Tiha i ubava

Srbija i Makedonija dugo već imaju minimum bilateralnih nerešenih pitanja. To ne znači da problemi iz domena odnosa prema nezavisnosti Kosova nisu dovoljan razlog da naruše inače dobrosusedske odnose, naravno. Ta nezavisnost je za Srbiju samoproglašena, a za Makedoniju legitimna. Ali šturost objašnjenja zašto je Beograd povukao diplomatsko osoblje iz Skoplja, sem ambasadorke Dušanke Divjak Tomić koja se u domovinu, na hitne konsultacije, vraća poslednja, umanjuje mogućnost da bi članstvo Kosova u Unesku, kako se spekulisalo, moglo biti uzrok diplomatskog zaoštravanja odnosa. Mrežu tajni i nedovoljnih argumenata, koje su otvorile javni prostor za spekulacije da je, možda, u pitanju i jedan od niza činova koji će uslediti da bi se javno mnjenje pripremilo za dijalog ili saopštavanje već donetih odluka u vezi sa statusom Kosova, ispleo je uostalom i sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kada je obaveštavajući javnost o svojoj odluci (i šefa diplomatije Ivice Dačića) odlučio da je dovoljno reći da su zaposleni u Ambasadi u Skoplju povučeni na konsultacije nakon što je od nadležnih obaveštajnih organa stiglo „dovoljno dokaza o veoma ofanzivnom delovanju protiv organa i institucija Srbije“. „To su stvari koje nekada morate da uradite“, bio je nevoljan, odmah se vrativši u ulogu regionalnog pomiritelja - jer „Srbija će graditi dobre odnose sa Skopljem, ali oni moraju biti zasnovani na uzajamnom poštovanju“. Ni Vučić, kao ni Dačić, koji se prema redosledu tek po donošenju odluke konsultovao sa svojom šeficom premijerkom Anom Brnabić, nisu rekli da je problematična situacija nastala zbog toga što su saznali da će baš makedonska delegacija umesto Kosova zatražiti članstvo u Unesku pred zasedanje Generalne skupštine te agencije Ujedinjenih nacija u novembru, a ni da nije reč o tome. Strategija makedonskih zvaničnika je da ne idu u dubinu, nego da samo naširoko ponavljaju da žele dobre odnose sa Srbijom, da još čekaju objašnjenje i da će prilikom glasanja o članstvu Kosova u Unesku imati u vidu poziciju većine članica Evropske unije. Slučaj je, međutim, poprimio konspirativne karakteristike čija tumačenja vode do Moskve i Vašingtona i slamanja njihovih uticaja na Balkanu, iako se iz ugla Skoplja glasanje za prijem Kosova u Unesko ne dovodi u pitanje, budući da su komšije tu brigu već prebrinule 2015. godine i to dok je na vlasti bila vlada Nikole Gruevskog, sa kojom su srpske vlasti bile u „prijateljskim“ odnosima. Valja podsetiti da je Dačiću i tada bilo krivo što je Srbija pogrešila i priznala suseda kao „Republiku Makedoniju“, a ne kao „Bivšu Jugoslovensku Republiku Makedoniju“, kako je imenuju EU i zapadne sile. Istu varnicu Dačić je ispalio i ovaj put. Ali, da bi uzbuđenje ipak bilo adekvatno potrebama višednevne javne zainteresovanosti za slučaj, Vučić je zaintrigirao medije: „Ima tu umešanosti i nekih drugih sila“. Možda je predsednik priznao da nam neki od naših prijatelja - zapadni ili istočni - rade o glavi, a možda je samo dodao biber u čorbu, ne bi li konzumenti bili ljući. U svakom slučaju, upitan da li govori o Rusiji, odgovorio je da u ovom trenutku nije mislio na Moskvu. „Naše je da naši ljudi budu pripremljeni i spremni. Biće nekih promena u našem osoblju i da zaštitimo naše prijateljstvo s Makedoncima, a i kako da se ponašamo u novom okruženju“, upozorio je predsednik Srbije. „Čekaćemo odluku kako će Albanci ići u pokušaj prijema Kosova u Unesko i videćemo kako će na to reagovati Skoplje i Podgorica“, kazao je, kao da je novi pokušaj kandidature svršena stvar. Prištinski mediji su, pak, preneli da do tog pokušaja u ovom izbornom ciklusu u Unesku možda neće ni doći, jer su unutrašnje prilike na Kosovu isuviše komplikovane, pa i destimulišuće za one zemlje koje bi inače podržale Prištinu. Iako je nekoliko puta podvukao nove okolnosti, kojih nije bilo pre nekoliko meseci, a u kojima srpska diplomatija mora da nauči da deluje, Vučić je uveren da će za deset dana sve biti mnogo jasnije, a slučaj zatvoren. Koje su to okolnosti u bilateralnim ili međunarodnim odnosima na koje se reaguje najoštrijim diplomatskim merama - povlačenjem osoblja, a koje se, opet, rešavaju za svega deset dana? „Objašnjenje koje smo dobili je nemušto, a definitivno nedovoljno za povlačenje osoblja“, kaže za NIN Bojan Elek, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. „Imam utisak da se članstvo Kosova u Unesku uzima samo kao povod za kreiranje panike i haosa, s ciljem da se zauzme uloga pomiritelja, što vole da rade lideri u našem regionu, a i Srpska napredna stranka i Vlada Srbije. Ako je bilo nekih aktivnosti, one bi se možda pre mogle nazvati defanzivnim nego ofanzivnim, nakon što su pripadnici srpskih službi i činovnici Ambasade bili prisutni usred haosa u Sobranju.“ Elek misli na upad demonstranata u makedonski parlament u aprilu ove godine, čija pozadina nije razrešena čak ni kada je praktičnom promenom vlasti i formiranjem vlade Zorana Zaeva sa strankama albanske manjine, završena višemesečna institucionalna kriza u toj zemlji. „Ovaj sada već manir u našoj diplomatiji postaje kontraproduktivan za međunarodne i regionalne odnose i uz još neke incidente u Crnoj Gori, na jugu Srbije i drugde upućuje nas na zaključak da odnosi u regionu postaju sve gori“, kaže Elek. Makedonske vlasti saopštile su da su pojačale bezbednost Ambasade, kako ih je Beograd zamolio. Očekuje se da će novu inicijativu za članstvo Kosova u Unesku podneti Albanija, Crna Gora ili Makedonija, a u pokušaju pre dve godine, podsećamo, rezultat je bio tesan u korist Srbije i neizvestan do samog kraja. Kosovska kriza, koju je izazvala nemogućnost najveće partije Demokratske partije Kosova Hašima Tačija da izglasa predsednika skupštine, zapravo da formira vlast, i činjenica da tamošnje zakonodavstvo ne poznaje nijedan zakon o zaštiti kulturnih dobara, mogu biti, između ostalih, razlozi da Priština odloži pokušaj za sledeću priliku. Istovremeno, vruća i važna tema kao što je članstvo Kosova u jednoj od agencija UN, što je, za razliku od većine sportskih saveza kojima je Kosovo već pristupilo, poslednji stadijum u sticanju međunarodnog prihvatanja teritorije kao suverene države, primamljiva je tema za kosovske lokalne izbore u oktobru, a još primamljivija i korisnija ako zajedno s njima budu održani i novi parlamentarni. U slučaju da vlada u Prištini dobije novu većinu (u petom pokušaju, na konstitutivnoj sednici zakazanoj za četvrtak, 24. avgust, kada ovaj broj NIN-a bude na kioscima) to će značiti da je Srpska lista, koju direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić naziva projektom od državnog i nacionalnog interesa, ušla u politički koalicioni savez sa Ramušom Haradinajem. Istim onim zbog koga je, ne tako davno, Srbija ostala i bez ambasadora u Francuskoj. Haradinaj je u januaru ove godine priveden po poternici Beograda, koji ga tereti za ratne zločine na KiM 1998. i 1999, pa nakon vaganja francuskog suda pušten na slobodu u aprilu, jer je utvrđeno da suđenje može da ima „izuzetno teške posledice po Haradinaja“. Na vanrednoj konferenciji za novinare, revoltiran tom odlukom Francuza, tadašnji premijer Vučić je poručio da Srbiju niko neće ponižavati i citirao mučne izjave svedoka o Haradinajevim zločinima. Jedva nekoliko meseci kasnije, Haradinaj - zbog koga je ambasador odleteo u Beograd, a „oštar demarš“ iz Beograda u Pariz, postao je najpouzdaniji saveznik Beograda u Prištini. Saveznik koga je baš taj boravak u francuskom zatvoru vratio u prvu liniju borbe za premijersku funkciju nakon godina političkog posrnuća.