Iskočio osigurač privrednog rasta

Institucionalna havarija. Tim rečima je profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić opisao poslovanje Elektroprivrede Srbije od početka godine. U prilog toj tvrdnji govore i brojke – EPS je do kraja avgusta proizveo devet odsto manje struje nego u istom periodu lane. Proizvodnja u hidroelektranama pala je za čak 21 odsto, kažu iz EPS-a za NIN, ne navodeći koliko su podbacile termoelektrane, ni podatke o mesečnoj proizvodnji, uz obrazloženje da „EPS posluje na otvorenom tržištu, kupuje i prodaje energiju i na berzama u EU i zbog konkurencije ne objavljuje poslovno osetljive podatke o mesečnoj proizvodnji“. A ti podaci i jesu prilično „osetljivi“. Dok se zvaničnici upinju da objasne kako su za pad proizvodnje krivi vremenski uslovi, zimski mraz i letnja žega, NIN je još u aprilu objavio da je najviše struje proizvedeno baš kad je bilo najhladnije - u januaru 3,3 milijarde kilovat-sati, u februaru 3,1 milijarda, a u martu samo 2,8 milijardi kilovata. S obzirom na to da je NIN-u zvanično iz EPS-a potvrđeno da su do kraja avgusta proizveli 22,2 milijarde, ispada da je od aprila prosečna mesečna produkcija pala na 2,6 milijardi kilovata. A zvanična statistika je objavila da je tek u julu, kada je temperatura u hladu prešla plus 40 stepeni, EPS izašao iz minusa - prvi put je proizveo više struje nego u istom mesecu 2016. Prema podacima Zavoda za statistiku, sve do juna pad u sektoru snabdevanja strujom, gasom i parom kretao se od 6,3 do 22,9 odsto, a kumulativni pad za sedam meseci je 9,2 odsto. To se podudara i sa podacima koje je NIN dobio od službe za informisanje EPS-a. Taj pad je, uz još neke faktore, doprineo da Srbija u prvom polugođu ostvari mnogo niži privredni rast od svih suseda, osim Makedonije. MMF je već korigovao očekivani rast bruto domaćeg proizvoda Srbije za ovu godinu sa tri na 2,3 odsto, dok Fond za razvoj ekonomske nauke procenjuje da će biti još niži, od 1,5 do dva odsto. Poređenja radi, zemlje centralne i istočne Evrope imale su u prvom polugođu prosečan rast od 4,2 odsto, najveći od početka globalne krize. Pad proizvodnje izgleda jedino ne zabrinjava v. d. direktora Milorada Grčića i rukovodstvo EPS-a. U pisanim odgovorima NIN-u navodi se da je EPS 2016. „imao odlične rezultate i zabeležio drugu po obimu proizvodnju električne energije u poslednjih 16 godina, tako da je nezahvalno poređenje sa rezultatima u ovoj godini, koja je zbog izuzetno hladne zime i sušnog leta veoma izazovna za energetske kompanije“. Ne misle, međutim, baš svi da su ta poređenja nezahvalna. Ne sporeći da se deo problema može pripisati (ne)vremenu, ministar finansija Dušan Vujović je još u maju konstatovao da toliki pad proizvodnje „nije normalan“, a za MMF (autorski tekst DŽejmsa Rufa za NIN) je to „indikacija šireg problema“, pa i „odraz nedostatka planiranja i drugih problema u rukovođenju EPS-om“. Zato je jedno od pitanja NIN-a bilo i da li je tačno da je MMF u pregovorima kao jedan od razloga za „poremećaje“ pominjao neadekvatno planiranje i upravljanje? Iz EPS-a, međutim, tvrde da na sastancima MMF-a „nije bilo govora o toj temi“ i da „rukovodstvo EPS-a u zadatim rokovima ispunjava sve dogovore postignute sa MMF-om i Svetskom bankom“. Kažu i da je zahvaljujući angažovanju zaposlenih tokom leta „nadoknađen i premašen plan proizvodnje u rudarskom sektoru“ i da je „u vreme tropskih vrućina, kada je vodostaj na Drini i Dunavu bio i 40 odsto manji od uobičajenog i dok su mnoge okolne zemlje morale da uvoze energiju, EPS obezbedio sigurno snabdevanje bez nabavki van sistema EPS-a“. Uvoza je ove godine, ipak, bilo, naročito u prvom tromesečju. Tada je uvezeno 85 odsto od 996,4 miliona kilovata, po prosečnoj ceni od 4,66 evrocenti. Istovremeno, EPS je i izvezao 641,9 miliona kilovata, po prosečnoj ceni od 5,12 evrocenti. Pošto je na uvoz potrošio 47 miliona, a od izvoza zaradio nepuna 33 miliona, EPS je i trgujući sa svetom napravio minus od 14 miliona evra. Poređenja radi, 2015. je završio u plusu od 40,7 miliona evra, jer je za kupovinu struje potrošio 36,1 milion, a njenom prodajom zaradio 76,8 miliona evra. Zaposlene u tom javnom preduzeću, ali i stručnu javnost, naročito Fiskalni savet, koga EPS podseća na „tempiranu bombu“ javnih finansija, svakako zanima i da li se sa Misijom MMF-a razgovaralo i o višku zaposlenih, šta je konkretno dogovoreno i do kog roka bi taj problem trebalo da bude rešen. „Elektroprivreda Srbije unapređuje efikasnost poslovanja i sprovodi restrukturiranje, po smernicama Vlade Srbije, uključujući i program optimizacije broja zaposlenih uz stimulativne naknade. U 2016. broj radnika smanjen je za oko 2.000, od čega je 500 otišlo u penziju, a ostali su dobili stimulativne naknade. Program stimulativnih naknada urađen je na predlog Svetske banke, a dogovor je postignut kroz razgovore Vlade, Sindikata i rukovodstva EPS-a. U okviru programa optimizacije broja zaposlenih, koji je napravljen u dogovoru sa MMF-om i Svetskom bankom, iz EPS-a će u naredne tri godine, do kraja 2019. otići još oko 3.600 zaposlenih. Očekuje se da će u 2017. otići oko 1.000 zaposlenih“, navodi se u pisanom odgovoru EPS-a za NIN. I dok se optimisti nadaju da će se neophodne reforme EPS-a konačno ubrzati, pesimisti strahuju da se ono što se desilo početkom ove, može ponoviti i naredne godine. Milojko Arsić smatra da je jedna od najvećih grešaka bila što se u prošlu zimu ušlo bez dovoljnih zaliha uglja, pa bi rast proizvodnje tokom leta, baziran očito na povećanom korišćenju kapaciteta termoelektrana, mogao da bude samo kratkoročni uspeh, da se popravi poljuljani imidž. NJega nije popravila ni blagonaklonost ovdašnjih medija, koji su nedavno, kao po komandi, EPS proglasili za najbolju kompaniju u Srbiji. Za to im je poslužila publikacija osiguravajuće kuće Kofas Top 500 kompanija centralne i istočne Evrope. Teško je poverovati da baš niko nije shvatio da su kompanije rangirane po visini prihoda a ne profita – dakle po veličini, a ne po uspešnosti i da niko nije uočio da češki ČEZ ima pet puta manje zaposlenih, a 4,2 puta veći prihod (7,5 prema 1,8 milijardi evra) i 11,2 puta veći profit (830 prema 71 milion evra) od EPS-a. Za pi-ar stručnjake bar nema dileme – tako intonirane informacije slobodno se mogu proglasiti najvećim uspehom EPS-a, naročito ako se imaju u vidu svi neuspesi te kompanije u ovoj godini. Za kraj jedno pitanje: u čemu su sličnosti i razlike između uprave EPS-a i srpskih putara. Sličnost je što i jedne i druge iznenade sneg i mraz u januaru i februaru. A razlika je u tome što su menadžment EPS-a iznenadile i velike vrućine u julu i avgustu. Da li je ovo kraj neprijatnim iznenađenjima?