Zadrugari ili partijski drugari

Šta je zajedničko meštanima sela Gradac iz opštine Raška i žiteljima Devča, kraj Merošine? Prvi su u akciji „52 pošte za 52 nedelje“, u septembru 2016. dobili novu poslovnicu u centru sela, dok su drugi 30. juna ove godine u okviru projekta „500 zadruga u 500 sela“ dobili zemljoradničku zadrugu. Idejni tvorac obe akcije je Milan Krkobabić, koji je kao ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća, izgleda samo nastavio tamo gde je stao kao direktor Pošta Srbije. Iako javna preduzeća i regionalni razvoj na prvi pogled nemaju mnogo dodirnih tačaka, Krkobabić je uspeo da ih poveže u trećoj, vrlo sličnoj akciji: „Država Srbija u selima Srbije“. U novembru 2016. potpisano je 11 protokola o saradnji Pošta Srbije sa tri grada (Vranje, Vršac, Novi Pazar) i osam opština (Svrljig, Batočina, Knjaževac, Boljevac, Despotovac, Preševo, Brus i Merošina). U ime tog javnog preduzeća sporazum je potpisala direktorka Mira Petrović, inače članica Glavnog odbora Partije ujedinjenih penzionera Srbije, čiji je Krkobabić lider. „Danas su to Pošte Srbije, sutra možda Srbijašume“, najavio je tada Krkobabić dodatni angažman još nekih javnih preduzeća. On je objasnio da je cilj akcije da stanovništvu 55 najudaljenijih sela u zemlji jednom nedeljno „dovede na prag lekara, opštinskog službenika i poštara“, što samo po sebi nije loše. Ali, mnogo nedoumica se krije iza ove naizgled društveno odgovorne akcije. Nejasno je na koji način je izabrano baš ovih 11 lokalnih samouprava i kako su njihovi čelnici odlučili u kojih pet sela će jednom nedeljno po tri sata raditi tročlana ekipa. Jer, zamišljeno je da lokalna vlast obezbedi činovnika i lekara iz tamošnjeg doma zdravlja, dok Pošta obezbeđuje vozilo. Istrajan u nameri da država uđe u svako srpsko selo, Krkobabić se zapravo sve vreme ponaša kao predsednik PUPS-a, jer sve pomenute akcije kao da su usmerene na stariju populaciju i stanovništvo u ruralnim područjima. Bojan Klačar, direktor Cesida za NIN kaže da je čitav taj koncept politički obojen, jer se targetiraju ciljne grupe koje se bave poljoprivredom i žive na selu i nerazvijenim područjima, a to je obično starija populacija. Konkretno, država će za razvoj zadrugarstva u naredne tri godine izdvojiti 25 miliona evra podsticajnih sredstava, a procedure za odobravanje tog novca nisu baš preterano rigidne. „Treba pažljivo ispratiti taj proces i razlučiti dobre efekte takvog načina podsticanja zadrugarstva. Jedan od alarma u korišćenju tih sredstava može biti ako novac masovno dobijaju novoosnovane zadruge“, ističe Klačar. Pritom, po zakonu to nije zabranjeno. Jer, program podrške koji je Vlada usvojila za razvoj zadrugarstva ne zabranjuje novoosnovanim zadrugama da učestvuju na konkursu. Budžetom za 2017. za te namene je izdvojeno 200 miliona dinara ili više od 1,6 miliona evra. A podaci ministra bez portfelja zaduženog za regionalni razvoj i rad javnih preduzeća pokazuju da su prvi dobitnici upravo novoosnovane zadruge. Projekat „500 zadruga u 500 sela“ praktično je počeo 11. avgusta, kada su potpisana prva dva ugovora. Poljoprivrednoj zadruzi Zaplanjski zasad Gadžin Han ugovorom je dodeljeno 5,9 miliona dinara za proizvodnju, preradu, pakovanje i plasman lekovitog bilja, dok će Pčelarska zadruga Bi kuper Devča iz Merošine dobiti 6,24 miliona dinara za formiranje pčelinjaka. I jedna i druga zadruga osnovane su ovog leta. Prema podacima Agencije za privredne registre, zadruga Zaplanjski zasad osnovana je 19. jula, dok je Bi Kuper u APR-u registrovan 30. juna ove godine. Krajem avgusta zemljoradnička zadruga Bumbari Cekavica iz Lebana, članica Zadružnog saveza Srbije, od države je dobila 12,5 miliona dinara podsticajnih sredstava. U ovom slučaju reč je o već postojećoj zadruzi, koja je osnovana 26. marta 2008. Novac će biti potrošen za proizvodnju i plasman poljoprivrednih proizvoda, izgradnju plastenika na površini od dva hektara, nabavku dodatne opreme za plastenike, proširenje obima poslovanja zadrugara i otvaranje novih radnih mesta, čulo se prilikom potpisivanja ovog ugovora. Kompletan program sprovodi Krkobabićev kabinet, ali istovremeno i kontroliše sprovođenje ovog programa. Program predviđa da Komisija (koju formira Krkobabić) u roku od 60 dana po isteku roka za ispunjenje ugovornih obaveza, sprovede kontrolu. Ukoliko posumnja u nepravilnosti Komisija predlaže ministru Krkobabiću da o tome obavesti Poresku upravu, Ministarstvo unutrašnjih poslova i druge nadležne organe. Maksimalan iznos koji na konkursu može da se dobije je 12,5 miliona dinara. Pritom, taj iznos je predviđen kao podsticaj za već postojeće zemljoradničke zadruge. Nešto manja sredstva, najviše 6,25 miliona dinara ili oko 50.000 evra mogu da dobiju novoosnovane zemljoradničke zadruge. U programu se eksplicitno navodi da pravo na korišćenje bespovratnih sredstava imaju grupe individualnih registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, koja žele da formiraju zemljoradničku zadrugu i „koja za to imaju podršku lokalne samouprave“. Za već postojeće zadruge važno je da nemaju dugove prema državi za poreze i druge dažbine, kao i da nisu u postupku stečaja ili likvidacije. Uslovi za dobijanje ove bespovratne novčane pomoći od države o kojoj odlučuje Komisija - koju, opet, formira Milan Krkobabić - uopšte nisu rigorozni. Dovoljno je da se nekoliko poljoprivrednika udruži i da u Agenciji za privredne registre osnuju zadrugu. Uslov je i da su platili lokalne takse, kao i da im u roku od jedne godine pre podnošenja prijave nije izrečena pravosnažna mera zabrane obavljanja delatnosti. Račun podnosioca prijave ne bi smeo da bude u blokadi od 1. januara 2017. Agrarni ekonomisti, sa druge strane, ne misle da je ovaj program sam po sebi loš. Miladin Ševarlić čak smatra da je ideja, u načelu, dobra. On međutim, smatra da je iznos sredstava koja se dodeljuju vrlo mali, kao i da će ga u najvećoj meri dobijati zadruge kojima suštinski nije osnovna poljoprivredna delatnost. „Prve dve zadruge koje su dobile bespovratna sredstva bave se pčelarstvom i lekovitim biljem. Za to nisu potrebna neka velika ulaganja, kao što su na primer neophodna za proizvodnju malina. Ta proizvodnja, da bi bila profitabilna, podrazumeva i gradnju hladnjače, a za to je potrebno najmanje dva miliona evra. A za celu ovu godinu planirano je da država na te namene potroši 1,6 miliona evra. Ako je ukupan program 25 miliona i traje ukupno tri godine, pitam se koliko zadruga će uopšte taj novac i dobiti, jer je budžet za ovu godinu vrlo skroman. Teško je izvodljivo da se u naredne dve godine bespovratno podeli po više od 11 miliona evra“, kaže Ševarlić. On smatra i da način realizacije nije dovoljno transparentan. Druga mana je to što uslov za dobijanje podsticaja nije obavezno angažovanje poljoprivrednih stručnjaka u toj zadruzi. Apsurdno je, kaže, da laici, koji nikada nisu ni čuli ništa o zadrugarstvu, raspolažu tim novcem. Ševarlić ističe i to da se u njivi i štali ne ostvaruje profit. On je ili u preradi, ili u prometu. A za to su neophodna mnogo veća ulaganja, kako bi se izgradili prerađivački kapaciteti, hladnjače i silosi. „Mora se obezbediti povezivanje, jedino tako može da se napravi održivi poslovni plan koji će zadrugarima da donese zaradu. Ne mogu zadruge da budu izolovana plutajuća ostrva, kao što je to sada slučaj“, upozorava Ševarlić i primećuje da je dodatni problem što u Srbiji nema zadruga mladih poljoprivrednika. Potencijalno su, zaključuje, svi članovi zadruga penzioneri. A da to nije i odgovor na pitanje zašto je i ovu akciju osmislio ministar koji je ujedno i lider PUPS-a?