Albaniji 3,7, Crnoj Gori 3,3, Makedoniji 3,2, BiH tri, Mađarskoj, Bugarskoj i Hrvatskoj po 2,9 odsto. U tim prognozama se, doduše, i za Srbiju predviđa rast od tri odsto, ali ona je do sada jedina podbacila. Značajno usporavanje rasta možda je jedan od razloga zašto vlast u Srbiji i dalje tvrdoglavo insistira na subvencijama, kao jedinom načinu za dovođenje većeg broja stranih investitora. Da bi opravdala takvu politiku, Ministarstvo privrede je objavilo analizu, koju je za interne potrebe Ministarstva uradila Svetska banka. U toj analizi se navodi da je 30 kompanija, koje su od države dobile 125,4 miliona evra subvencije, uložilo 340,9 miliona evra i da su zaposlile 21.276 radnika. Prosto je neverovatno da ni u javnosti, ni u Ministarstvu privrede nikome nije privukao pažnju podatak da je u tim firmama najniža neto plata samo 183 evra. Toliko, prema navodima iz analize, zarađuju zaposleni u niškom Aster tekstilu, koji je otvorila istoimena turska kompanija. Objavljivanjem ove informacije država je priznala da su u nekim firmama, koje je častila novcem poreskih obveznika, plate manje od – zakonskog minimuma! Od 1. januara minimalna cena rada po satu je 130 dinara neto, tako da plata za mesec sa 22 radna dana ne bi smela biti manja od 22.880 dinara. To po srednjem kursu NBS odgovara sumi od 190 evra, a čak ni 3. februara, kada je evro ove godine bio najjači, minimalac nije smeo da bude manji od 184,5 evra. To očito nikome u Ministarstvu privrede, ali ni u celoj Vladi Srbije, nije zasmetalo. Sa malim platama i velikim subvencijama iz budžeta vlast možda računa da bi Srbija u narednom periodu mogla postati privlačna mnogim kompanijama. Tim pre što je nedavna analiza agencije Rojters pokazala da se u srednjoj i istočnoj Evropi bliži kraj privredne ere koju je obeležila jeftina radna snaga. Uz niske stope nezaposlenosti od tri do sedam odsto i sve glasnije zahteve radnika da im se primanja približe platama u zapadnim zemljama, takav model jeftine radne snage, koji je u tim zemljama podsticao rast od pada komunizma polagano ide prema svome kraju, tako da bi strana ulaganja mogla sve više odlaziti u zemlje dalje na istoku i jugu, navodi se u analizi Rojtersa. Razlika između Srbije i zemalja centralne Evrope, poput Slovačke, lako je uočljiva. U junu su u Kragujevcu štrajkovali zaposleni u Fijatu, a u Bratislavi radnici Folksvagena. U Srbiji je štrajk okončan dogovorom o čijim detaljima ni zaposleni nisu upoznati, dok su njihove kolege u Slovačkoj izborile povećanje plata od 14 odsto. Tako sada 12.300 zaposlenih u slovačkom Folksvagenu u proseku zarađuju po 1.804 evra mesečno. „I uvećane plate u Slovačkoj upola su manje nego u Folksvagenu u Nemačkoj, a tako veliki jaz ne može biti opravdan“, poručio je Zoroslav Smolinski, vođa štrajkačkog odbora i sindikalni poverenik, koji se u toj fabrici zaposlio davne 1992. za mesečnu platu od 75 evra. „Vremena su se promenila, mi smo u EU, moramo pratiti korak s trendovima i postepeno smanjivati taj jaz u platama“, rekao je Smolinski za Rojters. Druga bitna razlika je u tome što je slovački premijer Robert Fico podržao štrajk radnika u Folksvagenu, dok je srpska premijerka Ana Brnabić u jednom trenutku zaposlene optužila za „ozbiljno loše namere“ i ocenila da iza štrajka stoji „politički interes“, dok je resorni ministar za rad i zapošljavanje Zoran Đorđević od radnika tražio da pokažu „malo ljubavi prema Srbiji“. Uz to su skoro svi zvaničnici apelovali da se štrajk prekine, jer u suprotnom preti opasnost da Fijat preseli proizvodnju iz Kragujevca u Poljsku. Niko od njih, međutim, nije naveo nijedan racionalan razlog zašto bi neko selio proizvodnju u zemlju u kojoj su lane prosečne neto plate bile 685 dolara, za 60 odsto veće nego u Srbiji. Uz to su mudro prećutali i podatak da nakon povišice, za koju su se pre dve godine izborili štrajkom, zaposleni u poljskom Fijatu imaju prosečne bruto zarade veće od 1.300 evra. Mađarski zvaničnici svoje sunarodnike verovatno ne bombarduju tako čestim obećanjima o skorom povećanju plata kao njihove kolege iz Beograda, ali su neto zarade naših severnih komšija od marta prošle do istog meseca ove godine u proseku povećane za 12,8 odsto, pet i po puta više nego u Srbiji. Jer, dok predsednik Srbije Aleksandar Vučić u stilu premijera, koji je za to ipak malo više nadležan, obećava da će prosečne plate do kraja godine porasti na „najmanje“ 440 evra, one su za poslednjih 12 meseci realno porasle za samo 2,3 odsto, na 403,5 a ne na 409 evra, kako on to tvrdi. Prosečna neto zarada za jun je bila 49.238 dinara, tog meseca je evro u proseku vredeo oko 122 dinara, pa ispada da je Vučić junsku zaradu delio sa sadašnjim kursom evra od 120,4 dinara i tako je veštački podigao za 5,5 evra. Nije isključeno da će u decembru prosečna plata dostići „najmanje“ 440 evra. Uostalom, i poslednjeg meseca 2013. bila je 442 evra, a prošlog decembra 433 evra. Ali, zato se u januaru, i 2014. i 2017. strmoglavila ispod 330 evra. Sve miriše da ćemo za šest meseci gledati još jednu reprizu ovog scenarija.