Ko će nas da gleda u starosti

Priča mi jedan beogradski taksista kako mu je ćerka diplomirala i otišla u inostranstvo. Ne žali se otac, više se ponosi, jer je odličan student te su je odmah primili na doškolovanje, pa će, ako bude sreće tamo i ostati. Pitam: „Ne brinete?“ Kaže: „Ne brinem za nju, ta će se svuda snaći, nego brinem ko će nas dvojicu da leči u starosti.“ Pitam: „Kad mislite da će biti bolje?“ Kaže: „Biće bolje kad svakog puste da radi ono što zna.“ Srpskoj državi očigledno ide veoma loše. Statistike kažu da smo u rangu afričkih zemalja. Ne mislim da je to iz zle namere, ali, realno, imaju katastrofalan kadar. Nikad gori. Sve je puno lažnih doktora i poslušnika, retko ko se razume i petlja u svoj posao. Reče mi jedan naš visoki činovnik starog kova, da izgleda kao da ih biraju po nesposobnosti. Koji je problem? Nemoguće je da ne umeju da nađu sposobne ljude. Ne odlaze sva dobra i pametna deca. Poznajem, na primer, neke mladiće, kolege mog sina, koji politiku studiraju ovde. Izuzetna deca, koja bi, kada bi htela, mogla da odu i na drugom mestu bi bili dočekani raširenih ruku. Čitav život se srećem s ljudima koji se bave politikom i razvrstavam ih na dve grupe. Oni koji bi tu nešto da se ogrebu, nazovimo ih oportunisti ili lopovi, i one druge, koji, makar dok se ne pokvare, veruju da imaju misiju da učine da nam svima bude bolje. Nazovimo ih idealistima. Ovi klinci o kojima vam pričam i koje tako visoko cenim su idealisti. To znam po tome što nisu alavi na luksuz i pare, već ih zanimaju budućnost, čast i napredak. Možda će se vremenom pokvariti, možda će bataliti politiku i izabrati profesiju gde se pošteno mogu napraviti pare, možda će i oni otići napolje, ali dileme nema, sposobni su i puni elana. Opet im je teško da se snađu. U ovom istorijskom trenutku ne postoji nijedna neokaljana politička organizacija, sa dovoljno jasnim ciljevima, da bi joj prišli. Ali kako država nije primetila tu kvalitetnu omladinu? Kako to da ih posle diplome ne čeka neko zaposlenje da primene znanje i energiju? Prvo sam pomislio da naši nemaju sposobnost da kvalitet uoče. Međutim, prevario sam se. Zapazili su ih. Sećate se kad su posle predsedničkih izbora izbile demonstracije pa vlast nije mogla da otkrije ko ih vodi? Nisu verovali da su protesti spontani, trebali su im krivci, kolovođe, pa kad nisu mogli da ih nađu u opoziciji, koja iza toga stvarno i nije stajala, uočili su - koga? Pa ovu decu o kojoj vam pričam. Tada su klinci dobijali pozive upozorenja s nepoznatih brojeva, glasovi koji su se predstavljali kao bliski službama su im savetovali da ne talasaju, da je bolje za njih da se smire, da ćute malo. A oni su samo bili jedni u mnoštvu koji su hodali ulicom i mirno pokazivali svoje nezadovoljstvo. Znači, umeju i oni da primete ko je kvalitetan. Kako god, ugasiše se protesti, pa deca pomisliše da će ih pustiti na miru. Ali ne. Beše u Beogradu prošle nedelje nekakva konferencija na kojoj su se raspravljala važna politička pitanja. Jedan od tih momaka, student politikologije, redovno ide na takva okupljanja. Prva dva dana skupa sve je išlo kako treba, ali trećeg, kada je nastupao predsednik Republike, usred gužve mu je prišao čovek u civilu, pokazao mu značku, legitimisao i pitao ga šta tu radi. Momak mu je objasnio da je tema konferencije bliska njegovim specijalističkim studijama. Kao da ga nije razumeo, agent ga je ponovo pitao u kom je svojstvu došao. Ponovio je da je učesnik, pokazao akreditaciju, pa su ga pustili da uđe. Međutim, tu nije bio kraj. Čim je seo, ta dvojica, očigledno zadužena za njega, seli su iza njega i pratili ga u stopu, čak i kad je u toalet išao. Pitam: „Jesi li se uplašio?“ Kaže: „Ne. Nisam ništa zlo uradio.“ Pitam: „Je l` ti bilo neprijatno?“ Kaže: „Jeste, ali to nije bitno.“ Pitam: „Pa šta te onda muči?“ Kaže: „Ne muči me. Vređa me što sam očigledno dospeo na spisak potencijalno opasnih osoba. Vređa me to što se ova država i službe bezbednosti umesto huliganima i teroristima bave mnome. Ako sam im ja opasnost, ako se mene plaše, onda ovde nešto stvarno nije u redu.“ U pravu je: nije u redu. I kako posle da mu kažeš: ostajte ovde, jer sunce tuđeg neba…