Hajde da ih upokojimo ako su to zaslužili

Decenije aktivizma u sindikatu Nezavisnost i istraživanja na FPN utvrdili su me u uverenju da priča o tome da sindikati u Srbiji više ničemu ne služe, sem možda interesima i sitnim privilegijama sopstvenih rukovodstava, nije ključna za razumevanje položaja, uloge i (ne)moći sindikata. Svoje temeljne razloge oni imaju u četiri decenije primenjivanoj neoliberalnoj strategiji potiskivanja sindikata i uvećanja nejednakosti i egistencijalne nesigurnosti građana. Uostalom, i strani eksperti su konstatovali da se između rasta nejednakosti, prekarnosti rada i opadanja moći sindikata može staviti znak jednakosti. „Blamiranje“ sindikata i njihovo uzajamno optuživanje je važna karta i putokaz za razumevanje mentaliteta i ponašanja na javnoj sceni na kojoj važi pravilo: javne vrline i privatni interesi i poroci. Posledično, raširena svest o nemoći sindikata i gubitak poverenja u njih - a poverenje imate ako vam veruju da govorite istinu, da ste u stanju da ispunite obećanja i da se ponašate u skladu sa razumevanjem pravde i solidarnosti - ima razorne posledice. Upravo zato, ako nam je do profesionalnog integriteta, istine i socijalne pravde stalo, krajnje je vreme da o sindikatima progovorimo na bazi argumenata. Polazna dilema je da li imamo javno dostupne podatke o strukturi prihoda i troškova sindikata, na osnovu kojih bi se moglo zaključiti da li oni zavise samo od sopstvenog članstva ili postoje osnovane sumnje da ih posredno finansiraju poslodavačke i državne strukture? Primera radi, da li se iz činjenice da lavovski deo prihoda od članarine UGS Nezavisnost ide na zakup prostora, može zaključiti da je ovaj sindikat ikada, od osnivanja 1991, bio „kućno mezimče vlasti“. I koje vlasti – Miloševićeve, DS-a ili Vučićeve? Da li su možda mezimčići slali svoje na funkcije u Vladi i ministarstvima ili su neki drugi na raznim listama sedeli u poslaničkim klupama i direktorskim mestima? Ako smo bili ludi i glupi pa nismo, ko jeste i sa kojom polzom po zaposlene i građane? Koje su to onda „brojne i dobro plaćene“ funkcije u tripartitnim forumima i njihovim odborima okupirane od predstavnika ovog i drugih sindikata? Da li je to članstvo i u kojim slučajevima vodilo izdaji interesa zaposlenih i prihvatanju nametnutih antiradničkih zakonskih projekata i praksi? Drugi set pitanja je da li sindikat, Nezavisnost recimo, ima demokratske procedure izbora rukovodstava i mogućnost preispitivanja odluka? Da li rešenje o ograničenju na dva mandata na jednoj funkciji koliko-toliko ograničava tendenciju večitog kruženja istih? Koje to još organizacije imaju ovakvo rešenje? Koje to onda privilegije i sinekure može očekivati sindikalno članstvo - za razliku od članova partija - ako podrži izbor određenog sindikalnog vođstva? Treći set dilema vezan je za pitanja poput onog može li neko ko je obrazovan, imućan i uspešan u svojoj profesiji biti dobar sindikalista i iskreno se zalagati za dostojanstven rad, redukovanje siromaštva i drastičnih socijalnih nejednakosti? Ili su takvi unapred sumnjivi i nemaju pravo na sindikalnu nadoknadu koja bitnije ne prelazi vrednost prosečne zarade? Je li politički unapred sumnjivo i svako isticanje od strane sindikata elementarne činjenice da se ispunjenje socijalnih zahteva ne da razdvojiti od njihovih demokratskih političkih pretpostavki, uključiv pristup javnosti? Ili je to poziv svim nosiocima vlasti na odstrel sindikata i optužbe za političku manipulaciju? Naredni krug pitanja vezan je za odgovor na dilemu imamo li mi na delu zaista podelu na klijentelizmu sklona sindikalna vođstva i borbenu bazu ili su decenije bede i straha od nezaposlenosti disciplinovali i same zaposlene i okrenuli ih ka skupljanju knjižica stranaka aktuelne vlasti? Najzad, da li je odbrana radnih i sindikalnih prava samo stvar „profesionalnih“ sindikalaca? U koloni onih koje smo sa kolegama iz Saveza samostalnih sindikata izveli na prvomajski protest gotovo da nije bilo „selebritija“ – profesora, umetnika, novinara… Ili borba za veće zarade i manje nejednakosti nije i njihova borba. Što bi rekli ljudi sa Peščanika – ako vam je dobro, onda ništa. Predsednik UGS Nezavisnost