Velika gužva oko Siniše Malog

Ako istraživačima još ne stižu porudžbine za merenje rejtinga stranaka, kako kažu, onda bi makar to trebalo da bude pouzdan znak da se prevremeni lokalni izbori u Beogradu neće održati u decembru, nego kad po zakonu i sleduju - na proleće. Još pouzdaniji znak su, tvrdi opozicija, raskopane ulice prestonice i asfaltiranja kojima se kraj ne nazire. Ni ti signali, kao ni neodređena objava sadašnjeg gradonačelnika Siniše Malog da verovatno podnosi ostavku (a ne čeka da mu istekne mandat) i da se verovatno neće ponovo kandidovati, nisu obeshrabrili većinu opozicionih stranaka u nameri da otkriju, pa skoro sve adute, i još pride: da imaju probleme da se ujedine i svega jedan zajednički imenilac - nadaju se da bi beogradski izbori mogli označiti početak kraja Vučićeve vladavine. Igru je navodno započeo Nebojša Stefanović, šef beogradskih naprednjaka. Predlog da se izbori održe u decembru saopštio je na sednici Gradskog odbora SNS, na koju je predsednik stranke kasnio, da pokaže da ga ta tema ne okupira i ne plaši. Aleksandar Vučić je navodno slegao ramenima, iako nije smatrao da je ta ideja mudra. Odlučio je da se ne meša ni u predlog da lista za Beograd nosi njegovo ime. Predsednik Srbije poručio je partijskim kolegama da će im pomoći još samo ovaj put, a građane je podsetio da je on, na prvom mestu, predsednik stranke. Dodajući lokalnom pitanju nacionalni karakter, Vučić je tako legitimizovao do juče diskutabilan jedini cilj većeg dela opozicije - da se Beograd iskoristi da bi se rušio Vučić. Pokret slobodnih građana Saše Jankovića i novoosnovana (zapravo, preregistrovana) Narodna stranka Vuka Jeremića već čekaju odgovor bivšeg gradonačelnika Dragana Đilasa, koga u međusobnim duelima, na biralištima Vučić nikada nije pobedio, da li bi ih predvodio u tom pohodu. Dva poražena predsednička kandidata su otvorena za povezivanje sa Đilasovim likom i delom šireg kruga kome bi i DS mogao da se pridruži, iako, zarad istorije i imena, poručuje da ima i svoje „adute“ - Aleksandra Crkvenjakova, Sretu Malinovića i Tamaru Tripić. Radikali najavljuju kandidaturu Miljana Damjanovića, Nova stranka Vesne Rakić Vodinelić. A sve to nema nikakve veze s tim što je Pokret snaga Srbije Bogoljuba Karića već počeo da čisti priobalje Dunava u Zemunu. Ne samo zato što Karića zanima isključivo premijerska fotelja, već zato što su vreće sa opalim lišćem poruka Vučiću o onima koje će biti napunjene biračkim listićima. „Velika je moć biti Vučićev neprijatelj. On u anketama nema nikada manje od 40 odsto građana koji mu daju pozitivnu ocenu. Za mesto njegovog neprijatelja će se mnogi boriti“, kaže Marko Uljarević, direktor istraživanja agencije IPSOS. „Još nemam rejtinge, ali iz iskustva mogu da kažem da se za beogradske izbore atmosfera usijava toliko da postaje pitanje života i smrti, iako to nije. Takav odnos je posledica kretanja u krugu istomišljenika. „Ne znam nikog ko glasa za SNS“ nije rečenica koja označava realnost. Jer rezultat SNS u Beogradu može biti slabiji od republičkog, ali ne mnogo. Zaboravlja se da se ne može osvojiti 55 odsto glasova u Srbiji, ako se nema barem 45 odsto u Beogradu“, kaže on za NIN. Uljarević se ograđuje od nepoznanica poput izlaznosti, rasutosti glasova, odnosa mladih i penzionera prema izborima, kampanji SNS, odluci da li će se pokretati nacionalne teme ili ne... Ali tvrdi da svaki rezultat može biti šok ako se posmatra iz kruga istomišljenika, što je, po njemu, strateška greška opozicije. „Društvene mreže su najbolji primer. One su od globalnog sela postale skup izolovanih ostrva istomišljenika. Za onog ko posmatra sa jednog takvog ostrva svaki izborni rezultat je šok. A za građane nije dobra sve manja tolerancija na drugačije mišljenje. Plašim se da će atmosfera biti predstavljena sudbonosnom, iako je izvesno da će SNS pobediti“. S tom izvesnošću se ne slaže narodni poslanik i urednik Nove srpske političke misli, Đorđe Vukadinović. On, naprotiv, misli da su beogradski izbori prvi neizvesni u petogodišnjoj vladavini naprednjaka, koji se plaše jedne i malog broja kolona u kojima bi nastupila opozicija. „Bez obzira na širinu ideološkog zahvata, nemam sumnje da je jedna kolona najbolja stvar za opozicione partije. Kao što nemam sumnju da je Đilas najbolji kandidat za to. Imao je dobre rezultate u gradu, a i prošao je negativu kampanju Vučićevih medija i stekao dozu imuniteta. Ti mediji bi svakoga provukli kroz blato, a efekat toga video se na predsedničkim izborima, jer na Jankovićev rezultat to medijsko urnisanje nije negativno uticalo koliko na rezultat Jeremića, koji pre toga nije imao negativnu kampanju u tim medijima. Jedinstven nastup opozicije ne garantuje pobedu, ali garantuje neizvesnost, a i to je velika stvar posle pet godina u kojima je rezultat svakih izbora bio poznat i pre nego što su oni raspisani. Za to jedinstvo Đilas ima ideološku širinu, jedni mu zameraju gej paradu a drugi raseljavanje Roma, ali je prihvatljiv svima.“ Vukadinović kaže da nekoliko istraživanja pokazuje da samo Janković i Đilas imaju „neki“ rezultat kod Beograđana. „Jedinstveni front potrebniji je svima čak i pre nego jak kandidat. DS vrlo verovatno samostalno ostaje ispod cenzusa, tako da verujem da će, uz gunđanje, i oni na to pristati“, smatra Vukadinović. Kao potencijalni kandidat SNS-a Nikola Selaković se, takođe, nije izjasnio protiv te mogućnosti, ali su izgledi generalnog sekretara predsednika sve manji što se u medijima više širi invazija teorije o irelevantnosti kandidata za gradonačelnika na lokalnim izborima. Formalno posmatrano, gradonačelnik nije izabran direktno nego posredno kroz glasove izabranih odbornika, ali je pitanje demokratičnosti i političke kulture da se građanima unapred saopšti ko bi, u zavisnosti od njihovog izbora, mogao biti treći najmoćniji čovek u državi. Vukadinović smatra da ni za opoziciju to ne bi bilo loše rešenje, ukoliko Đilas ne bi pristao da bude njihov kandidat. Uljarević pak smatra da je za Đilasa dobra stvar to što ga dugo nije bilo u politici, ali da su okolnosti danas neuporedive sa onima u kojima je pobeđivao Vučića „Pre pet godina Đilas je bio drugi najmoćniji čovek u zemlji, ali je u međuvremenu bio izložen kritici i napadima štampe i imao je jasan pad na nacionalnom nivou. Vučić je danas i dalje pozitivno ocenjen u anketama. Zapravo, nikada nismo imali nikoga ko je toliko dugo bio tako visoko pozitivno ocenjen. Jankovićevih 16 procenata na predsedničkim izborima, dolazilo je u velikoj meri od DS, ali kad se pređe na teren stranaka ta podrška je manja. Istina je da smo skloni glasanju za lidere i teško je kad neko od lidera ima veliku podršku da se u njegovom taboru nađe drugi koji će da trči sa istim uspehom. Taj problem imaju sad i DS i Saša Janković. Verujem da će SNS osvojiti najviše glasova bez obzira na to da li će kandidovati tim ili kandidata za gradonačelnika“, kaže Uljarević. Iz namera jednih i drugih sve je jasnije da lokalne teme neće biti u fokusu kampanje, bez obzira na to da li će zajedno sa beogradskim izborima biti raspisani parlamentarni, koji bi podigli rezultat SNS u prestonici, gde je stranka najslabija i pride bi obezbedila vlast još u jednom izbornom ciklusu na svim nivoima, dok je još u naponu snage. Preokreti su mogući, jer nema preciznog odgovora na pitanje da li su naprednjacima veće šanse da zajedno sa parlamentarnim (ili eventualno referendumom o Ustavu) osiguraju vlast u gradu ili da raspisujući i republičke izbore, osim na lokalnom, ujedine opoziciju i na tom nivou i tako ugroze većinu u Narodnoj skupštini. Koalicioni partneri u vlasti i sami otvaraju rukavce u vezi sa lokalnim izborima. Dok Ivica Dačić najavljuje republičke zajedno sa beogradskim, Rasim LJajić pominje mogućnost da se kandiduje na listi sa Dačićem. A i Vučić i Dačić dobro znaju da se LJajićev domašaj - to, naravno, zna i on sam - ne prikazuje realnim kad se samostalno meri njegov rejting. Partije poput njegove ili PUPS-a istraživači nazivaju vegetom - začinom koji vrednost dobija i daje mešanjem. Uljarević ne vidi razlog za raspisivanje vanrednih izbora za Skupštinu Srbije, a Vukadinović u tome da se nacionalne teme - borba protiv republičke vlasti - otvore kao najznačajnije na izborima u prestonici. Prvak SNS Marko Đurić svakako je potencijalno ujedinjenu koaliciju nazvao „karnevalom neprincipijelnih i brakom iz interesa“, referišući se na ideološka pitanja od nacionalnog značaja. „Ali, ne objašnjava otkud u vlasti Nenad Popović i Vuk Drašković, Rasim LJajić i Muamer Zukorlić i sa njima Vulin zajedno“, odgovara Vukadinović. „Poraz Slobodana Miloševića je počeo u Beogradu. Drugi par rukava je da je Beograd loše vođen, bez plana i sa jedinom vizijom da bude turistička i poslovna „meka“. To nije vizija grada za građane. Osim toga, ako Vučić uspe da još jednom utera SPS na zajedničku listu, morao bi da osvoji 56-57 odsto da bi SPS dao 10 procenata vlasti u gradu“, ističe Vukadinović. Malu šansu da se vanredni republički izbori održe zajedno sa lokalnim u prestonici povećava njihovo sve izvesnije održavanje u martu (spekuliše se 11. marta). A izbore za proleće odlažu i radovi širom Beograda, na koje će sećanje biti još sveže u decembru sve i da se završe ovog meseca. Sledi povećanje plata i penzija od Nove godine, kao važan i neizostavan predizborni atribut. Direktor Ipsos kaže da bi istovremeno održavanje više izbora pomoglo strankama koje imaju dobru infrastrukturu i novac. „SPS, recimo, trenutno nema prepoznatljivo lice u Beogradu, pa bi republički izbori mogli da povuku njihov rezultat nagore. Svakako bi to usložnjavalo kombinatoriku. Fokus bi strankama bio cenzus za parlament, a ne lokal. Veliku štetu od toga imao bi, na primer, Aleksandar Šapić, koji se bavi lokalnim temama, pa bi ga kampanja za parlament poklopila i zato bi dobio manje prostora u medijima. Za ujedinjenje opozicije, koja nema jedinstven stav gotovo ni o jednom važnom pitanju, na parlamentarnim izborima ne bi bio dovoljan razlog biti protiv Vučića, jer to, ipak, nije isto kao što je bilo biti protiv Miloševića. S druge strane, samo lokalni izbori bi omogućili grupisanje opozicije, iako lideri nisu ni saglasni oko glavnih tema, ni blagonakloni jedan prama drugom. Dobar deo opozicije, nažalost, ne vidi ništa izvan sopstvenog okruženja, ne gleda šire i ne razmišlja o ljudima izvan tog kruga kao o potencijalnim biračima. Ne vidim da je samo biti protiv Vučića dovoljno da ujedini sve antagonizme, koji su očigledni samo ako se osvrnete na istoriju DS-a iz koje su izašli i Čedomir Jovanović, Đilas, Jeremić, Šutanovac. Svako od njih ima listu preferencija koja isključuje druge.“ Da potvrdi Uljarevićeve teze, lider Pokreta slobodnih građana isključio je, baš pre neki dan, Pokret Dveri kao mogućeg partnera u budućem DOS-u. Ni SNS ne može lako da pridobije neopredeljene u Beogradu, pa tako ni da poveća sopstveni rezultat. Zato će jedna od strategija sigurno biti da se raspu glasovi konkurencije, tako što će se podupirati srodni rivali. Pošto je čak i za Đilasa, koliko pre samo nekoliko meseci, važilo da će biti „Vučićev kandidat“ linija podele na pravu i lažnu opoziciju deluje kao da se iscrtava pravo iz bunara želja. Vukadinović kaže da lakmus test te podele treba da bude odnos prema ujedinjenju opozicije i prema Beogradu na vodi, uz pismeno obavezivanje da niko neće ući u koaliciju sa naprednjacima nakon izbora. Taj test ne prolaze LDP, čiji će kandidat za gradonačelnika biti Čedomir Jovanović, ni DSS, ali ni Aleksandar Šapić, nestranačka ličnost sa velikom naklonošću Novobeograđana, jer se već otvoreno izjasnio da je za dogovor sa svima „U tom slučaju on bi bio tas na vagi, prihvatljiviji, ipak, opozicionim biračima i mogao bi da profitira iz toga. Ali, kad se stvore uslovi velike polarizacije, bio bi, takođe, neko ko ne pripada nigde. Poput Šešelja i Vuka Draškovića 2000. Šapić nema šanse da ne pređe cenzus, a velike su šanse da bude i debelo dvocifren“, kaže Vukadinović. Istraživači nemaju nedoumica da će još neizvestan nastup Inicijative Ne davimo Beograd uticati na rezultat, kao i da LJubiša Preletačević Beli neće više ponoviti uspeh sa predsedničkih izbora. Za birače neminovna je jedino neizvesnost u kojoj ju je vlast ili bolje reći njen prvi čovek držala prethodnih godina, s potrebom i bez nje.