Univerzalna pitanja

Karijera DŽejmsa Marfija je atipična za jednu javnu ličnost, čak i po standardima moderne muzičke scene. Nadasve običnog izgleda, neupadljiv, nenametljiv, neobrijan i sa pivskim stomačićem, ovaj čovek je u periodu od 2005. do 2011. oblikovao i na (mnogo) viši nivo uzdigao novu njujoršku rok scenu, onu za koju se danas sa setom kaže da je bila „poslednja prava“, šta god to značilo. U neshvatljivom haosu i pritisku najzahtevnijeg grada na planeti, sam Marfi se, po sopstvenom iskazu, nije snašao kako je hteo. Stoga ne čudi što je njegov novi album American Dream drastično drugačiji od prethodnih dela. Saga (nedovoljno) mladog čoveka koji se nada da može i zaslužuje bolje od onoga što mu je servirano pretvorila se u sagu sredovečnog čoveka koji se sada osvrće na promašene poteze, propala prijateljstva, prirodu ljubavi i same smrti. Numere na novom albumu poseduju jednaku disko draž najboljih numera za ples, ali nisu više ironične ili propovedačke, fokusirane samo na rezigniranost i satirizaciju svakodnevnih nedaća unezverenih omladinaca. Naprotiv, bez refrena i uz aranžmane koji fokus stavljaju na tekst, sada su epohalne, veće od samog života. Tako je u gotovo 70 minuta materijala stala jedna I Used To, numera o teskobi prevazilaženja prošlih vremena, jedna How Do You Sleep?, o neslavnom kraju slavnog prijateljstva sa (verovatno) producentom Timom Goldsvortijem, i jedna Black Screen, potresni i intimni 12-minutni omaž, svojevrsni poslednji pozdrav Marfijevom bliskom prijatelju, Dejvidu Bouviju. Tokom čitavog genijalnog albuma Marfi vešto preispituje i sebe i druge, usput pronalazivši odgovore na pitanja na koja univerzalni odgovori ne postoje. Lakoća življenja i radost koji su krajnji proizvod potrage za smislom ovog, konačno veselog 47-godišnjaka, evidentni su od prvog takta sjajnog LCD Soundsystem nastupa u sali VEGA u Kopenhagenu održanog 9. septembra. Mada su tri koncerta u Danskoj bili prvi na turneji za novi album, Marfijev sedmočlani bend bio je, kao i uvek, perfektno usviran. Bitno je napomenuti da je fenomenalnoj atmosferi doprineo i sam koncertni prostor - sa svega 1.500 mesta za stajanje, odnosno sedenje na balkonu, VEGA je mala koncertna hala u kojoj barijera između izvođača i publike ne postoji; ljudi koncert slušaju naslonjeni na binu i direktno komuniciraju sa bendom. Tokom puna dva sata ludačke pank-disko svirke dobili smo pregršt LCD klasika u svom punom diverzitetu. Od nežne balade Someone Great, preko pank himne Movement, elektro-dens hitova Get Innocuous i Tribulations, dobili smo čitav spektar Marfijevih raspoloženja i tužbalica, a publika je sve vreme bila u transu. Možda i najbolji pokazatelj Marfijeve nepogrešive producentske konzistentnosti i uha za dobro „sklopljenu“ melodiju dolazi iz činjenice da su nove pesme, od kojih su dve, odnosno Change Your Mind i Emotional Haircut izvedene premijerno, propraćene s istim oduševljenjem kao i „klasici“. DŽejms Marfi kakvim ga danas znamo stvarno je drastično drugačiji čovek, stariji i zreliji, neopterećen budalaštinama kojima mladi sebi okupiraju dane. NJegov bend sada nije više poza i vapaj za bitnošću, već posao, i to genijalan posao ozbiljnog muzičara.