Provokacija istinom

Više od deceniju očekivano otvaranje Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, nakon rekonstrukcije, istreslo je iz džepova građana 30 miliona dinara, a osim pompe i govorancija, obeležilo ga je i hapšenje. Koga? Upravo dva umetnika. Koja su osim „igara“, tražila i malo „hleba“, a pre svega odgovore zašto se toliko kasnilo sa radovima i da li će faliti i dlaka s glave onima koji su to omogućili raznim mahinacijama. Naime, umetnička grupa ArtLeaks osmislila je niz performansa u nameri da ukaže na sve o čemu se o stanju u kulturi i, uopšte, u društvu ćuti, pa je svečani, i nadasve skupoceni čin otvaranja MSUB iskoristila za jednu od akcija Salona nepotkupljivih. Hteli su da uđu u Muzej sa papirnatim maskama Aleksandra Vučića i posetiocima podele letke sa crtežom sendviča, aludirajući na krivca kao i opštu materijalnu bedu. Premda institucija savremene umetnosti odavno prepoznaje performans kao vid izražavanja, privatno obezbeđenje specijalizovanog muzeja, u jednom umetničkom činu videlo je političku provokaciju. Pa je organizator Vladan Jeremić priveden na dvočasovni „informativni razgovor“. Slično je prošao i umetnik Uroš Jovanović u pokušaju da u Muzej unese uramljenu Vučićevu fotografiju. Iako je nedavno sa vrha potekla ideja da foto-portret predsednika postane inventar svake javne ustanove, ne bi li se „negovali nacionalni simboli“, kako je istakla premijerka Brnabić. Dakle, zna se ko određuje šta je estetsko i umetničko, kao i šta nas simboliše. Tako je hapšenjem zataškano sve što su umetnici hteli da problematizuju, a karakteristično je za Vučićevu vlast. Nepotizam, zastrašivanje, privilegije na osnovu partijskog članstva, besramno blaćenje političkih protivnika, a čuvanje „svojih“, kontrola medija... Nametanje „logike“ da se hapse umetnici, dok se kriminalci švrćkaju.