Kampanjsko šminkanje Beograda

Vest da će izbori za gradonačelnika Beograda biti u decembru je više iznenadila predsednika Aleksandra Vučića nego građane prestonice. Jer, kada otvorite desetak gradilišta i tako parališete inače mucav beogradski saobraćaj, a potom obznanite da će se radovi okončati do novembra, osnovano je pretpostaviti da je reč o delu predizborne kampanje. S druge strane, predsednik Vučić je rekao da nije saglasan s izabranim periodom za izbore, ali je velikodušno obećao beogradskom odboru SNS-a da se neće mešati u njihove odluke. O istom trošku je savetovao svoje pulene da ne koriste njegovo ime na izborima, rekavši im da se „ne plaše, idu i pobede“, ali anksioznost od tog razdvajanja bila bi, smatrali su u beogradskom SNS-u, preveliki udarac po stranku. Stoga je iznađeno solomonsko, bezmalo roditeljsko rešenje – tata Vučić je pristao da se njegovo ime koristi, ali još samo ovaj put. Možda. Ako je Tomino dete poraslo, Vučićevo će morati do kraja da se osamostali. Možda. Indikativno je da je na pitanje da li je u redu da se njegovo ime koristi i na drugim lokalnim izborima u Srbiji, Vučić odgovorio: „Zašto ne bi bilo? Ja sam predsednik Srbije, ali sam i dalje predsednik stranke“. Ponovo roditeljski – red strogoće, red popustljivosti. Tumačenja odluke gradskog SNS-a su mnogostruka – od toga da će grad pred Novu godinu biti reprezentativno okićen, preko toga da se poverenje u vlast osetno kruni i da to valja preduprediti, do toga da će dobar deo glasača otići na odmor za vreme glasanja, verovatno van grada. Gradonačelnik Siniša Mali je najavio da će podneti ostavku, ali tek pred kraj mandata, a Vučićevu izjavu da su u rušenju u Savamali učestvovali „kompletni idioti“ iz „vrha gradske vlasti“ ponovo nije želeo da komentariše. Toliki idiot nije.