Lažna vest i stvarna šteta

Da se dobra vest daleko čuje, a loša još dalje na svojoj koži su se prošle nedelje mogli uveriti akcionari slovenačke Gorenje grupe, koja i u Srbiji ima četiri fabrike – u Valjevu, Zaječaru, Staroj Pazovi i Kragujevcu - i 2.300 zaposlenih. Do utorka, 24. oktobra jedna akcija vredela je 5,90 evra, a kada je ljubljansko Delo objavilo da je japanski Panasonik prekinuo saradnju sa Gorenjem cena je počela da pada. Pad je pogurala i „vest“ da neimenovani sagovornici Dela procenjuju da bi zbog raskida te saradnje prihodi Gorenja mogli pasti za čak 10 odsto. Lošu vest istog dana preuzeo je i Poslovni dnevnik, potom hrvatska agencija Hina. Za par sati vest o raskidu saradnje japanske i slovenačke kompanije mogla je da se pročita i u Srbiji, na sajtovima B92 i Nove ekonomije, dan kasnije vest su od Hine preuzeli i N1 i Biz lajf, a od Dela portal iz BiH Kapital, sa naslovom: „Panasonik i Gorenje raskinuli saradnju – slovenačka grupa gubi desetinu prihoda“... Poput šumskog požara vest se proširila Balkanom. Kvaka je samo u tome što ni početna informacija o mogućoj šteti nije bila tačna, a i ona je tokom brojnih preuzimanja modifikovana. Niko se pri tome nije upitao kako raskid saradnje, koja je „Gorenju donosila 1,5 odsto ukupnih prihoda“ može toj kompaniji „prema procenama stručnjaka odneti čak desetinu prihoda“. S obzirom na to da su u strahu velike oči, nije u ovoj matematici ništa sumnjivo bilo ni preplašenim akcionarima, koji su pohitali da spasu šta se spasiti može, pa je već u utorak akcija Gorenja pala na 5,8 evra, sutradan na 5,7 i u četvrtak na 5,55 evra. Za tri dana akcionari su izgubili šest odsto, s tim što su se neki u panici otarasili akcija i za 5,20 evra, za čak 15 odsto jeftinije nego što su mogli da ih prodaju samo osam dana ranije. Tu nevoljama za Gorenje nije bio kraj. Agencija za hartije od vrednosti LJubljanske berze zatražila je objašnjenje zašto su mediji pre akcionara obavešteni o tako važnom događaju, koji može da ima dalekosežne posledice za kompaniju. I onda je klupko počelo da se odmotava, a istina lagano da izlazi na videlo. Ursula Menih Dokl, direktorka korporativnih komunikacija Gorenje grupe, objašnjava da je Delo citiralo zvaničnu izjavu da bi prekid saradnje sa Panasonikom „mogao da smanji ukupni prihod slovenačke kompanije za 1,5 odsto“, a onda navelo i da bi po procenama „nekih poznavalaca“ pad mogao biti i do 10 procenata. „Agencija za hartije od vrednosti je zatražila objašnjenje zašto investiciona javnost nije obaveštena o tako bitnom događaju, a mi nikoga nismo obavestili zato što ni jedna od dve objavljene vesti nije tačna“, navodi ona za NIN. Po preporukama LJubljanske berze sve kompanije čijim se akcijama trguje obavezne su da dostavljaju informacije o krupnim događajima koji mogu da povećaju ili smanje prihode za više od pet odsto, a saradnja sa Panasonikom doprinosi ukupnim prihodima Gorenja sa 1,5 odsto. Plus, sporazum o strateškoj saradnji iz 2013, kada je dokapitalizacijom Panasonik postao vlasnik 10,47 odsto kapitala Gorenje grupe, nije ni raskinut. „Ako se neko povuče iz tog sporazuma, odmah ćemo to objaviti, kao što smo odmah objavili da je potpisan ugovor o saradnji“, zvanično je saopšteno iz slovenačke kompanije. Moguće da je celoj rašomonijadi doprinelo i to što je pre izvesnog vremena japanska kompanija odustala od prvobitne ideje da sa 10 na 20 odsto poveća vlasnički udeo u Gorenju, ali ni posle toga, tvrde u Velenju, „nije bilo govora o tome da će prodati svoj udeo u Gorenju“. Inače, samo par dana pre nego što je Delo unelo paniku u redove akcionara, Gorenje je bilo domaćin grupi srpskih novinara, kojima je izvršni direktor i predsednik grupe Franjo Bobinac izjavio da su u prvoj polovini 2017. i prihodi i profit bili veći nego lane u istom periodu. No, od te dobre mnogo dalje čula se loša vest, a i tržište kapitala na Balkanu je postalo žrtva postistine. Prvog radnog dana ove nedelje akcije Gorenja su povratile deo izgubljene vrednosti, ali suviše kasno za one koji su u panici požurili da spreče veću štetu.