Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   25.11.2017. 08:52
 НАСЛОВНА    АРХИВА    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА   НИН трибина   КОНКУРС 
 
Уводник
Ванредно стање

Ана Брнабић зна да одлука и о ванредним изборима, ванредним расходима, ванредним приходима, па и о ванредним поласцима аутобуса за страначке митинге, зависи од воље само једног човека. То је, нажалост, у Србији редовно стање

Никада од почетка мандата премијерка Ана Брнабић није била више у праву него када је изјавила да од ње и њене владе најмање зависи да ли ће се заједно са редовним београдским организовати још једни, трећи ванредни парламентарни избори за мање од шест година. Вероватно је и сама била свесна колико би смешно изгледао и покушај да створи привид да се о томе пита било шта. Као нестраначки експерт бар одлично зна - да би јој мало ко поверовао.

У томе, нажалост, и јесте суштина проблема. Она зна да одлука и о ванредним изборима, ванредним расходима, ванредним приходима, ванредним поласцима аутобуса за страначке митинге, па и о ванредном стању, зависи од воље само једног човека. То се у Србији сматра редовним стањем. Зато Ана, и кад је ту, и кад није ту, и нема проблем да каже: „Каква год одлука да буде, мислим да то нема везе са Владом Србије и успехом владе коју водим“.

Квака је у томе што је тим признањем потврдила да у овој земљи Устав не вреди ни по луле дувана, јер у њему пише да „председник Републике, на образложени предлог Владе, може одлучити да се Народна скупштина распусти“. Према томе, Александар Вучић може да распусти парламент, али само на образложени предлог Владе. Елем, да је Ана права премијерка и те како би се и она и њена влада питали о свему. Али, она не би да се меша у свој посао. Осим кад науми да нервира Зорану Михајловић и пред њом за напредак Србије на Дуинг бизнис листи Светске банке јавно заслуге припише НАЛЕД-у, из кога је и дошла у Владу. Па јој после ђаво крив што Зорана у чуду колута очима горе него Александар Вулин.

О Ани Брнабић више ни реч. Да не бих почео да личим на оне који су 90-их жестоко и „неустрашиво“ критиковали несрећног премијера СР Југославије Радоја Контића само зато што нису смели ни да помену онога ко је стварно доносио све одлуке - Слободана Милошевића.

Пошто је она чије име нећу више да помињем признала да од ње ништа не зависи, медији су јавили да ће одлуку о изборима донети, чуј, Председништво СНС-а. А онда су, као пред дуго очекивану премијеру у правом позоришту, нестрпљиви гледаоци обавештени да је представа, пардон седница, одложена, јер председник није донео коначну одлуку!? Па, чекај, а што Председништво уопште заседа ако ће председник да донесе одлуку? Једини логичан одговор је да ће председник после седнице моћи на ванредној конференцији за новинаре да саопшти да је бољи од Деда Мраза, јер је и пре Нове године, дакле пре рока, испунио жељу опозицији.

Критичарима Вучић одговара да није тачно да држи сву власт у својим рукама и да „држава никад није зависила од једног човека“. Чудно, знам многе који су уверени да је 90-их све одлуке доносио Милошевић. А и данас верујем да Зоран Кесић није једини који мисли да о свему одлучује – један човек. И не би ме изненадило да тај човек још једном опроба проверени рецепт, јер је спајање ванредних београдских и парламентарних избора 2014. омогућило СНС-у да се први пут дочепа власти у престоници. Пре тога Вучић је два пута до циља стизао други. Први пут 2008. победио га је Драган Ђилас са 39,8 према 35,5 одсто, а и четири године касније је од Ђиласа изгубио са 36,76:26,83 одсто. Тек у трећем покушају Вучић је, додуше први пут као власт на републичком нивоу, победио са 43,6:15,7 одсто. И ко би се чудио ако се определи за исту тактику, поготово ако му и противник буде исти?

Такав расплет очекује и Ивица Дачић: „Знајући Вучића, очекујем изборе“. А ко зна лидера СПС-а, зна да он баш и не истрчава као ждребе пред руду. Уз то, потврдио је да временом партнери почињу све више да личе. Пљунути Вучић. „Мене не могу да смене, могу само ја да одем, о чему и размишљам. Вероватно се више нећу кандидовати за председника“. Таман сам помислио да је неко извукао из нафталина стару изјаву Вучића, а оно Дачић коментарише наводе да Бранко Ружић жели место лидера СПС-а.

Не знам само како се у све ово уклапа вест о сусрету бившег председника Србије и СНС-а и председника Русије. Јесте се Вучић четири пута руковао са Доналдом Трампом, али ретко ко има прилику да као Томислав Николић три сата разговара са Владимиром Путином. Ех, да се то десило само мало раније, некако ми се чини да би Тома сигурно добио позивницу за девети рођендан СНС-а.



Милан Ћулибрк


Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар



Коментари


Овде можете додати свој коментар
 
Ваше име и презиме
{COMMENT::EMAIL}
Ваш коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Бранислав Трифуновић, глумац

Повукао сам уплату Соросу кад сам видео господина Вучића како се с њим грли и љуби.

Прочитајте све мисли
bg