Kad kokoš postane petao

Da se vratimo na reč kurica, ’kokoška’, koju sam prošle nedelje naveo kao jednu od onih koje su mene i moje drugove u gimnaziji zagolicale zbog „nezgodnih sličnosti“ između osnova u ruskom i srpskom. Auh – pomislili smo odmah – kako li se onda zove petao? Skoro da smo bili razočarani kad smo saznali da se zove pjetuh, izveden, kao i naša reč, iz osnove glagola pevati. Dobro, ali zašto onda ruska kokoška ima onu „bezobraznu“ osnovu? Može izgledati čudno, ali kod ove reči podudarnost s osnovom naše „nepristojne“ reči nije posledica čiste slučajnosti, kao kod drugih primera navedenih u prošlom broju. Ako pogledamo u „Etimološki rječnik“ Petra Skoka, naći ćemo odrednicu kur, muškog roda, za koju se kaže da je praslovenska reč sa značenjem „kokot, pijetao“, dok množina kuri znači „pilad, kokoši“. Potom se napominje: „Riječ je istisnuta iz književnog i saobraćajnog govora zbog toga što je deminutivna izvedenica kurac, gen. kurca, dobila značenje ’penis’“. Ista metafora, dakle, kao u engleskom cock, koje označava kako petla tako i muški organ. Britancima to ne smeta, ali puritanski Amerikanci nisu hteli da na farmama upotrebljavaju tako nepristojnu reč, pa su za petla smislili novi izraz, rooster. Etimolozi nagađaju zašto je baš petao uzet za simbol muškog uda – da li zbog krutog, uspravnog držanja, zbog crvene kreste, zbog sklonosti da skače na kokoške ili iz nekog drugog razloga. Što se tiče samog petla, njegov engleski naziv je onomatopejskog porekla, po kakotanju, a takav postoji još u nekim jezicima: francuskom (coq), danskom (kok), novogrčkom (kokkoras), pa i u nekoliko neindoevropskih jezika. I kod nas postoji kokot, danas pretežno hrvatsko, ali inače smo onomatopeju primenili na ženku: kokoš(ka). To deluje logično, jer kokoške više kakoću (dame su brbljivije), a ne umeju da kukuriču. Posebno zanimljiv je slučaj rumunskog, koji je romanski jezik, dakle poreklom iz latinskog, ali sa dosta pozajmica od okolnih slovenskih jezika. Tako se desilo da je rumunska reč za kokošku izvedena iz latinskog gallina (isti je slučaj i u italijanskom, španskom i portugalskom), ali naziv petla nije od latinskog gallus, nego glasi cocoş (izg. kokoš, s naglaskom na drugom slogu), od naše reči kokoš.