Ne isplati se referendum

Ideja da se izjašnjavanje o promenama Ustava Srbije obavi o istom trošku sa gradskim izborima u prestonici, na proleće 2018, sve se manje pominje i u krugovima koji su taj referendum videli kao jedinu mogućnost da SNS osvoji vlast u većini opština i gradu Beogradu. Istraživanja pokazuju da za takvim bildovanjem SNS nema ni potrebe, jer je anketa Ninamedije pokazala da su iza naprednjaka SPS sa osam i Pokret slobodnih građana sa sedam odsto. Zato možda neće biti ni potrebe da se predsednik Srbije, na čijem liku i imenu i počiva visok rejting SNS-a, uključuje u kampanju za beogradske izbore, a samim tim ni da žuri sa ustavnim promenama. A upravo su one bile jedina legitimna šansa da Aleksandar Vučić, koji formalno ne bi trebalo da se meša u lokalne liste, založi svoj autoritet za pobedu naprednjaka u prestonici. Iz pregovaračkog tima Srbije sa EU javnost je već obaveštena da rokovi predviđeni akcionim planom za poglavlje 23 o pravosuđu, zbog čega su izmene Ustava i neophodne pre pristupanja Uniji, nisu baš tako bitni kao suština tih promena. A rok je bio da se do kraja godine usaglasi nacrt amandmana na Ustav. Građani su navikli da promena Ustava, iako uvek predstavljena kao pravdoljubiv i požrtvovan čin, ne bude sama sebi suština nego valuta u stranačkoj trgovini ili transfuzija umirućoj koaliciji, što je prošli put bila za DS i DSS. U svakom slučaju, čak i za promene zbog usklađivanja sa pregovaračkim poglavljima, potrebna je dvotrećinska podrška poslanika u Skupštini. A sve dodatne izmene - na primer izbacivanje preambule o KiM ili promena načina izbora predsednika - zahtevaju i podršku većine birača izašlih na referendum. Nekom ko veruje u sigurnu pobedu na lokalnim izborima ta vezana trgovina se baš i ne bi isplatila.