Uredbom po pravdu

I u Prištini i u Beogradu mogu se čuti optužbe da su vlasti prekršile Ustav - prve zbog tajnog polaganja zakletve srpskih sudija i tužilaca pred predsednikom Hašimom Tačijem, a druge zbog usvajanja Uredbe o posebnim penzijama na koje će imati pravo zaposleni u pravosudnim organima na teritoriji KiM, ukoliko ne pristaju da se integrišu u kosovski pravosudni sistem. Prema saznanjima NIN-a, srpske sudije i tužioci nisu se zaklinjali nad Ustavom Republike Kosovo, kako je pre nekoliko dana odjeknulo društvenim mrežama, već je tekst njihove zakletve prilagođen mantri o statusnoj neutralnosti, zbog čega, između ostalog, Tačijeva opozicija i protestuje smatrajući da je sve urađeno mimo Ustava i iza zatvorenih vrata. Ali, u senci rasprave o tekstu zakletve, koja se danima vodi i tamo i ovde, ostala je Uredba koja omogućava svim sudijama, zamenicima tužilaca, zaposlenim u pravosudnim organima i upravama za izvršenje krivičnih sankcija da, ukoliko ne žele da rade u integrisanom kosovskom pravosuđu, steknu pravo na posebnu penziju, bez obzira na godine starosti i staža. Uredbu je 19. oktobra usvojila vlada Ane Brnabić, a već 26. oktobra stupila je na snagu. Iako je u suprotnosti sa postojećim Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju koji jasno propisuje uslove za sticanje penzije, kao i način na koji se određuje njena visina. Naime, prema Uredbi, pravo da podnesu zahtev za posebnu penziju imali su svi zaposleni u pravosudnim organima Srba na KiM, kao i oni zaposleni u zatvorima, a visina penzije koja će im se isplaćivati iz budžeta Srbije je 65 odsto njihove prosečne plate u ovoj godini. Taj iznos uvećava se potom za jedan odsto za svaku godinu radnog straža, s tim da ukupan iznos penzije ne može da bude veći od 90 odsto zarade. Drugim rečima, ti „posebni penzioneri“, iako nisu stekli zakonom propisane uslove za penzionisanje, imaće i veću penziju od penzionera u ostatku Srbije, gde je prosečna penzija manja od polovine prosečne zarade (23.340 prema 47.206 dinara u prvih sedam meseci ove godine). Ako je te dve uopšte moguće porediti kad nisu izračunate na isti način. NIN-u do zaključenja ovog broja, ni od Visokog saveta sudstva, ni od Državnog veća tužilaca nisu stigli odgovori na pitanja koliko je pravosudnih funkcionera radilo na teritoriji KiM pre polaganja zakletve pred institucijama u Prištini, kao ni kolike su bile njihove zarade. Takođe, ni Fond PIO nije želeo da dostavi podatke o broju funkcionera i zaposlenih u pravosudnim organima na KiM koji su se obratili ovom Fondu sa zahtevom da steknu posebnu penziju. Sa druge strane, u Ministarstvu pravde odgovaraju da je 145 zaposlenih u pravosudnim organima (bez sudija i tužilaca) od njih 244 potpisalo izjave u Prištini, što navodi na zaključak da je 99 radnika tražilo da se penzioniše. Kako je na njihove zarade za deset meseci ove godine potrošeno 128,2 miliona dinara, računica pokazuje da je njihova prosečna bruto zarada bila 52.500 dinara. Pošto se u Uredbi ne precizira da li se posebna penzija određuje na osnovu bruto ili neto iznosa zarade ostvarene u 2017. godini, primera radi, penzija zaposlenog sa samo 25 godina staža iznosila bi 47.250, a ukoliko se ipak radi o neto plati radnika u sudskoj administraciji, onda bi najviša osnovna penzija bila oko 29.000 dinara. Sudije će, podrazumeva se, primati daleko više od toga, jer su njihove zarade znatno veće. Za razliku od opozicije u Beogradu koja Vučića napada zbog odluke da se srpske sudije i tužioci integrišu u prištinski pravosudni sistem, kosovskim Srbima važnije je da ova, gotova odluka, omogući njihov ostanak na KiM, između ostalog i pravom na pravična suđenja koja dugo nisu imali pred tamošnjim sudovima. Oni će reći kako je Uredba zapravo omogućila zaposlenima u pravosudnim organima, a time i sudijama i tužiocima da, ne radeći ništa do sticanja zakonske penzije, primaju pozamašnu naknadu, umesto da se integrišu u kosovski pravosudni sistem kako u njemu ne bi radili isključivo Albanci, što, naravno, odgovara vlastima u Prištini. Značaj njihove integracije objašnjavao je u prošlom broju NIN-a i Oliver Ivanović, lider Građanske inicijative Srbija, demokratija, pravda, navodeći da je „važno da imamo sudije, pa makar i u kosovskom sistemu“, pošto se na Kosovu sudi po nacionalnom ključu, te da bez svojih sudija Srbi ne bi imali nikakvu šansu da dobiju pravično suđenje. Ivanović, u prvostepenom postupku osuđen na devet godina zatvora, upozorava da bi bez srpskih sudija „svi mogli proći kao on“. Primera nepravičnog suđenja je najviše u imovinskim sporovima, u kojima su bez elementarne pravde i po nacionalnom ključu brojni Srbi ostajali bez svoje imovine. Kako će proći Uredba zavisiće od reakcije onih koji bi trebalo da se staraju o sprovođenju Ustava i zakona, a da paradoks bude veći, doneta uredba suprotna je postojećem zakonu, i odnosi se upravo na one koji bi trebalo da brinu o pravu.