Ne valja vam ta gondola

Rečenicu iz naslova verovatno ne bih izgovorio u Veneciji, jer bih se bojao da me razljućeni gondolijer ne izbaci u vodu kanala i kaže: „Pa kad ti ne valja, a ti onda plivaj!“. Ovde, međutim, nije reč o saobraćaju u Veneciji, nego u Srbiji. U našim medijima dosta se govorilo o gradnji gondole na Zlatiboru, na teritoriji opštine Čajetina. Za nju najpre nije bilo sredstava, a onda je krajem septembra ipak objavljeno da je „počela gradnja zlatiborske gondole, koja će povezivati centar Zlatibora sa vrhom skijališta Tornik“. Slično tome, na televiziji N1, u emisiji „Dan uživo“, razgovaralo se sa tvorcem projekta „Beogondola“, koji smatra da bi se saobraćajne gužve bitno smanjile ako bi se Beograđani prevozili „gondolom“ kroz vazduh. Nasuprot njemu bio je jedan saobraćajni inženjer, koji je sve vreme upotrebljavao samo termine „žičara“ i „kablovski sistem“. Ako pogledamo naše jednojezične rečnike i rečnike stranih reči, videćemo da reč gondola, pored osnovnog značenja venecijanskog čamca, ima još tri značenja. Po Matičinom jednotomniku, to su „korpa ili kabina na vazduhoplovima (dirižablu, aerostatu i sl.) za smeštaj putnika, tereta i dr.“, „kabina na žičari“ i „tezga sa korpom u kojoj je smeštena roba u samouslugama i sl.“. Gondola je, dakle, samo kabina za putnike, ne naziv celog prevoznog sredstva, koje treba zvati žičara, žičana železnica ili kablovska železnica. Da ostanemo u oblasti saobraćaja, tu je i stajalište. O toj reči već sam pisao u ovoj rubrici, ali i dalje ima čitalaca kojima smeta kad automat u autobusu kaže: „Sledeće stajalište je...“. Nije to mesto gde autobusi stoje, gde se parkiraju, kažu oni, nego samo zastanu da jedni putnici uđu a drugi izađu, pa odmah idu dalje! Nažalost, od svršenih glagola stati ili zastati nemamo imenicu sa značenjem mesta, a od stajati (stojati) imamo. Tu je postaja, ali ta reč se nikada nije upotrebljavala u gradskom saobraćaju. Stanica, s druge strane (autobuska ili železnička), podrazumeva zgradu s blagajnama, čekaonicama i drugim uslugama. Za nju u većini evropskih jezika postoji posebna reč (engl. station, fr. gare, nem. Bahnhof itd.), različita od reči za usputno „stajalište“ (engl. stop, fr. arrêt, nem. Haltestelle itd.)