Pravo staje gde vlast počinje

Rečenica koju su izgovorili svi koji su ikada imali veze sa pravom, a pritom nisu imali aktivne veze sa SNS-om, da je u noći rušenja u Savamali „na par sati suspendovana pravna država“, više ne važi. Godinu i po dana kasnije sa sigurnošću se može reći da je te noći ne samo suspendovana već i ukinuta pravna država, a da se prave razmere tek sada osećaju. I da će se tek osećati. I to ne samo kada je u pitanju opstrukcija istrage o Savamali već i svaka druga istraga koja ima veze sa aktuelnim režimom. Recimo, tužilaštvo je odbacilo krivičnu prijavu koju je Nataša Jeremić podnela protiv SNS-a, njenog lidera Aleksandra Vučića, kao i funkcionera Milenka Jovanova jer su je u saopštenju, usred predsedničke kampanje njenog supruga, optužili da je šef narko-kartela. Obrazloženje za to zvuči podjednako nadrealno kao i sve što nam se ovih dana događa: Jovanov nije počinio krivično delo lažno prijavljivanje, pošto je svoju tvrdnju izrekao u partijskom saopštenju. Nažalost, tužilaštvo nije preciziralo da li tamo gde počinje stranačko saopštenje prestaje da važi zakon u svakom slučaju ili samo kada se radi o saopštenju SNS-a. Baš kao što nije preciziralo ni zašto je odbacilo prijavu protiv Vulina u vezi porekla 205.000 evra uloženih u kupovinu stana iako su dokazi da tu nešto nije kako valja vrlo vidljivi. Dovoljno je samo pomenuti činjenicu da Vulin tvrdi da je novac donosio iz Kanade u ratama, a da je njegova supruga, dajući zvaničnu izjavu tužilaštvu, rekla da je novac u Beogradu pozajmila od tetke, što znači da je bar jedno od njih dvoje krivo za davanje lažnog iskaza. Dakle, Savamala je bila probni balon u tome koliko daleko država može da ode i pokazalo se - daleko, dalje nego što smo mogli i da pretpostavimo. Iako se za razliku od afere „helikopter“, koja je ugašena za samo nekoliko nedelja, održala u fokusu interesovanja skoro godino i po dana, primetno je da je u poslednjih mesec dana sa svih inetrnet-pretraživača, na kojima se pojavljivala kao jedna od najtraženijih vesti, naglo nestala. Nečinjenje se pokazalo kao delotvorno, a nova činjenja su ponuđena kao sasvim dobra alternativa. I u takvoj atmosferi sasvim lako može da prođe vest objavljena u Večernjim novostima, na osnovu razgovora sa forenzičarima MUP-a da „i najmanja mikročestica vodi do ubice“, a da se niko ne upita kako teška mehanizacija i dvadesetak agresivnih napadača na ljude i tuđu imovinu ne vode nigde. Ako bismo odgovor potražili u integralnoj verziji izveštaja koje je MUP dostavio tužilaštvu, a koje je objavljeno zahvaljujući redakciji KRIK-a, odgovor bi bio – više nego lako. Dovoljno je najintrigantniju istragu u „savremenoj istoriji“ poveriti MUP-u, a njegovi „stručnjaci“ će taj pozamašan posao obavljati čitavih 13 dana, a onda godinu dana kriti šta su otkrili. Konkretno, MUP je posle nekoliko urgencija tužilaštva izveštaj podneo 14. 6. 2017, dakle 13 i po meseci nakon rušenja u Hercegovačkoj, a u njemu je opisao radnje koje je obavio samo u periodu od 6. maja 2016. do 19. maja iste godine. Ne samo da su skoro dve nedelje kasnili sa početkom istrage za zločin koji se dogodio u noći između 24. i 25. aprila (valjda su čekali da službe pažljivo uklone sve dokaze da kojim slučajem ne bi nabasali na neki od njih), već su bojkotovali i ono što im je ubacivano direktno u krilo. Recimo, 17. maja 2016. dobili su informaciju od Službe za specijalne istražne metode koji su sve brojevi mobilnih pretplatnika registrovani da su imali aktivnosti u to doba i u tom delu grada, ali su odlučili da ih ne provere „jer ih je mnogo“. U izveštaju su zaključili da je u pitanju uži centar grada u kome postoji veliki broj baznih telefonskih stanica i mnogo korisnika, zbog čega se nisu upuštali u analizu. Da kojim slučajem jesu, do sada bi proverili ne samo one koji su te noći telefonirali u „užem centru“ već i sve građane Beograda. Ali, u tih 13 udarničkih dana udarnički su razgovarali sa čak 16 svedoka. Neki od njih su im rekli ono što su mediji već objavili: da te noći nije bilo svetla u Hercegovačkoj, da čistači prvi put nisu došli u određeno vreme (nisu došli uopšte, mada nema podatka da li su bili na kolektivnom odmoru), da su kamioni zaprečili prolaz ka Hercegovačkoj od kružnog toka do Lastine stanice, da su ljudi zatvarani i da su im oduzimani telefoni... Međutim, nekoliko svedoka je moglo da bude pravi izvor informacija da su kojim slučajem nudili informacije koje su MUP-u bitne. Noćni čuvar „Promenade“ zadužen za potez šetališta od savskog mosta do splava rečne policije, dao je vrlo konkretno svedočenje: prvo je stigao čovek koji se predstavio kao obezbeđenje „Beograda na vodi“ i traži od njega da pomeri auto pre nego što stigne pauk koji će „raščistiti“ put za tri bagera. Isti svedok je kasnije video rušenje, ali na lucidno policijsko pitanje da li se radi o onim bagerima koji su prošli pored njega, nije mogao da odgovori sa „da“ jer je u tom trenutku bio predaleko da ih prepozna. S obzirom da je Hercegovačka bila zatvorena iz svih drugih pravaca za prolaz bagera osim iz pravca Beograda na vodi, ovo se izgleda nije moglo smatrati dokazom jer uvek postoji mogućnost da su neki drugi bageri pali sa neba. A i u Milenijum timu, preduzeću koje izvodi radove u projektu „Beograd na vodi“ je rečeno da „oni te noći nisu imali aktivnosti“ mada to ne mogu da dokažu. Od Parking servisa se nije ni tražilo da dokazuju zašto su u gluvo doba noći „raščišćavali prolaz“, bilo je dovoljno što su izjavili da su radili svoj redovan posao. Poslednji dokaz koji je MUP pribavio, a koji se nalazi u izveštaju tužilaštvu, jeste obaveštenje iz Službe za katastar od 19. maja 2016. Nakon toga ništa! Nema saslušanja gradskih čelnika, nema iskaza onih koji su javno objavljivali da imaju podatke, nema uzimanja iskaza od direktora javnih preduzeća koji su svoje resurse ustupili rušenju u Savamali... Dovoljno da se izvuče zaključak da je policija u potpunosti opstruirala istragu. Ili nije? Naravno da nije, izričit je direktor policije Vladimir Rebić, koji je izjavio da policija marljivo radi a da on lično ne veruje da je tužilaštvo dostavilo bilo kakav izveštaj javnosti. Ministar Stefanović nije bio baš toliko neobavešten, već je izjavio da ima više izveštaja, a da on ne zna koji je objavljen. Trebalo bi dakle da poverujemo da nam je prezentovano nešto što bruka policiju a da je sakriveno ono što dokazuje sav njihov trud. Dobro, mogli bismo i tako, ali onda ostaje nejasno zašto je Prvo osnovno javno tužilaštvo izdalo saopštenje u kom nas obaveštava da je od MUP-a tražilo da pribavi sve podatke koji nedostaju, od identiteta N. N. lica do utvrđivanja preduzetih radnji od strane nadležnih državnih organa. Možda su i oni dobili pogrešan izveštaj?