Rast zasnovan na znanju

U ekspozeu premijerke Ane Brnabić skoro 13 stranica od 102 posvećeno je digitalizaciji i razmatranju kako Srbija može da iskoristi mogućnosti koje donosi digitalna ili četvrta industrijska revolucija. „Naši životi će se fundamentalno promeniti i povećaće se efikasnost, smanjiti troškovi i kreiraće se nova vrednost u skoro svim oblastima života i rada.“ Kao ilustracija se navodi da IT industrija učestvuje sa više od 10 odsto u BDP-u, raste brže nego druge grane industrije, a „profit prosečne IT kompanije je 560 odsto veći nego u prosečnoj kompaniji sa istim brojem zaposlenih“. Definisani su preduslovi i akcije koje će se preduzeti, kao što je razvoj telekomunikacione infrastrukture (povezivanje svih domaćinstava na brzi internet do 2020), korišćenje oblaka za javnu upravu, razvoj e-uprave uz korišćenje e-dokumentacije, e-plaćanja. Digitalna revolucija utiče na sve grane, a Srbija će podstaći digitalizaciju poljoprivrede, prehrambene i automobilske industrije... Novi pravni okvir podržaće inovacije i omogućiti korišćenje modernih izvora finansiranja. Poreska politika će biti promenjena da podrži investicije i digitalizaciju kroz poreske olakšice i smanjenje poreza. Otvoriće se fondovi preduzetnog kapitala, omogućiti mikrofinansiranje i masovno finansiranje. Zašto je to jedan od fokusa razvoja Srbije? Prvi razlog je da su u digitalnoj ekonomiji najvažniji resursi podaci i informacije (nematerijalna osnovna sredstva) i zato su mogući procesi dematerijalizacije, rasta ekonomije deljenja, automatizacije poslovnih procesa i globalizacije. Time se smanjuju potrebna ulaganja u materijalna osnovna sredstva, što definitivno odgovara manje bogatim zemljama. Pre 40 godina 90 odsto vrednosti 500 najvećih firmi u SAD činila su materijalna sredstva, a danas su to vrednosti u nematerijalnim sredstvima - Gugl, Amazon, Epl i Uber kreiraju vrednost na novi način. Promene su već svuda oko nas i na svakom mestu mogu se uočiti ljudi sa pametnim telefonom. Komunikacija je prešla na imejl, Vajber, Vocap, prijatelje pratimo preko Fejsbuka a poslovne novosti preko Linkdina. Nestale su gramofonske ploče, VHS trake, CD i DVD i sada je „strimovanje“ osnovni izvor za muzičke i video-sadržaje. Sve je više Netfliks korisnika. Enciklopedija Britanika je prestala da izdaje štampana izdanja a Vikipedija je odličan besplatan izvor enciklopedijskih informacija. U prošlosti smo avio-karte kupovali u agencijama ili direktno kod avio-prevoznika, strpljivo čekali u redu i pregovarali sa službenicom na šalteru aerodroma da nam pronađe željeno mesto do prolaza. Danas, najčešće, sami preuzimamo tu obavezu kao da smo službenici avio-kompanije. Digitalna ekonomija pored fizičkih dodirnih tačaka sa klijentima uvodi i internet, mobilne platforme, socijalne mreže. Za otvaranje ovih kanala potrebna su značajno manja ulaganja, a oni omogućavaju globalni pristup tržištu. Podaci se prikupljaju iz klasičnih internih izvora (službenici kompanije), ali i iz digitalnih kanala, tako da se količina podataka značajno povećava, a njihovom obradom se kreiraju vredne informacije za klijenta i kompaniju - od vođenja korisnika od jednog do drugog mesta (koristi se podatak o lokaciji korisnika i cilja i kreira se vrednost kroz vođenje korisnika optimalnim putem do cilja), preko kompleksnih analiza podataka o radu avio-motora, iz kojih se optimizuje potrošnja goriva, pa do personalizacije ponuda za klijente na bazi njihovog ponašanja i aktivnosti u prošlom periodu. Automatizacija i robotizacija poslovnih procesa smanjuju troškove i omogućavaju trenutno ili brzo izvršenje poslova u bankarstvu, e-upravi ili prilikom internet kupovine. Automatizacija se postiže kroz softverska rešenja i algoritme. I ponovo su troškovi manji, a povećava se i brzina i tačnost. Ove fundamentalne promene će povećati vrednost, smanjiti troškove i ubrzati napredak ako se regulativa zaista promeni a potom i pravilno primeni, podstakne preduzetništvo i obezbedi dalji razvoj infrastrukture i platforme. Predsednik kompanije New Frontier Group