Jezički patrijarhat

Da nije bilo koincidencije između trvenja oko donošenja Zakona o rodnoj ravnopravnosti među ministrima, i odluke Instituta za srpski jezik SANU o nepodobnosti rodno diferenciranog jezika, moglo bi se pomisliti da je Odbor za standardizaciju jezika greškom ponovo poslao saopštenje sročeno pre šest godina. Ovako, možemo da posumnjamo da se radi o radikalno desnom doprinosu Vladi da se što pobožnije drži merila patrijarhata. Po kojima je, u gramatičkim okvirima, muški rod navodno neutralna kategorija kada se radi o profesijama. Ma nemojte, rektor je, znači i rektorka, ali, spremačica je uvek u ženskim okvirima. Jer, tako je narod navikao, a sve ostalo je „silovanje jezika“, bez obzira na to što je još u 19. veku postojala i blagajnica, i predsednica, i delovotkinja, upraviteljka, kako pokazuje jedan finansijski crkveni izveštaj iz 1896. Ali, Odbor je ustao protiv „banalizacije lingvističke teorije“ pritiskom („iz inostranstva“) da se na svako zvanje doda „inja“ ili „ica“, da bi se znalo da je na ovom mestu ženska osoba. Jer, i bez tog sufiksa se može zaključiti postojanje „odgovarajuće logičke kategorije“, kako se tvrdi u navedenoj odluci. Dakle, da osim menadžera, ima i menadžerki. Drugo vam rogobatno zvuči ne samo iz navike, već iz (potisnute) mizoginije, poručuju pobornici rodno osetljivog jezika. Naglašavajući da je srpski po svojoj prirodi prilagodljiv polnim razlikama, te da mu ne pašu konstrukcije tipa .„predsedavajuća osoba“ (chairperson), što Odbor preporučuje u najgorem slučaju. A što bi dovelo do novih začkoljica, jer kako taj oblik složiti sa muškim glagolom? Lepo, kao što se bez problema piše „državni sekretar Tatjana Matić je rekla“, što manje smeta nego „psihološkinja“ ili „sutkinja“.