Da li je Junkerova 2025. iza ćoška

Predsednik evropske komisije Žan Klod Junker je u pismu o nameravanim aktivnostima do kraja svog mandata najavio za 2018. izradu Strategije za uspešno proširenje EU na Srbiju i Crnu Goru. U pismu je eksplicitno zacrtao perspektivu članstva Srbiji i Crnoj Gori 2025, stavljajući poseban fokus na vladavinu prava, osnovna prava, borbu protiv korupcije i stabilnost regiona. Nakon samita EU u martu, na kome proširenje nije ni pomenuo, Junker sada pravi potpuni zaokret i proširenje ne samo što vraća u fokus EU, već pristupanje ove dve države postavlja kao zadatak. Iako možda nisu sve članice EU srećne zbog ove poruke, teško je zamisliti da je ona poslata bez konsultacija sa Berlinom i Parizom. Šta ovakva poruka znači? Bregzit je konačno izazvao proces promišljanja o proširenju unutar EU i stvorio potrebu da EU demonstrira svoju privlačnost za nove članice, što je jedino izvodivo na Balkanu. Dalje, jačanje uticaja drugih faktora na Balkanu mora dobiti odgovor ako EU želi da ostane bitan faktor. Iskustvo iz raspada SFRJ ukazuje da je za EU bolje i jeftinije da bude proaktivna, da reaguje pre izbijanja eventualne krize. EU za reakciju bira Srbiju kao ključnu državu u regionu i Crnu Goru koja je najdalje napredovala u pristupanju. Komisija 2025. navodi kao rezultat proste računice koliko Srbiji, u najboljem slučaju, treba vremena da pregovore završi ako u procesu angažuje sve svoje kapacitete. Ta računica izgleda ovako: da bi Srbija ušla u EU do kraja 2025, Ugovor o pristupanju EU mora da potpiše najkasnije decembra 2023, kako bi do kraja 2025. bio ratifikovan. Za to je neophodno da Srbija najkasnije tokom 2020. dobije merila za zatvaranje ključnih poglavlja 23 (Pravosuđe i osnovna prava) i 24 (Pravda, sloboda i bezbednost), kako bi imala bar tri godine da ih ispuni. Uslov za dobijanje tih merila je obezbeđivanje nezavisnosti pravosuđa što bi donele izmena Ustava Srbije u 2018. i set pratećih zakona tokom 2019. Vladinim Akcionim planom za poglavlje 23 ove izmene su bile predviđene za 2017/18, ali se sa primenom tog plana već sada kasni godinu dana. Poglavlje 35 u okviru koga je dijalog sa Prištinom, nakon predsednikovog poziva na unutrašnji dijalog očigledno ubrzava tempo pa se može pretpostaviti da će normalizacija ići brže od ostalih poglavlja, i da će zapravo poglavlje 23 diktirati tempo napretka. Koji bi bili naredni koraci Vlade kako bi se iskoristio ovako pozitivan signal EU? Vlada prvo mora da izradi novi Nacionalni program usvajanja prava EU sa rokom primene 2018-2023, kojim bi bile predviđene sve aktivnosti i obaveze koje proističu iz pregovora, a neophodne za usklađivanje sa sistemom EU, u svim poglavljima. Drugo, Vlada tog plana mora i da se pridržava, što do sada nije uvek bio slučaj. Izuzetno je važno obezbediti kontinuitet primene ovog plana, on ne sme biti prekidan parlamentarnim izborima, pre redovnih 2020. kad se očekuju završna merila za poglavlja 23 i 24. Od 2012. Srbija je imala izbore 2014, 2016. i 2017. i rekonstrukciju Vlade 2013. U takvim uslovima sprovođenje tekućeg Nacionalnog programa za period 2014-2018. bilo je ozbiljno usporeno, budući da ministri, usled čestih promena, nisu imali ni vremena ni želje da se bave dugoročnim planiranjem, što je ključno za ovaj proces. Neispunjavanje kriterijuma za članstvo u drugim poglavljima i pored najvećeg napretka u dijalogu sa Prištinom, može onemogućiti završetak pregovora u planiranim rokovima. Iako osam godina izgleda kao dug period, za Srbiju je 2025. zapravo „tu iza ćoška“ ako želi uspešno da se pozabavi unutrašnjim reformama. Propusti li Srbija 2025. godinu, sledeći mogući datum ulaska je tek 2028. i novi finansijski okvir EU za period od 2028. do 2034. Srbija, ali sada zaista prvi put, ima jasan vremenski rok za planiranje reformi neophodnih za članstvo. Ovim potezom EU data je jasna vremenska perspektiva, tako da više nema izgovora za neispunjavanje kriterijuma za članstvo. (Ne)raspisivanje izbora 2018. će pokazati da li Vlada zaista želi u EU ili ne.