Dokaz nesposobnosti

Što jedan Vulin kaže, sto mudrih ne objasni, savremena je srpska poslovica. Pošto je sto mudrih u politici teško naći i u srećnijim zemljama, pitanje da li neko može da objasni Vulina sasvim je akademsko, ali – da pojednostavimo – neka bude da je čovek govorio samo o potrebi da se stanovništvo Srbije, i žensko i muško, bolje spremi za vanratne vanredne situacije. U tome načelno nema ničeg lošeg. Dobro je znati da se požar u školi i požar u školstvu ne gase istim sredstvima, da se od poplava ne brani tako što načelnik Generalštaba skače u Savu, te da se dete može izneti iz smeta čak i kada televizijske ekipe nisu pripravne. Građani nisu bili spremni za poplave 2014, poručio je Vulin. U čemu je onda problem? Prvo, Vulinova je opaska čist bezobrazluk. Da ministar odbrane govori o neukim građanima, a da ne kaže ni reč o kriminalnom javašluku u sistemu odbrane od poplava, za koji je zadužena država, čiji je Vulin ovakav ili onakav šraf još od devedesetih, to bi bilo tragikomično još pre nekoliko hiljada godina u dolini Nila. Drugo, reč je o sedmocifrenom broju ljudi koji bi, nepoznato koliko, odsustvovali sa posla. Da li iko ozbiljan može da poveruje da će poslodavci isplaćivati sto odsto zarade odsutnim radnicima, kada ih mahom ne isplaćuju ni kada se od rada satiru, i da će, sa druge strane, država nadoknaditi poslodavcima plate… Miliona ljudi? Najzad, ako država namerava da građaninu otme dve nedelje, nedelju, pa i dan života, prvo mora da ga pita da li na to pristaje. Pa ako hoće, da ga pita kako hoće. Znate, javna rasprava, dobrovoljna baza i slično. Ali ne, država se već sprema da kažnjava. Može, ali prvo da kazni sebe raspuštanjem zbog dokazane nesposobnosti da se suoči i sa vanrednim i sa redovnim situacijama.