Prekomerno podsticanje tražnje povećalo bi cene i javni dug

Na prvi pogled, najnoviji kvartalni podaci za bruto domaći proizvod deluju zabrinjavajuće, s obzirom na to da međugodišnji rast u drugom tromesečju iznosi samo 1,3 procenta, što je manje od polovine stope rasta dostignute u 2016. godini. Koje je objašnjenje za ovo usporavanje i da li je to u suprotnosti sa onim što se najčešće govori, a to je da je naporan rad u poslednje tri godine pomogao da dođe do pozitivnih promena u ekonomiji u vidu bržeg rasta, veće zaposlenosti i viših prihoda? Ukoliko pažljivije razmotrimo dokaze, ne vidimo razlog za uzbunu. Kao prvo, treba imati na umu da postoji određena doza neizvesnosti kada se radi o preliminarnim ciframa u vezi sa BDP-om i varijacije od kvartala do kvartala. Najnoviji mesečni indikatori ukazuju na mnogo pozitivniju sliku, s obzirom na to da je obim industrijske proizvodnje porastao za šest procenata u odnosu na prethodnu godinu, promet u maloprodaji je povećan za 10 odsto, a broj novih građevinskih dozvola za čak 60 procenata. Što je najvažnije, podaci sa tržišta rada su i dalje sve bolji - broj zaposlenih je porastao za 120.000 u poslednjih 12 meseci, zaključno sa junom, što predstavlja porast od preko četiri procenta, dok je nezaposlenost u istom periodu opala sa 15,9 na 12,3 procenta. Dakle, šire posmatrano, reklo bi se da ekonomiji ide mnogo bolje nego što ukazuje podatak o ukupnom rastu BDP-a. Kao drugo, važno je videti odakle potiče usporavanje rasta. U pitanju su tri glavna faktora: loši poljoprivredni rezultati, poremećaji u snabdevanju električnom energijom i pad građevinske aktivnosti. Osim ovih oblasti, rast u ostatku ekonomije je u skladu sa prvobitnom projekcijom vlade od tri procenta za 2017. godinu. Od ova tri faktora, slab rod ima daleko najveći efekat, umanjujući ukupnu stopu rasta za oko 0,6 procentnih poena u prvoj polovini godine. Ovaj podatak nam govori o vremenskim prilikama, ali nam ništa ne govori o samom zdravlju srpske ekonomije. Problemi u snabdevanju električnom energijom, koji su doveli do toga da je Srbija morala da se oslanja na uvoz struje, bili su manjeg obima, ali su značajni kao indikacije šireg problema: mada su delom bili posledica nepovoljnih vremenskih uslova, takođe su bili odraz nedostatka planiranja unapred i drugih problema u rukovođenju EPS-om. Vladin program se i fokusira na restrukturiranje državnih preduzeća i unapređenje njihovog upravljanja baš u cilju rešavanja ovakvih problema. Mada je u mnogim državnim preduzećima ostvaren značajan napredak, uključujući i rešavanje nekih od dugoročnih problema u EPS-u, poremećaji u snabdevanju električnom energijom pokazuju da je potrebno ići dalje i energičnije u realizaciji ovih reformi. Pad građevinskih aktivnosti nije lako protumačiti, s obzirom na druge indikatore koji ukazuju na živu aktivnost u tom sektoru. Najnovija impresivna povećanja broja izdatih dozvola ukazuju na to da će usporavanje biti samo privremeno. Koje se pouke u vezi sa politikom mogu iz ovoga izvući? Da li bi Vlada trebalo da pokuša da podstakne potražnju u ekonomiji u cilju podsticanja rasta putem velikih povećanja javne potrošnje? To bi bio adekvatan potez da je problem u niskoj potražnji. Međutim, politike Vlade već dovode do solidnog rasta potražnje, pri čemu su maloprodaja i potrošnja podržane brzim rastom kredita stanovništvu i rastom poverenja, uz dobar rast i privatnih investicija, posebno iz inostranstva. Umesto toga, usporavanje je prouzrokovano privremenim faktorima na strani ponude. Pokušaj da se podstakne potražnja u uslovima ograničenja ponude bi verovatno doveo pretežno do povećanja uvoza i inflacije, kao i porasta javnog duga. To ne znači da bi Vlada trebalo da pokuša da obuzda potražnju: smatramo da su u 2018. godini opravdana razumna povećanja i plata u javnom sektoru i penzija, s obzirom na dobre fiskalne rezultate postignute u okviru programa i pod uslovom da se primeni nova reforma sistema plata u skladu sa planom u cilju racionalizacije nivoa plata u javnom sektoru. Umesto toga, vladine politike treba da se i dalje fokusiraju na poboljšanje reagovanja ekonomije u oblasti ponude, putem reformi čiji je cilj podsticanje privatnog sektora: unapređenje poslovne klime, efikasnije javne usluge i smanjenje rasipanja u državnim preduzećima. Mada je tokom poslednjih godina ostvaren napredak, potrebni su dodatni napori u okviru ekonomskog programa vlade da bi se povećao potencijal ekonomskog rasta Srbije. Ukoliko postoji jedna oblast u koju Vlada treba da ulaže znatno više sredstava, to bi bila obnova javne infrastrukture u cilju poboljšanja proizvodnog potencijala ekonomije. To zahteva ne samo novac već i bolju ocenu, planiranje i upravljanje projektima. Međutim, održavanje bržeg rasta ne bi bilo moguće bez održavanja makroekonomske stabilnosti. U tom smislu, Narodna banka Srbije bi trebalo da nastavi da pažljivo izvršava svoj mandat u pogledu targetiranja inflacije, a racionalne fiskalne politike bi trebalo da obezbede dalji pad javnog duga ka bezbednijim nivoima. Ove politike će, u međusobnoj sprezi, nastaviti da utiču na dalje jačanje ekonomskog rasta i povećanje prihoda svih članova društva. Uvek će biti fluktuacija, pored ostalog i zbog vremenskih prilika, ali, uz pretpostavku da u 2018. godini poljoprivredna sezona bude normalna, uvereni smo da će se rast brzo povratiti, možda čak i do nivoa iznad naše trenutne projekcije od 3,5 procenata.