Ima li Putin naslednike

Građanima ruskih regiona, koje početkom septembra očekuju izbori za gubernatore, nedavno su ponuđene neobične aplikacije za android i ajfon. Agencija za upoznavanje Mamba postavila je fotografije potencijalnih devojaka/mladića uz pitanje „Da li biste sa njom/njim izašli na izbore?“ Neobična kampanja, pod sloganom „Zajedno na izbore“, trebalo bi da pomogne vladinu akciju za podsticanje glasača da izađu na birališta, ali je prilično uznemirila opoziciju i podstakla sumnju da je sve to samo ispipavanje terena za mogućnosti koje treba iskoristiti u martu, kada se očekuju predsednički izbori. Vladimir Putin, predsednik Ruske Federacije, izjavio je da još nije odlučio da li će se kandidovati na tim izborima i time izazvao niz spekulacija - što o tome kakva bi mogla da bude njegova odluka, što o tome ko bi mogao da bude njegov naslednik. Nevladina organizacija Peterburška politika sastavila je tako spisak mogućih budućih predsednika ili ljudi koji mogu da računaju na najvažnija mesta posle izbora. Procenjivao se, dakle, kapacitet onih koji bi želeli ili mogli da se nađu na političkom vrhu. U obzir je uzeto nekoliko kriterijuma: medijska prisutnost, političke i javne aktivnosti, podrška elita, kao i lične sposobnosti i „nekonfliktnost“. I na tom spisku zaista su se i našli ljudi za koje je jasno da imaju kapacitet za posao koji obavljaju, a najverovatnije i za nešto više od toga. Prvi na toj listi je premijer Dmitrij Medvedev. On je na mestu predsednika već bio, a vodio je zemlju i kao premijer. Teoretski barem, nema čoveka od većeg iskustva, niti od većeg Putinovog poverenja - mada mu, kako je to bar postavljeno na ovoj listi, nekonfliktnost nije jača strana. Osim toga, za razliku od Putina, prilično je nepopularan među Rusima. Iza Medvedeva bi bio Sergej Sobjanjin, nekadašnji zamenik predsednika vlade u vreme kada je na toj funkciji bio Putin, danas gradonačelnik Moskve koji vodi bitku za realizaciju kontroverznog plana o rekonstrukciji grada, kojim je predviđeno rušenje 5.000 zgrada iz doba Sovjetskog Saveza. Tu je i Aleksej Djumin, svojevremeno prvi čovek Putinovog obezbeđenja i njegov lični prijatelj. On je vodio operacije izvlačenja Viktora Janukoviča iz Ukrajine i bio jedan od najvažnijih ljudi tokom zauzimanja Krima. Prošle godine postavljen je za gubernatora regiona Tula. To možda nije previše atraktivno mesto, ali sa svoje 44 godine i iskustvom koje ima, Djumin je, ocenjuju sastavljači liste, na najboljem putu da izgradi ozbiljnu političku karijeru. Sergej Šojgu, ministar odbrane, čiji je staž na različitim funkcijama prilično dug, čovek je kome ne trebaju liste, ankete ili prognoze da bi se znalo kolika je njegova moć. Još manje koliki su njegovi kapaciteti. Od 1994, kada je postao ministar za vanredne situacije, preko mesta gubernatora Moskve, do ministra odbrane na kome je od 2012, njegova moć samo je rasla. Na lestvici najuticajnijih ljudi u državi njegovo mesto bilo bi odmah posle Putina i Medvedeva, i zato je još jedno ime koje bi se moglo naći i na čelu države. Mnogo je tu još kandidata za napredak u političkoj karijeri, između ostalih i Valentina Matvijenko, prva žena predsednica Saveta Federacije, jednog od dva doma ruske Federalne skupštine; Aleksej Kudrin, bivši ministar finansija i Putinov najliberalniji savetnik; Vjačeslav Volodin, predsednik Državne dume; ali - teoretski barem - i Aleksej Navaljni, opozicionar i najglasniji Putinov kritičar. Ipak, za potencijalne naslednike još je rano da računaju na mesto predsednika, jer Putin nije rekao šta on namerava. A ako nameri da se još jednom kandiduje, onda će se spiskovi potencijalnih kandidata za budućnost ozbiljno revidirati.