Vizuelne molitve

Da nije dobila poziv od beogradske Galerije 73 da ovde ponovo izlaže nakon pune decenije, mati Efimija (rođena kao Jasna Topolski), nikad se ne bi naterala da usredsređeno slika u pastoralnom ambijentu manastira Uchon u Francuskoj gde već par godina boravi, priznala je umetnica na otvaranju svoje postavke „Mislim, tražim, čekam“. Svoje bi molitve i iskušenja iskazala na drugačiji način od vizuelnog. Po vokaciji slikarka, po uverenju i dugogodišnjem iskustvu – monahinja, mati Efimija je uspela da personifikuje stanja poput pokajanja. Da od za napad spremnog krokodila, ili možda mitske aždaje, načini umiljato stvorenje, transformišući ga crtežom i isijanom energijom. Pa sad maltene kućni ljubimac ne mora da kaže: „Što sam klao, klao sam, od sad više neću ni mrava da zgazim“. Vidi mu se po izrazu u očima. Mati Efimija je poznata i po sakralnim slikarskim motivima koje otelotvoruje tzv. „svetlopisom“. Svoj doprinos večnoj lepoti ikone, ona smenjuje sa fazama savremenog umetničkog izražavanja, u koji unosi elemente molitvene meditacije.