Simpatije za boljševike

Do viđenja u Moskvi na stogodišnjicu Velike oktobarske socijalističke revolucije! I danas mi odzvanjaju reči Mihaila Sergejeviča Gorbačova, generalnog sekretara CK KPSS, izgovorene na završetku poslednje grandiozne proslave 7. novembra 1987, jubileja sedamdesete godišnjice, u Kongresnom dvorcu u Kremlju. Gorbačov je te reči izgovorio pred više hiljada učesnika, uključujući predstavnike svih komunističkih, radničkih i levih partija i pokreta u svetu, pa i SKJ koji se posle 1948. prvi put odazvao jednom takvom skupu. Bila je to poslednja pompezna proslava, „praznik nad praznicima“, da bi kasnije bio sasvim izbrisan, a glavni praznik postao među Rusima apsolutno nesporni Dan pobede 9. maj 1945. Danas, trideset godina kasnije, na stotu godišnjicu Oktobarske revolucije, odavno nema ni KPSS, ni SSSR-a, ni VU, ni SEV-a, nema ni socijalizma, ni dva svetska sistema - jedino je tu „vizionar“, Gorbačov, tvorac „perestrojke“ i „glasnosti“, ali i sovjetske reformske ekonomske katastrofe, što je čuveni sovjetski disident, filozof Aleksandar Zinovjev, sve nazvao „katastrojka“. Bio sam svedok, ta 1987, označila je vrhunac Gorbačovljevog uspona i lične popularnosti. Nakon toga sovjetska kola počela su sve ubrzanije da se kreću ka provaliji u kojoj su i završila: četiri godine kasnije, 8. decembra 1991, u Beloveškoj prašumi u Belorusiji, nestalo je SSSR-a. Vek revolucije široko se obeležava u Rusiji. Ispisane su mnoge nove knjige, emituju se televizijske emisije, traga se za „novim“ odgovorima šta ona zaista danas znači za Ruse? Komunistička partija Genadija Zjuganova podnela je zakonski predlog Dumi da 7. novembar proglasi neradnim danom. Predsednik Vladimir Putin pak obećao mu je da vođu proleterske revolucije neće iseljavati tamo gde on balsamovan počiva u Mauzoleju na Crvenom trgu, ostajući simbol i trga i prohujale epohe. Najnoviji podaci renomiranog Sveruskog centra za istraživanje javnog mnjenja potvrđuju ranija saznanja i stavove Rusa da ih „revolucija koja je promenila svet“ i dalje više deli nego objedinjuje. Ali javnost je ipak uverena da je Oktobarska revolucija izražavala volju većine naroda i da se dogodila u interesu većine u društvu. Rezultate revolucije Rusi u celini ocenjuju pozitivno: 38 posto smatra da je ona dala snažan impuls socijalnom i ekonomskom razvoju zemlje, 23 posto da je otvorila novu eru u istoriji Rusije, o čemu su saglasni i stari i mladi. Uz to, u današnjim pomerenim vrednostima, boljševici uživaju velike simpatije. Današnje ruske generacije su daleko od revolucije, ne podržavaju je a potencijal za nove je iscrpljen. Ali to ne smeta da poslednjih godina rastu simpatije prema revolucionarnim delatnicima, Lenjinu, Đeržinskom, Staljinu (najpopularnija ličnost novije istorije)… Iako su oko oktobra 1917. među Rusima još podeljena mišljenja, on ih više ne može podeliti.