Muke s latinicom

Još od Vukovog doba zna se da „pišemo kao što govorimo“, ali nikad nije raščišćeno da li to važi i za pojedinačna slova. Drugim rečima, hoćemo li reći „slovo b“, „slovo r“, „slovo k“, ili „slovo be“, „slovo er“, „slovo ka“? Otuda i dvojaki izgovor slovnih skraćenica, recimo SFRJ “s-f-r-j“, ali NDH „en-de-ha“. Odbor za standardizaciju srpskog jezika pokušao je da unese malo reda svojom Odlukom br. 41, „Nazivi slova u ćirilici“, u novembru 2003, ali odluke Odbora, kao ni radovi stručnjaka u jezičkim časopisima i većina normativnih priručnika, ne dopiru do prosečnog pismenog građanina. Da pometnja bude veća, tu je i latinica, koju koristimo znatno češće nego što bi trebalo, a poznajemo je manje nego što bi se očekivalo. Čitalac D. A. poslao mi je nekoliko primera takve vrste nepismenosti. U natpisima verzalom, digrami DŽ, LJ, NJ često se pišu s malim drugim slovom (npr. UDžBENICI, ODELjENjE), iako verzal znači da su SVA slova velika, bilo da označavaju dva glasa ili jedan. Umesto latiničkog đ mnogi još pišu zastarelo dj, a još gore je kad đ upotrebe u spoju sa ž: tako se u mnogim privatnim prodavnicama može videti natpis „NARANĐŽE“ umesto NARANDŽE ili još bolje NARANDŽE. Zorana Milutinović iz Čikaga javlja mi da je na Marićevoj televiziji naslov emisije „Ćirilica“ napisan ćirilicom, „osim što su zaboravili kako se piše slovo r, pa je ono u naslovu napisano latinicom“. Ja sam „Ćirilicu“ gledao u vreme dok je imala više od jednog sagovornika i dok su među njima bili ljudi od struke, pre nego kriminalci (inače Marićevi omiljeni gosti u svim emisijama). Poslednjih meseci sam zaključio da bi dotičnoj televiziji, umesto „Happy“ (ako već mora da ima englesko ime), više odgovaralo da se zove „Crappy“, pa više ne znam ni gde se nalazi među desetinama kanala na televizoru. Srećom, našao sam pomenuti naslov na internetu. Onome ko ga je likovno uobličio, pisanim slovima, očigledno je zasmetalo što od osam slova jedino malo „r“ ima crtu nadole, pa ju je odsekao. Uz to, polukrug desno od crte ostavio je nedovršen i malo zakovrnut, s rezultatom da ćiriličko „r“ izgleda gotovo isto kao latiničko „r“. Grafičari svakako imaju umetničku slobodu stvaranja, ali ona ne bi smela da dođe u sukob s pravopisom.