Nije paranoja da prisluškuju novinare

Evo su, nakačili su se sada, evo odzvanja…, kaže, asocirajući na prisluškivanje tokom kratkog telefonskog razgovora nakon intervjua za NIN Momir Stojanović, bivši direktor VBA i nekadašnji poslanik SNS, a sada odbornik grupe građana „Iskreno za Niš“. Počeli smo razgovor opaskom o prisluškivanju. Da li je paranoja ili stvarnost da novinare prate i prisluškuju? Da li su u pravu oni koji veruju da novinaru Vuku Cvijiću nisu kriminalci iz gepeka ukrali laptop sa dokumentacijom o slučajevima na kojima je radio? Nije paranoja već je stvarnost da se novinari, lideri stranaka opozicionih, direktori medija prisluškuju. I prate? Tako je. Svojstveno je autokratskom sistemu vladanja da se u državi mora znati sve šta se dešava, i da sve mora biti „pod kontrolom“. Mislim da nije slučajno ukraden laptop Cvijiću i to nisu obični kriminalci, već je ciljano. Sigurno je da vlast zna na čemu je sve radio i sigurno je u svojim istraživanjima to otišlo isuviše daleko za one koji vladaju Srbijom. Dakle, nije to samo zastrašivanje. To je mnogo opasnije. Kažete za dnevnik Danas: „Srbija je privatna država, a SNS najmoćnije preduzeće.“ Zašto to tvrdite? Ako se bavite istraživačkim novinarstvom, ’ajde na primer pokušajte da utvrdite ko sve danas gradi po Kopaoniku, čijim parama. Čuli smo za Gašića? Nisam rekao imena. Evo, pogledajte ko pravi hotele, čijim parama, jesu li to srpske ili albanske pare i na šta liči danas Kopaonik. Vidite ko su ti ljudi, da li su bliski vlasti ili su to neki obični građani. Takva nam je cela Srbija, ne samo Kopaonik. Takvi su i Zlatibor i RTB Bor, takva su nam javna preduzeća, Putevi Srbije, Koridori... Ko to gradi? Ko su zapravo vlasnici Win-Win-a, Tehnomanije ili Lutrije Srbije, recite imena, tvrdite da ih kontroliše SNS? Ne znamo, niti ćemo ikada saznati. Istražite vi ko kontroliše Win-Win, Puteve Srbije, Tehnomaniju. Možete li nam reći nešto o formuli 6.000 puta po 40.000 dinara? Identičnih novčanih iznosa uplata na račun SNS-a? U vreme dok sam bio u SNS, izabrana lica, direktori preduzeća, odbornici, poslanici odvajali su po deset posto mesečno za stranku. To odlazi u taj crni fond? Uplate su stizale na račun stranke, a sada gde je stvarno odlazilo, to ne znam. U skladu sa Zakonom o finansiranju stranaka propisano je na osnovu broja mandata koliko iz budžeta se uplaćuje stranci. Da li mislite da je taj novac dovoljan za ovakvu neprekidnu kampanju? Cela Srbija je oblepljena, bandere, škole, haustori… Da li mislite da je novac iz budžeta dovoljan za sve te mitinge, autobuse… Složićete se da nije. Postavlja se pitanje odakle novac. Od članarine, koja je mizerna, to nije. Zakonom o finansiranju stranaka limitirano je do kog iznosa mogu biti pojedinačne uplate, ali i da moraju biti transparentne. Mora postojati evidencija, moraju postojati imena. A neke stranke se finansiraju preko javnih preduzeća, EPS-a, Telekoma… to je već javna tajna u političkom životu Srbije. A to 6.000 puta po 40.000 dinara, to znači da je neko dao novac da se uplati stranci. Šta vam tu nije jasno? Neko je dao novac da uplate po 40.000. Kako može biti toliko puta isti iznos?! Svi su sada rešili svojevoljno da uplate baš po 40.000 dinara? Molim vas. Znači da im je neko dao novac i da je to fiktivno, da je to pranje para, ništa drugo. Slušali smo o tome da SNS zapošljava svoje kadrove u javnim preduzećima, kao i da je za gotovo svaki posao neophodna partijska knjižica te stranke. Možete li nam reći kako se odvija ta „operacija“? Uredba Vlade o zabrani zapošljavanja, pored toga što je u osnovi neprihvatljiv akt centralističkog upravljanja države privredom i privrednim kretanjima, paravan je iza koga se u stvarnosti i svakodnevnoj praksi zapošljavaju kadrovi i članovi SNS. Ako bi se sprovelo istraživanje zaposlenih u javnom sektoru nakon usvajanja uredbe, utvrdilo bi se da su svi oni članovi SNS i drugih stranaka koje učestvuju u vršenju vlasti. Kada su u pitanju domaća javna preduzeća, sve se rešava u dogovoru predsednika opština, gradonačelnika i predsednika opštinskih odbora SNS. Kada su u pitanju strane investicije, onda se na neophodna testiranja preko Nacionalne službe za zapošljavanje sa biroa rada upućuju samo članovi SNS. Stranka daje spisak birou i oni ih upućuju… Spiskovi stižu direktoru Nacionalne službe za zapošljavanje? Spiskove predaju direktoru Nacionalne službe za zapošljavanje. I zato, mladi, školovani i sposobni kadrovi odlaze iz zemlje, a zapošljavaju se nekvalifikovani, stranački kadrovi. Ako se ovome doda da smo postali zemlja jeftinih a ne razvojnih investicija i tržište jeftine radne snage, budućnost nam nije svetla. Postojale su ozbiljne indicije da je bilo zloupotreba budžetskog novca koji je Srbija više od deceniju odvajala za KiM. Dokaze je prikupio Anketni odbor Narodne skupštine, čiji ste predsednik bili. Koliko su ti dokazi bili ozbiljni? Navodili ste imena, među njima i Nebojšu Čovića. Kakav je epilog i zašto nema sudskog postupka? Na osnovu odluke Skupštine Srbije 2013. rukovodio sam radom Anketnog odbora za utvrđivanje činjenica o načinu trošenja sredstava budžeta Srbije na teritoriji KiM za period od 2000. do 2012. Izveštaj prati dokumentacija koja pruža solidnu osnovu za sprovođenje istraga na brojnim slučajevima i utvrđivanju krivične odgovornosti. U izveštaju su ličnosti na važnim funkcijama u državnoj hijerarhiji. Među njima je i Čović. Čović je figurirao kao jedan od ozbiljnih kandidata SNS za gradonačelnika Beograda 2014. Razlozi njegove zaštite od tadašnjeg premijera Vučića možda leže u tome što Čović ima važnu ulogu u sportskom klubu Crvena zvezda. Izveštaj u kom se pominje i on aprila 2014. predao sam predsednici Skupštine, ali se on nikada nije našao na raspravi i usvajanju. Izveštaj sa pratećom dokumentacijom je mikrofilmovan i nalazi se u arhivi Skupštine. U izveštaju pominjete današnjeg ministra odbrane Vulina? Pominje se kod kupovine kamera. Valjda će se neko od nadležnih državnih organa nekada baviti njim. Žalosno je da se neke građevinske i putarske firme koje se pominju i u izveštaju o zloupotrebama i pljački budžetskih sredstava danas od strane aktuelne vlasti angažuju na koridorima i revitalizaciji puteva u mnogim lokalnim sredinama. Kao što je firma MBA Miljković iz Žitkovca kod Zvečana. Miljković sa sinovima je vlasnik. Interpolova poternica protiv vas za zločine na KiM u operaciji „Reka“ podignuta je tek 2015, nedugo nakon objavljivanja izveštaja o zloupotrebama u trošenju novca na KiM? Siže optužnice je da sam navodno na sahrani šuraka koga su ubili teroristi izjavio da će „za njegovu glavu platiti sto albanskih glava“, nakon čega je navodno isplanirana akcija „Reka“ u kojoj su stradali nedužni albanski civili. Istina, koju nije teško dokazati, jeste da navedenoj sahrani nisam prisustvovao, niti ikada išta slično izjavio, kao i da nemam nikakve veze sa operacijom „Reka“. Zanimljivo je da sam tokom 2007. i 2008. godine u Haškom tribunalu branio generala Lazarevića i generala MUP-a Đorđevića. Tokom 2013. zbog istrage za Anketni odbor putovao sam po celoj teritoriji Kosova. A 2014. nakon izveštaja Anketnog odbora, očigledno dogovorom albanske i srpske mafije na KiM dobio sam međunarodnu poternicu. U centrali Interpola u Beogradu mi je saopšteno da je moje ime olovkom dopisano u vrhu poternice na kojoj se već nalazilo 16 lica. U Tužilaštvu za ratne zločine tvrde da me niko od svedoka u predmetu „Reka“ nije spomenuo i da je za njih poternica iznenađenje, jer su moji izveštaji kao ratnog načelnika bezbednosti Prištinskog korpusa proučavani i korišćeni i u tužilaštvu i odbrani u Haškom tribunalu. I u njima nije pronađena niti jedna sporna činjenica. Kažu da ste napustili SNS nezadovoljni pozicijom koju ste dobili, i da ste zato sada tako ostrašćeni protivnik Vučića? Zašto niste kritike iznosili kao član SNS? SNS-u sam se priključio na molbu Tomislava Nikolića. Verovao sam da on može pomiriti nacionalnu i građansku Srbiju. Bez toga ne možemo dalje. Nažalost, dolaskom Vučića na čelo stranke, preovladali su nekadašnji kadrovi SRS koji se nisu odrekli Šešeljevog poimanja politike. Opšte je poznato da sam o mnogim pitanjima imao drugačiji stav od kolega u stranci i da sam te stavove otvoreno zastupao. Nikada nisam prihvatao da budem stranački idolopoklonik, što je nerviralo stranački vrh. Mislite Vučića? Tako je. Trebali su im poslušni, a ne sposobni. Neke interesne grupe, objedinjene u kriminalu, potrudile su se da naprave što veći jaz između Vučića i mene. Ko, možete nam navesti imena? Zvonko Veselinović, Zelja… Kriminalizacija stranke i jednoumlje su me definitivno distancirali od SNS. Nisam opsednut Vučićem da bih ga ostrašćeno kritikovao. Ali tolika apolitičnost i nezainteresovanost srpske inteligencije za zbivanja i sudbinu zemlje su zabrinjavajući. Uvek sam zastupao i branio svoje stavove i često zbog toga imao posledice. Ova zemlja ne pripada nikome pojedinačno, nego svima nama. Kao bivši obaveštajac, imate li saznanja o tome ko stoji iza pokušaja državnih udara i pokušaja atentata na Aleksandra Vučića? Iza brojnih državnih udara i pokušaja atentata na Vučića stoji sam Vučić. Tu dramu Vučića sa sobom nacija je počela učestalo da preživljava. Uverena da premijera, pa predsednika, brani od onih koji ne misle dobro ovoj zemlji, ne znaju da je Vođu potrebno braniti od njega samog. A to je već mnogo teže. Vešte medijske manipulacije, začinjene dramaturgijom i miksovane iz jednog centra, naručenim mišljenjima i stavovima „eksperata“ i „stručnjaka“ imaju za cilj da učvrste poziciju Vođe i javnosti skrenu pažnju sa životno važnih tema. Mislite li da Gašić čita u rukopisu ova pitanja? Ne znam da li su pre stigla do Gašića nego do mene. Šta je njega, kao lokalnog moćnika iz Kruševca, kandidovalo za poziciju direktora BIA? I imate li saznanja kako vodi tu službu? Mislim da su naše službe bezbednosti isključivo u funkciji privatne stranačke vojske. Zbog opšteprisutne klime straha više se stanjem u našim službama ne bave ni mnoge referentne ustanove kao što je Beogradski centar za bezbednosnu politiku. Strahu doprinosi i situacija u kojoj je stanje u pravosuđu haotično, zaštitnika građana više nemamo, skupštinski Odbor za službe bezbednosti se ne sastaje, niti vrši nadzor nad radom službi. Jedino još poverenik za informacije od javnog značaja pruža otpor i periodično ukazuje na propuste u radu službi. A poslednjim izmenama zakona o BIA stvoreni su uslovi da se na mala vrata u organizacijskim jedinicama BIA zapošljavaju nestručni stranački kadrovi. Da li je tačno da MUP koristi više posebnih metoda za tajno prikupljanje podataka nego tri obaveštajne službe zajedno? Nad kim primenjuju te mere? I koliki broj novinara prate i prisluškuju? Kao predsednik skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti redovno sam u godišnjim izveštajima ukazivao na potrebu zakonske regulative kontrole primene posebnih metoda rada kojima se zadire u privatnost građana, a koje primenjuje Uprava kriminalističke policije MUP-a. Poslovnikom Skupštine regulisano je da Odbor za kontrolu službi bezbednosti kontroliše zakonitost primene posebnih metoda rada službi bezbednosti kojima se zadire u Ustavom zagarantovana prava i slobode građana. Međutim, odbor nema ingerencije da kontroliše primenu tih metoda od strane UKP-a. Analize pokazuju da MUP primenjuje te metode više nego sve tri službe zajedno. To ukazuje na mogućnost zloupotrebe u primeni ovih metoda, bez mogućnosti kontrole i bilo kakvog sankcionisanja. Navodi se da opremu za prisluškivanje ne poseduju samo MUP i službe? Pored službi bezbednosti, opremu poseduju i pojedini biznismeni, agenturna mreža stranih službi u našoj zemlji, neki bogati kriminalci, a i neke stranke. To stvara haotičnu situaciju u etru u kome svako svakoga može da prisluškuje, što u konačnom negativno utiče na bezbednost zemlje. Srbija mora obezbediti opremu za lociranje i oduzimanje takvih uređaja. Da li ste sklopili nekakav dogovor sa Sašom Jankovićem, kao što tvrde pojedini mediji? Nisam sklopio nikakav dogovor. Nisam se ni video sa Jankovićem. Ali sam raspoložen da razgovaram sa svima onima koji nas pozovu u uspostavljanju države kao institucija, i poštovanja Ustavom zagarantovanih prava građana. I dalje tvrdite da ovu vlast neće srušiti ujedinjena opozicija već narodni bunt gladnih, poniženih i zaboravljenih? Da bi bunt narastao do tih razmera, potrebno je vreme. Pre će samo raskol unutar SNS da sruši tu vlast. Zašto? Zato što je bara mala, a krokodila je mnogo.