Naš dug strancima najbolji drug

Srbija je u sferi ekonomije zemlja apsurda. Iako domaća privreda po rastu bruto domaćeg proizvoda ove godine - 1,2 odsto u prvom i 1,3 odsto u drugom tromesečju - dramatično zaostaje za svim zemljama regiona, ali i za svetskim prosekom, dinar je u 2017. jedna od najjačih svetskih valuta. U odnosu na srpsku valutu evro je od početka godine oslabio za 3,5 odsto. Prema drugim, u finansijskom svetu veoma cenjenim, valutama dinar je ojačao još više - prema „švajcarcu“ za 8,7 odsto i britanskoj funti 9,8 odsto. Najgore je, ipak, prošao dolar koji se srozao sa 117,1 na 101,6 dinara, tako da je srpska u odnosu na američku i rezervnu svetsku valutu ojačala za više od 15 odsto! U čemu je tajna tolike snage srpskog dinara? Za Nikolu Dragaševića, direktora sektora za monetarne operacije NBS, tri ključna faktora za jačanje dinara su „bolja makroekonomska situacija u Srbiji, veći priliv stranih direktnih investicija i bolji spoljnotrgovinski rezultati, odnosno manji deficit tekućeg računa i veći izvoz“. To je, kaže on, „doprinelo boljoj uravnoteženosti ponude i tražnje za devizama“. Ako se, međutim, analiziraju ta tri faktora u prvih šest meseci prošle i ove godine, jasno je kao dan da je 2016. Srbija bila u mnogo boljoj situaciji. Imala je dva i po puta veći rast BDP-a (3,9 odsto u prvom i 2,1 odsto u drugom tromesečju), devet puta nižu inflaciju (0,3 prema 2,9 odsto mereno rastom potrošačkih cena od početka godine do kraja juna) i za 10 odsto manji spoljnotrgovinski deficit (1,93 prema 2,14 milijardi evra). Jedino su neto direktne strane investicije u prvih pet meseci ove godine bile za 165 miliona evra veće nego lane. No, i tu ima jedno ali - na kraju juna 2017. deficit tekućih transakcija od 953 miliona evra bio je za 50 odsto veći nego u isto vreme 2016. Ako se izuzmu strane investicije, svi navedeni podaci, objavljeni na sajtu Ministarstva finansija i Zavoda za statistiku, direktno negiraju navode zvaničnika iz NBS. Makroekonomska situacija, dakle, nije bolja. Nisu bolji ni spoljnotrgovinski rezultati, a ni deficit tekućeg računa nije manji. Uprkos tome, dinar je od aprila, sa povremenim pauzama, sve jači. Da apsurd bude veći, ni evro godinama nije bio snažniji. On je ove godine ojačao prema američkom dolaru (12,6 odsto), kineskom juanu (7,8 odsto), britanskoj funti (sedam procenata), švajcarskom franku (5,6 odsto)... S druge strane, nije on izgubio trku samo sa srpskim dinarom, već i sa češkom krunom (ojačala za 3,6 odsto), hrvatskom kunom (dva procenta) i poljskim zlotom (0,6 odsto), dok je kurs rumunskog leva, albanskog leka i makedonskog denara skoro isti kao i pre sedam i po meseci. I dok za sada nema pravog odgovora na pitanje zašto dinar jača, manje-više se zna kome to odgovara. Zbog jačanja i evra i dinara prema dolaru stanje u državnim finansijama izgleda bolje nego što jeste. Trećina javnog duga je u dolarima, pa kad se taj deo preračuna u evre i dinare, udeo duga u BDP-u je sada znatno manji nego što je bio. Tako se stvara privid da se dug smanjuje čak i kada on miruje. Jak dinar odgovara i svim građanima i privrednicima, a ima ih više od milion, koji vraćaju kredite indeksirane u evrima. Sada su njihove rate u dinarima manje nego što su bile u januaru i februaru. Snažan dinar vole i uvoznici, jer sa manje dinara mogu da kupe iste količine uvozne robe i pri tome ostvaruju veće profite nego ranije, zato što maloprodaje cene tih proizvoda na srpskom tržištu uglavnom nisu smanjene. Ipak, ovako jak dinar najviše prija stranim investicionim bankama i fondovima. To se najbolje može videti iz konkretnog primera. Država je 27. jula 2016. prodala polovinu od 10 milijardi dinara ponuđenih zapisa, koji su dospeli za naplatu 4. avgusta ove godine, uz do tada najmanji prinos od 3,59 odsto. Strani špekulant je 100.000 državnih zapisa tada mogao da kupi za 7.815.235 evra (964,3 miliona dinara). Posle 53 nedelje država je morala da isplati milijardu dinara i on je mogao da kupi 8.353.730 evra (po kursu od 119,71 dinar za evro) i zaradi 6,9 odsto u evrima. Šta tek reći za zaradu na dvogodišnjim obveznicama, koje za naplatu dospevaju 4. septembra, uz godišnji prinos od 6,8 odsto, a evro sada vredi manje nego u trenutku zaduživanja države. Biće da zbog te računice i DŽej Pi Morgan banka od 11. avgusta trguje dinarskim obveznicama. Za guvernerku NBS Jorgovanku Tabaković to „slikovito govori da se sav trud i rad NBS u prethodnih pet godina efektuirao u rezultatima, koje će građani osećati svakog dana sve više i više“. Za građane ćemo tek videti, ali stranci su se već ovajdili trgujući srpskim dugom. Tim pre što uz visok prinos u vidu kamata, ove godine imaju i ekstraprofit, jer je kurs evra manji nego u novembru 2014. pa za istu količinu dinara mogu da kupe više deviza. To što je DŽej Pi Morgan počeo da trguje i srpskim obveznicama nije nikakav argument, jer trguje i dugom Venecuele, za koju Donald Tramp ne odbacuje ni mogućnost „vojne opcije“, objašnjava za NIN investicioni bankar iz Švajcarske. On podseća i da je početkom 2015, kada se Srbija zaduživala uz kamatu od 6,8 odsto, prinos na dvogodišnje obveznice Ukrajine bio 5,5 odsto, Rumunije 1,9 a Hrvatske samo 1,4 odsto. I zbog toga se može očekivati da će stranci još neko vreme u Srbiju unositi devize, ovde ih menjati za dinare i njima kupovati državne papire, očekujući dobru i laku zaradu. U drugom tromesečju neto otkup deviza bio je za oko 40 odsto veći nego u prvom. Sasvim logično, jer je baš u aprilu dinar i počeo da jača i od tada je NBS kupila 815 miliona evra više nego što je prodala. Devize će stizati i dinar će se držati dok stranci ne posumnjaju da se situacija menja na njihovu štetu. A kad se to desi, i čim ih država isplati, oni će početi da kupuju devize i da ih iznose iz zemlje. Do tada sve će izgledati kao u bajci. A kad počne bežanija, i dinar će početi da slabi. Možda i brže nego što je jačao. A u tom slučaju će i građani, kao što tvrdi guvernerka, te rezultate osetiti „svakog dana sve više i više“.