Udarna vest: Brnabićeva smenila sve direktore javnih preduzeća

Nakon sto dana oklevanja, premijerka je danas smenila sve direktore javnih preduzeća u Srbiji. Ona je istakla da je bila naročito ljuta zbog gubitaka Azotare, Srbijagasa i MSK: „Samo Azotara pojede jedan odsto godišnjeg povećanja penzija. Pojeli su svakom penzioneru 3.000 dinara godišnje svojim bezobrazlukom, a to je samo jedna kompanija“, rekla je premijerka, citirajući Vučićevu izjavu od 30. oktobra 2016, iz koje je zaključila da ne bi trebalo da leti samo direktor Azotare - nego svi odreda. Za razliku od bivšeg premijera Vučića, naivnog i lakovernog, Brnabićevu ti bezobraznici nisu mogli da lažu. Sama je proverila bilanse, pa je na vanrednom sastanku direktorima javnih preduzeća poručila da joj ne podmeću onaj papir koji godinama fotokopiraju i pokazuju svakom premijeru koji se zabrine za loše stanje u privredi. Onda ih sve posmenjivala... Mogla bih ja još da vam pričam šta je dalje bilo, da je išta od toga bilo, ali kad već nije, neću više. Neki premijer će to morati da uradi, ako hoćemo rast od četiri-pet odsto i prosečne plate 600-700 ili hiljadu evra mesečno... Upravo je tu ključ problema koji nas deli od ubrzanog rasta privrede i životnog standarda: odluke ovde donosi jedan čovek. I ništa se neće promeniti ako na njegovo mesto dođe neko ko će umesto njega kadrirati po javnim preduzećima, kao što su radili svi koji su ovde omirisali vlast, a sad nam se predstavljaju kao spasioci od Vučića. Uz takvu vlast, a sve su bile takve, nema visokog i trajnog privrednog rasta - jer se ljudi racionalno ponašaju. Zašto mladi da uče, kad vide da je dovoljno da naprave pečenjaru i učlane se u vladajuću stranku, a posle toga - nebo je granica! Kome ovde treba da zna bilo šta, kad može da falsifikuje doktorat i sutra, recimo, otvori sopstveni fakultet, a svaka vlast onda zapošljava baš njegove ljude u državnu administraciju? Ne kažem, Vučić je ovde napravio istorijski iskorak u odnosu na „žute“: osim znanja i struke, ni moral više nije važan. Da citiram prošlomesečni naslov iz svih novina: „Vučić: Vulin ništa nije ukrao od kada je na vlasti“. Znači li to, da je lopov samo onaj koji ukrade do 12:15? I to je najbolji kandidat za ministra odbrane? Može li bilo ko, ko je čitao bilo koji špijunski roman, ili makar gledao film, da zamisli na mestu šefa BIA čoveka koji se, mrtav ozbiljan, teleprontuje pred TV kamerama, a da nije u pitanju bila neka komedija? Ovu farsu moguće je razrešiti - baš preko javnih preduzeća. Baš tako, javnim konkursima. Da odu vlasnici pečenjara, rođaci, prijatelji, burazeri... I da se uvede pravilo: gubitke plaća novi direktor, iz svog džepa, a iz dobitka ima pravo na bonus. Pa izvolite. Problem koji će se tada javiti je taj što će partije na vlasti izgubiti svoje bogate finansijere. Partije će im opusteti, jer neće moći da zapošljavaju gde i koga hoće. Hoće li se tada i pravosuđe otrgnuti od navike da ljubi ruke svakom vladaru koji se ustoliči? Moguće je. Iskustva svih zemalja koja su istrgnula javna preduzeća iz ruku vlasti pokazuju da je sudijama najvažnije da slušaju muziku iz premijerskog kabineta: ako vladar tokove novca prepusti privredi, gde im je i mesto, i sudije se vraćaju struci, barem većina. Od Brnabićeve takvu reformu niko ne očekuje. Ona je dovedena da sluša, i to odlično radi. Sve drugo, kako sama izjavljuje, njoj je svejedno: „Sve mi je jedno, najiskrenije, sve mi je jedno. Dok god imamo rezultat, dok god možemo da podržimo ovakve projekte, sve mi je jedno. Neka nanosi štetu Vladi (priča o ministru Vulinu, da podsetim čitaoce), na kraju krajeva, građani Srbije će odlučiti o tome da li smo imali rezultat ili nismo“, poručila je Brnabićeva. Koliko god to glupo zvučalo, ne bi trebalo zaključiti da je u pitanju glupost. Ovde moral nije bitan, ni stručnost, niti bilo šta. Zašto premijerka da se zamara stvarima prema kojima je ravnodušna? Da nije, ne bi tu ni minut duže ostala. Zato sam i izmislila ovu udarnu vest, i stavila je u naslov. Makar da se iskidate od smeha, kad vam ništa drugo ne preostaje.