Ni reč o čuvarima ljubičica

Bio je novinar, voditelj i gost na jednoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom u pauzi rijaliti šoua. Bio je to šou takođe. Politički. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odgovarao je na pitanja koja nije imao ko da postavi od tri priložena novinara. Pa…, snašao se. Postavljao ih je sam. A onda je, u jednom trenutku, opušten, izvukao iz kese oslonjene na levu nogu hrpu papira. Okrenuo se nadesno, i spustio na sto još jednu gomilu. Ređao je fotografije i fotografije, čitav niz novoizgrađenih fabrika, a voditelj - novinar s istinskim razumevanjem klimao je glavom. Bio je to težak posao. Sve je bilo O.K., ali, nešto je nedostajalo. Ni reč o čuvarima ljubičica. Niti jedna makar mala fotografija poštanskih sandučića koje je lokalna vlast SNS svečano otvorila u jednoj zgradi u Mladenovcu. Dobro, nije vic. Naša stvarnost je tragikomična. Ako smo preterani mrzitelji. Ali ako nismo, videćemo ružičasto, baš kao lokalne vlasti u Zrenjaninu gde je propagirano to novo zanimanje – čuvari ljubičica. Lokalne vlasti govorile su da su rasade ljubičica stalno čupali i krali i da ih moraju čuvati pa makar u tri smene. Je li za taj posao bila potrebna članska karta neke od stranaka? Nije bilo odgovora. Tuneli će dobiti upravnike za bezbednost. A šta je sa banderama? Semafori? A gradska stepeništa? Ili mislite da je slučajno to što je pre par godina u vreme dok je bio gradonačelnik Kruševca Bratislav Gašić, sada direktor BIA, presekao svečanu crvenu traku i otvorio rekonstruisano stepenište sa prefarbanim rukohvatom u tom gradu? I to što je ministar odbrane Aleksandar Vulin dok je bio ministar rada svečano u pogon pustio lift? Ili je to bila najava novih radnih mesta. Čuvara poštanskih sandučića, ljubičica i kontejnera…