Todorićeve londonske magle

Još mnogo mogu da doprinesem. Ako ne, hraniću golubove ili se zabavljati s unucima. Morate razumeti da ja želim da mi budemo najbolji. Ako Agrokor to ne bude, bolje je da odem. Ovako je početkom januara 2015. godine u jednom od svojih retkih intervjua za slovenački Finance govorio biznismen Ivica Todorić. I verovatno nije mogao da nasluti koliko je njegov odlazak blizu. Agrokor više nije najbolji. Zapravo, prvi je. Ali samo po glavoboljama koje zadaje vladama širom regiona. Ivica Todorić ne hrani golubove, niti se u velelepnom zdanju na severnom obodu Zagreba – u Kulmerovim dvorima - igra s unucima. Sve zapravo ukazuje da na ranije planove ni ne pomišlja: pouzdane informacije iz njemu bliskih krugova govore da je u Londonu. Tamo je barem bio onog dana kada je u ponedeljak počela zvanična istraga njegovog ranijeg poslovanja. Sazvao je hitan sastanak sa svojim beogradskim i zagrebačkim advokatima, koji su prvim letom doleteli u Englesku kako bi se dogovorili o strategiji odbrane i njegovom povratku na regionalnu scenu. Da Todoriću gori pod nogama bilo je jasno krajem septembra kada je pokrenuo blog i na dnevnom nivou počeo da se obračunava sa svojim neprijateljima. Vlasniku ovog hrvatskog koncerna, koji na vrhuncu slave nije krio da prezire novinare, odjednom su postali važni odnosi s javnošću. I ono što se nedeljama spekulisalo dogodilo se minulog ponedeljka. Policija je još ranom zorom (pre šest ujutru) stigla pred Kulmerove dvore, a na nekoliko lokacija u Zagrebu počela su hapšenja. Todorić je bio prvi na spisku osumnjičenih, ali je slobode lišeno 12 njegovih bliskih saradnika, uključujući i dve revizorke iz firme Bejker end Tili (Olivija Diskordia i Sanja Hrstić). Ova revizorska kuća potpisala je sporne finansijske izveštaje Agrokora za koje se kasnije ispostavilo da su frizirani. Kako je pokazala vanredna revizija Prajs Voterhaus Kupersa, imovina koncerna u realnosti je manja za 2,8 milijardi evra. Akciju u kojoj je učestvovalo 300 policajaca, Todorić i njegovi sinovi Ivan i Ante, koji su takođe na meti istrage, posmatrali su iz Londona sa bezbedne udaljenosti. Među privedenima je i Todorićev zet Hrvoje Balent, koji je bio izvršni potpredsednik za nabavku i usluge. NJegova kćerka Iva nije obuhvaćena istragom. Uhapšena je i LJerka Puljić, nekadašnja članica uprave koncerna i Todorićeva desna ruka, ali i Ivan Crnjac, bivši član uprave zadužen za finansije i još nekoliko bliskih saradnika ovog hrvatskog tajkuna. U već pomenutom intervjuu za slovenački Finance Todorić im je predviđao svetliju budućnost. Odgovarajući na pitanje da li je sebi izabrao naselednika, vlasnik Agrokora je odgovorio: „Nisam izabrao naslednika. Puno ih je, svi mogu biti premijeri… Uspešna smo ekipa“, rekao je tada Todorić. Danas ih je sve ostavio na cedilu. Da je vlasnik Agrokora naslućivao da će protiv njega biti pokrenuta istraga govori i to što je prilikom nedavne posete Beogradu angažovao jednog od poznatih advokata za krivično pravo. Što može da implicira i da Todorić očekuje da će proces protiv njega biti pokrenut i u Srbiji. Uprkos tome što se prilikom posete prinudnog upravnika Agrokora Ante Ramljaka Beogradu čulo da su kompanije koje posluju u našoj zemlji stabilne, epilog dužničke drame ovog hrtvatskog tajkuna i dalje je krajnje neizvestan. A koliko god da je budućnost 11.000 radnika, koji su zaposleni u Todorićevim kompanijama, nepredvidljiva, jedan slučaj iz ne tako davne srpske ekonomske prošlosti podseća na akciju „Agrokor“ koja se vodi u Hrvatskoj. Reč je o akciji „Mobtel“ koja je počela 15. januara 2006. godine u 18.00 časova uveče kada su uhapšena dva bliska saradnika Bogoljuba Karića. „Postoje ozbiljne indicije da su pojedini članovi porodice Karić napustili zemlju”, javila je Televizija B92 još iste večeri. U međuvremenu je objavljeno da je Sreten Karić napustio zemlju, dok se njegov brat Bogoljub, koji je 3. februara trebalo da bude saslušan kao osumnjičen u okviru pretkrivičnog postupka koji poreznici vode zbog utaje poreza, jednostavno nije pojavio na saslušanju. Kako se završio slučaj Karić videli smo krajem prošle godine kada je specijalno tužilaštvo odustalo od gonjenja ovog biznismena zbog navodnih malverzacija u kompaniji Mobtel. Posle deset godina, Karić se vratio u Srbiji kao slobodan čovek, a u međuvremenu je nesmetano radio u Minsku u Ukrajini, iako je za njim bila raspisana crvena Interpolova poternica. Jedan drugi ovdašnji biznismen koji je prema razmerama svog duga prema bankama bio samo „pripravnik za Todorića”, nije imao tu sreću da poput vlasnika Agrokora i Mobtela pobegne iz zemlje. Reč je o Miroslavu Bogićeviću, vlasniku Farmakoma MB, koji je uhapšen 24. novembra 2014. godine na Aerodromu „Nikola Tesla” prilikom pokušaja da napusti zemlju. U decembru 2012. godine osujećen je i pokušaj Marka Miškovića, sina vlasnika Delte, da napusti Beograd i odleti za London. Miškovićev sin zaustaveljen je na Aerodromu „Nikola Tesla” u pokušaju da privatnim avionom napusti Beograd. Iz međunarodne zračne luke „Franjo Tuđman” u Zagrebu neometano su proteklih nedelja Hrvatsku napustili Ivica Todorić i oba njegova sina. Rajko Šogurić, advokat Ante Todorića, početkom ove nedelje izjavio je za Televiziju N1 da se njegov klijent uredno prijavio policiji kada je napustio zemlju, kao i da je kao novo prebivalište prijavio adresu u Londonu. Pitanje je zašto je baš u ovom trenutku pokrenuta akcija „Agrokor“, ako je i tamošnja policija znala da glavnoosumnjičeni nisu u Zagrebu. Umesto da hapšenja počnu od vrha piramide, prvi su stradali oni sa dna, pa je tako privedena i Piruška Canjuga, koja je u koncernu bila zadužena za finansije, a za koju njen advokat tvrdi da je četiri godine bila na porodiljskom bolovanju. Odgovor na pitanje zašto je akcija „Agrokor“ počela baš ovih dana možda se krije u činjenici da sledeće nedelje počinje arbitraža u Londonu po tužbi koju je pokrenula ruska Zberbanka, najveći poverilac Ivice Todorića. U Moskvi se čak akcija policije tumači kao dimna zavesa za nastupajući proces u Londonu, gde Ante Ramljak, prinudni upravnik Agrokora, uopšte ne stoji dobro. Jer, usvajanjem Leks Agrokora u aprilu ove godine hrvatska država je praktično nacionalizovala privatnu firmu, što je u neskladu sa evropskom regulativom. S obzirom na to da je dug isto što i vlasništvo, Zberbanka kojoj Agrokor duguje više od milijardu evra, pokrenula je proces u Londonu. Banke širom regiona trenutno pokušavaju da zaštite svoja potraživanja tako što pred privrednim sudovima zahtevaju stavljanje privremenih mera, kojim se prinudnoj upravi onemogućava prodaja kompanija iz koncerna. U Srbiji su to već učinile Zberbanka i Inteza. Prema našim informacijama, u Crnoj Gori je sličan postupak već pokrenula Hipotekarna banka u Podgorici. Zberbanka je početkom nedelje dobila proces u Crnoj Gori. Privredni sud u Podgorici odbio je zahtev Ante Ramljaka za priznanjem takozvanog stranog postupka izvanredne uprave u Crnoj Gori. Ramljak je praktično tražio da može da vodi prekogranični stečaj, odnosno zahtev da pod nadležnost Leks Agrokora dođu i Agrokorove kompanije koje posluju u ovoj zemlji. Isti zahtev odbio je i Privredni sud u Beogradu. Ramljak se na tu odluku žalio drugostepenom sudu, a kakav će biti epilog tog procesa biće jasno ovih dana. Verovatno je i to, osim redovnog izveštaja o poslovanju, bio povod da Ante Ramljak ove nedelje poseti Beograd.