Kasno i za dodole

Kako se procene o ovogodišnjem rastu BDP-a spuštaju naniže, tako se množe obećanja o rastu plata. Bar se takav utisak stiče na osnovu najnovijih izjava dve najvažnije političke figure u zemlji. Jer, taman što su po povratku sa godišnjeg odmora, premijerku sačekale neprijatne preliminarne procene štete od suše od oko milijardu evra, zbog čega je javnosti morala da saopšti da „se nada“ da će rast bruto domaćeg proizvoda ove godine biti 2,5 odsto, stiglo je i obećanje predsednika Aleksandra Vučića da će „zbog odličnog stanja u budžetu“ rast plata biti pozamašan. Pritom je propustio da objasni po kojoj ekonomskoj logici će plate „pozamašno“ da rastu baš kada privredni rast usporava, osim ako naprasno umesto najtvrđeg zagovornika fiskalne konsolidacije nije postao kejnzijanac, pa planira povećanjem državnih rashoda da podstakne potrošnju. I Ana Brnabić je ostala dužna objašnjenje koji ju je to agrarni stručnjak savetovao da čišćenjem kanala za navodnjavanje i subvencijama za kupovinu traktora država može, barem donekle, ekspresno popraviti štetu koju je prouzrokovala suša i pospešiti ovogodišnji rast BDP-a. Nije li za to kasno nekoliko nedelja pre berbe useva, ako ih suša već nije obrala? Kasno je, reći će stručnjaci, za bilo kakvu „popravku“ ovogodišnje stope ekonomskog rasta, ali se istovremeno pitaju hoće li nova premijerka uspeti da sačuva i ono jedino što joj je Aleksandar Vučić ostavio u amanet, a to je višak u državnoj kasi, kada se sa rastom BDP-a već nije proslavila. Šta je dovelo do usporavanja ekonomskog rasta Srbije i da li se za sve može okriviti suša? Koliko će podbaciti ovogodišnja poljoprivredna sezona i ko će trpeti najveću štetu? Hoće li glavnih poljoprivrednih kultura biti dovoljno barem za domaće potrebe? Mogu li se očekivati poskupljenja hrane? Agroekonomisti sa kojima je NIN razgovarao iznose različite procene o visini štete koju će suša ostaviti na ovogodišnje prinose, ali se slažu u jednom. Ne očekuju značajan rast cena sirovina, ali ni hrane. Prema rečima Žarka Galetina, nekadašnjeg direktora Produktne berze u Novom Sadu, domaće poljoprivredne proizvođače zadesila je „najgora moguća sudbina“. Prinosi njihovih useva biće znatno manji nego inače, a istovremeno ne mogu da očekuju da će većom cenom uspeti da kompenzuju barem i deo tako nastalih gubitaka. Galetin objašnjava da je ovogodišnja suša lokalnog karaktera, odnosno da za razliku od Srbije većina drugih proizvođača nije imala isti problem, što znači da se cene useva, poput kukuruza, soje, suncokreta neće osetno menjati na berzama. „Trenutno je cena kukuruza nešto niža nego što je bila u istom periodu prošle godine. Zaista ne očekujem veliko poskupljenje, što naravno ne pogoduje domaćim paorima, jer bi nešto većim cenama mogli barem malo da nadomeste gubitke zbog malih prinosa“. Galetin očekuje da će rod kukuruza biti manji za oko 40 odsto od proseka, ali uveren je da će već pomenutih sirovina biti dovoljno za uredno snabdevanje domaćeg tržišta. „Najvažnije je da neće biti ugrožena prehrambena snabdevenost zemlje, jer će ovih kultura biti dovoljno da se pokriju domaće potrebe, pa neće trpeti ni prerađivačka industrija. Ono što je upitno jeste izvoz, pogotovo izvoz soje. Sa druge strane, i izvoz kukuruza će biti drastično manji nego prethodnih godina, ako uopšte izvoza i bude“, kaže ovaj sagovornik NIN-a. Vukosav Saković, direktor Žita Srbije veruje da će se osnovne poljoprivredne kulture i ove godine izvoziti iz Srbije, ali će količine zavisiti od privlačnosti cene na svetskim berzama. „Prelazne zalihe kukuruza su 1,2 miliona tona, što znači da će Srbija sa ovogodišnjim rodom raspolagati sa 5,7 miliona tona, a za domaće potrebe, računajući i preradu i proizvodnju piva, potrebno je oko 4,4 miliona tona“, kazao je Saković, uz napomenu da očekuje da će umesto prošlogodišnjih oko osam miliona tona, proizvodnja kukuruza ove godine biti 4,5 miliona tona. Novcem govoreći, gubici samo od ove sirovine biće nešto iznad pola milijarde evra. „Bilans zemlje u osnovnim poljoprivrednim proizvodima nije ugrožen, ali će zbog smanjenog roda u gubicima biti proizvođači, trgovci, pa i Narodna banka zbog manjeg deviznog priliva“, tvrdi Saković napominjući isto što i Galetin, da je suša lokalnog karaktera, što znači da cene osnovnih proizvoda neće biti previsoke, a time i privlačne za izvoznike iz Srbije. U autorskom tekstu za jedan agrarni portal, Vojislav Stanković procenjuje da će bruto vrednost poljoprivredne proizvodnje u ovoj godini biti 4,2 milijarde što je za 18 odsto manje nego lane. Neto vrednost će, pak, biti smanjena za oko 15 odsto, sa 4,5 na 3,7 milijardi dolara. U toj analizi Stanković ističe da na „nezadovoljavajuća kretanja u poljoprivrednoj proizvodnji ukazuje stopa rasta neto proizvodnje, koja je tokom proteklih 15 godina iznosila tek 1,3 odsto, što je niže nego tokom 80-ih godina prošlog veka“. Ovaj stručnjak kaže da se mora zaustaviti smanjenje stočnog fonda, a povećati proizvodnja mesa i mleka. „Optimalni model rasta računa na stopu rasta od 3,5 do četiri odsto godišnje, u narednih deset godina. Imajući u vidu strukturu srpske poljoprivredne proizvodnje, raspoložive resurse i dostignuti nivo produktivnosti, ocenjujem da se promene moraju odvijati u pravcu rasta produktivnosti, stabilizacije prinosa i promene proizvodne strukture u biljnoj proizvodnji, te dostizanja veće zastupljenosti stočarstva“, savetuje Stanković. Suprotno ovome, zbog slabog prinosa osnovnih ratarskih kultura, stručnjaci očekuju dodatno smanjenje stočnog fonda, pošto bi se uzgajivači usled nedostatka hrane za stoku mogli odlučiti na prodaju. Da će stočarstvo biti u krizi, tačnije da bi ovakva poljoprivredna sezona mogla biti pogubna po domaće stočare, koji ionako godinama smanjuju broj grla, smatra i agrarni stručnjak Milan Prostran. On procenjuje da je najveću štetu pretrpela soja, čiji bi prinosi mogli biti i do 60 odsto manji nego prošle godine. Sa druge strane, kaže Prostran, kukuruz će podbaciti oko 40 odsto, šećerna repa oko 30, a suncokret između 20 i 25 procenata. „Ne bi trebalo taj podbačaj porediti samo sa prošlom godinom koja je bila rekordno dobra, već sa nekim prosekom iz prethodnih nekoliko godina, i u odnosu na taj prosek mislim da će ukupni podbačaj biti oko 20 odsto. Verujem da će sirovina biti dovoljno za domaće potrebe, ali kakav će biti izvozni bilans znaćemo tek u oktobru“, kaže Prostran. NIN-ovi sagovornici saglasni su i u oceni da država nedovoljno brine o poljoprivredi, dok o sistemima za navodnjavanje i odvodnjavanje priča samo kada suša nastupi. A da se ništa nije promenilo uverila ih je premijerka Brnabić koja sada najavljuje investicije i čišćenje kanala, objašnjavajući pritom kako će i to u kratkom roku pomoći da se spasava ovogodišnja stopa ekonomskog rasta. „Nemar države doveo nas je do situacije da smo pre trideset godina imali 250.000 hektara zemlje u Vojvodini koja je imala uređene zalivno-odlivne sisteme, a danas imamo 100.000 hektara. I kada nastupi suša onda počne da se priča o tome kako ćemo početi preko noći da navodnjavamo stotine hiljada novih hektara. To je nerealno. Bio bih jako zadovoljan kada bismo u narednih deset godina imali 500.000 hektara koji se navodnjavaju. I za to je potrebna investicija od oko milijardu evra, ali u narednih deset godina. Verujem da se država mora okrenuti ovom resursu, otvoriti kreditnu liniju kod Svetske banke ili EBRD-a i uložiti u ove sisteme, ako hoće poljoprivrednu proizvodnju“, tvrdi Prostran. Nema dileme da će suša uticati i na spoljnotrgovinski učinak Srbije, pogotovo znajući da je uz automobile Fijata i čelik Hestila, kukuruz jedan od najvažnijih izvoznih aduta. Uz to, najavljuje se i smanjen rod jabuka, malina, šljiva i još nekih voćarskih i povrtarskih kultura. Ekonomisti sa kojima je NIN razgovarao, tvrde, pak da suša nije jedini uzrok niske stope rasta bruto domaćeg proizvoda, iako vlast to tako pokušava da predstavi. Statistika pokazuje da je građevinarstvo u drugom kvartalu ove godine imalo pad od čak pet procenata, a veći ekonomski rast sprečava i činjenica da investicije, uprkos svim „povlačenjima za rukav i subvencijama“, ne dolaze u skladu sa očekivanjima. Milojko Arsić, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta, kaže za NIN da očekuje da rast BDP-a u ovoj godini bude između 1,5 i dva odsto, što će Srbiju ponovo dovesti na začelje ovog dela Evrope, jer su zemlje ovog regiona svoje stope rasta korigovale - ali naviše. „Suša će sigurno uticati, ali BDP sporije raste od prvog kvartala i ne može se sve pravdati sušom. Uticaj loše poljoprivredne godine na BDP je oko jedan odsto, što znači da se ovako niska stopa rasta ne može objasniti samo posledicom suše. Srbija ima loš poslovni ambijent, neprivlačan za investitore i zbog manjka i javnih i privatnih investicija beleži sporije stope rasta. Niska proizvodnja struje i uglja u prvim mesecima ove godine umanjiće rast BDP-a za 0,2 procentna poena, i to pod uslovom da se u ostatku godine proizvodnja EPS-a popravi“, kaže Arsić. Nadležni za elektroenergetsku sigurnost tvrde da proizvodnja uglja beleži rekorde, ali nikoga ne bi iznenadilo kada bi se podbačaj u proizvodnji, ostvaren u prvom polugođu u termoelektranama, sada zbog niskog vodostaja ponovio i u hidroelektranama. „Na ovako nizak rast BDP-a utiču i pogrešne odluke kreatora ekonomske politike, kao na primer, ona da se po svaku cenu dividende javnih i državnih preduzeća uplaćuju u budžet kako bi budžetska slika bila bolja. Umesto da se povećava udeo javnih investicija, ali i da državna preduzeća povećavaju svoje investicije, jer to onda podstiče privredni rast, novac se bez ikakve potrebe sliva u budžetsku kasu, kao da je suficit sam po sebi cilj“, objašnjava Milojko Arsić dodajući da je suficit „opsesija vlasti, jer drugi rezultati nisu za hvalu“. „Srbiji budžetski suficit uopšte nije potreban. Kada bi bile sprovedene reforme i kada bi se obezbedili preduslovi za održiv ekonomski rast, Srbija može imati deficit budžeta od oko jedan odsto bez ikakvih bojazni po makroekonomsku stabilnost. Nije, uostalom, cilj imati suficit nego imati veći privredni rast i bolji životni standard građana“, poručuje Arsić. Ali, poznato je da za stručnjake i političare ista ekonomska pravila ne važe. Tom istom obrnutom ekonomskom logikom političari sušu konstatuju kao razlog zbog kojeg svojim biračima moraju opravdati lošiji privredni rast od obećanog, istovremeno najavljujući mere koje nikako ne mogu doprineti da se taj rast do kraja godine poveća. Barem ne one koje se odnose na poljoprivrednike koji se uveliko hvataju za glavu, razmišljajući kako da prežive ovogodišnju sušu i kako će da zaseju njive za narednu godinu. Umesto da planiraju kako će suficit koji imaju u budžetskoj kasi na najefikasniji način upotrebiti da bi se neka sledeća suša, poplava, grad ili mraz predupredili i načinili što manju štetu paorima, a time i budućem srpskom ekonomskom rastu, najavljuju povećanje plata i penzija, „ne za 0,1 ili jedan, već za osam - devet odsto“. Jer, to je ono što birači žele da čuju, neprijatne vesti nisu za njihov istančani sluh. A hrane će biti. Ako je nema u Srbiji, uvek može da se uveze. Jer, za razliku od nas, neki drugi su odavno prestali da se oslanjaju samo na Boga i dodole. Kome je do sela, a kome do Brisela Malo ko je verovao da će srpske vlasti biti kadre i hrabre da poslanicima Skupštine dostave izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu koje uvode ozbiljna ograničenja za strance, državljane EU, koji planiraju da kupuju privatne oranice u Srbiji. Najpre, zato što je već javna tajna da nekoliko prethodnih ministara poljoprivrede nije naišlo na razumevanje briselske administracije kada su pokušali da objasne da su se njihovi prethodnici te 2008. malo zaleteli, naravno pred izbore, pa se obavezali Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju da će samo četiri godine nakon početka njegove primene srpska zemlja biti jednako dostupna i domaćim i inostranim kupcima. A onda i zato što je izmene tako važnog zakona, o kome su sve članice EU pregovarale i izborile neuporedivo povoljnije uslove, u nameri da ovaj resurs ne bude rasprodat, sadašnja vlada odlučila da sačini praktično bez javne rasprave, u minut do ponoć i da ga prosledi na usvajanje po hitnom postupku. Poslanici će o njemu raspravljati tek ovih dana, iako se godinama zna da se 1. septembra diskriminišuća odredba o zabrani prodaje privatnog poljoprivrednog zemljišta mora izbrisati. Taj osećaj olakšanja dela javnosti, nakon što se iz predloženih izmena videlo da budući kupac, ako je državljanin neke članice EU, mora da ima 10 godina prebivalište u opštini na čijoj teritoriji želi da kupi zemljište, da pritom ne može da kupi više od dva hektara, da mora da ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo i u svom vlasništvu opremu i mehanizaciju, ipak je potrajao kratko. Agroekonomisti sa kojima je NIN razgovarao listom su ustvrdili, protestujući zbog načina na koji je država sačinila ove izmene, da će stranci, ipak, biti u prilici da kupuju domaće oranice, jer se zakon, ako bude usvojena verzija koja je poslata poslanicima, odnosi samo na fizička lica. Sa druge strane, strani državljani koji se odluče da do zemlje dođu registrujući firmu u Srbiji, moći će nesmetano da trguju zemljištem. Zato Milan Prostran ne odustaje od svoje, kako kaže, radikalne ideje da Srbija ne sme liberalizovati trgovinu poljoprivrednim zemljištem, već poziva nadležne u državi da povuku zakon, raspišu referendum i zabrane prodaju strancima. „Ne vidim zašto Mađarska može da promeni Ustav i zabrani prodaju zemljišta stranim državljanima ili Poljska dozvoli samo zakup, ali ne i prodaju, a Srbija koja nije članica EU to ne može“. Prostran se pita i da li je ovakav predlog izmena zakona slat Briselu, kao i kakva će biti reakcija tamošnje administracije na ozbiljna ograničenja koje ovaj propis predviđa kada su u pitanju fizička lica, državljani EU. „Sa druge strane, mislim da se ovakvim izmenama koje se odnose na fizička, ali ne i na pravna lica, zapravo htelo ozakoniti ono što je već urađeno, ali i nastaviti sa tom praksom. Ne zaboravimo da su strane kompanije već pokupovale hektare obradivog zemljišta po Srbiji, kupujući u privatizaciji poljoprivredne kombinate“. Isto tvrdi i Žarko Galetin, do prošle godine direktor Produktne berze. „Predloženim ograničenjima za kupovinu su pokušali da isprave greške napravljene prilikom potpisivanja SSP-a, ali kao što ni do sada nije bilo prepreka da se, preko privatizacije i stranih kompanija, dođe u posed zemljišta, tako neće biti ni ubuduće. Pa, kako je inače oko 20.000 hektara već dospelo u ruke stranim kompanijama“, kaže Galetin. Bez ikakve sumnje, skupštinsku raspravu obeležiće međusobne optužbe sadašnje i bivših vlasti ko je više odgovoran za činjenicu da je Srbija na ovaj ili onaj način omogućila strancima da kupuju domaće oranice, daleko jeftinije nego u zemljama odakle dolaze. I skoro niko ne sumnja ni da će predloženi zakon biti i usvojen. Jer, da je nekome do budućnosti srpskog sela, ako ne može ništa da promeni u Briselu, barem bi domaće seljake i stručnjake pitao šta je činiti. Zavisi li ta budućnost od samih paora kojima treba omogućiti da dođu do poseda, ukrupne ga ako su kadri i time osiguraju opstanak sela ili spas ipak dolazi iz inostranstva? Nova ograničenja za kupovinu srpskih oranica važiće za strance samo kao fizička lica, ali ne i za njihove firme