Rat se nastavlja

Stiv Benon nikad nije ni računao s tim da bi u Beloj kući mogao da potraje duže od osam do dvanaest meseci. Znajući sopstvenu narav, i iz prve ruke se upoznajući s načinom funkcionisanja sistema koji je došao da sruši, sad već bivši glavni strateg predsednika Donalda Trampa otpočetka je pretpostavljao da mu je rok trajanja - barem u tom svojstvu - ograničen; i da je samo pitanje vremena kada će, ovako ili onako, otići s funkcije. Štaviše, prema nekim izvorima, početkom avgusta je navodno podneo ostavku, iako je, na drugoj strani, nastavio da negira da bi mogao da ostane bez funkcije čak i nakon što je sam Tramp u jednom skorašnjem nastupu njegov dalji angažman doveo u pitanje. Na kraju je ipak smenjen: odluku o tome doneo je novi šef predsedničke administracije DŽon Keli, general doveden da zavede red i disciplinu u haotični svet Trampove administracije, gde sve vreme traje podzemni rat suprotstavljenih struja. U tom ratu Benon je istovremeno bio general, pešadinac i diverzant. NJegova duboko reakcionarna, atavistička politička agenda dobro se zapatila u Beloj kući pre svega jer je u Trampu našla svog idealnog promotera: nekog čiji se instinktivno šovinistički, pa i rasistički stavovi prirodno prepliću s Benonovim populizmom i (on bi rekao „ekonomskim“) nacionalizmom. NJegov uticaj na usvajanje nekih od prvih radikalnih mera Trampove administracije, poput one o zabrani ulaska u SAD državljanima sedam (kasnije šest) muslimanskih zemalja, bio je vitalan. Zato nije prošlo mnogo pre nego što se o Benonu počelo da govori kao o „predsedniku iz senke“: u skečevima u legendarnoj humorističkoj emisiji Subotom uveče uživo Benon je - prikazan kao Kosač, simbol smrti - bio taj koji je sedeo za stolom u Ovalnom kabinetu, s Trampom kao detetom za susednim, majušnim stočićem i igračkom u rukama. Ni to nije potrajalo: čim je Tramp shvatio kakva se percepcija u javnosti formira o Benonu, nominalni glavni strateg je gurnut u drugi plan, i posle toga nije bio ni izbliza toliko eksponiran kao na početku. Tu je onda, nakon ideološke, do izražaja došla i Benonova druga strana: njegov mentalitet uličnog borca, ali i manipulatora. U mesecima koji su usledili označen je kao jedan od glavnih izvora curenja informacija iz Bele kuće, koje je dozirano puštao kako bi Trampovu biračku bazu držao u stanju stalne mobilizacije; i potkopavao pozicije svojih mnogobrojnih protivnika u Beloj kući, pre svega Trampove kćeri Ivanke i zeta DŽareda Kušnera, ali i Trampovog glavnog ekonomskog savetnika Gerija Kona, savetnika za nacionalnu bezbednost H. R. Mekmastera i drugih neistomišljenika. Paralelno s ideološkim bitkama - za demontažu federalne države, umanjivanje uticaja liberalnih elita, povlađivanje porivima tradicionalističke, bele Amerike... - vodio je, dakle, i one lične, i tako unosio dodatnu nestabilnost u ionako labilno ustrojstvo Trampove administracije. To ga je neminovno učinilo remetilačkim faktorom, pogotovo kad je - verovatno svestan da mu se bliži kraj boravka u Beloj kući - zaređao s intervjuima u kojima se počeo i da suprotstavlja nekim Trampovim stavovima (zalažući se, na primer, za umereniji pristup Severnoj Koreji naspram predsednikovog ratobornog); mada nastavljajući i da hvali predsednikovo držanje, kao u slučaju inače po svim merilima skandalozne reakcije na ovomesečno divljanje neonacista i belih suprematista u Šarlotsvilu. Spletkarenje i manjak subordinacije: više nego dovoljno da Keli zaključi da se tome mora stati na put. Očekivano, Tramp se nije usprotivio. Čim mu je uručen otkaz, Benon se vratio tamo odakle je i stigao: na čelo notornog desničarskog sajta Brajtbart. Odatle, najavio je, kreće „u rat protiv Trampovih oponenata - na Kapitol hilu, u medijima i korporativnoj Americi“. Radiće, dakle, ono što je i dosad radio, samo lišen stega koje nameće državna služba, još žešće i brutalnije; što znači da bi - s obzirom na dokazanu sposobnost motivisanja Trampovih birača - predsednika mogao da učini još podložnijim svom toksičnom uticaju nego dok je s njim bio pod istim krovom. Gledano iz tog ugla, vest o Benonovom odlasku iz Bele kuće više i ne zvuči tako dobro.