Sumnjivi Novci Stranački

Samo nedelju dana pre nego što će bez obrazloženja dati ostavku, direktorka Majda Kršikapa je uveravala javnost da joj je cilj da ojača Agenciju za borbu protiv korupcije, zalagala se za novi zakon i stroža pravila i tvrdila da će posebnu pažnju posvetiti otkrivanju sukoba interesa i kontroli imovine i prihoda funkcionera. Ako je tako govorila 6. novembra, šta ju je nateralo da nedelju dana kasnije zaćuti i podnese neopozivu ostavku? Ne verujem da ćemo ikada saznati istinu, a možda je umesto odgovora na to pitanje dovoljno samo poređati neke vesti u poslednjih nekoliko meseci. Agencija je nedavno pokrenula postupak vanredne kontrole imovine 15 funkcionera! Teško da je nekoga u SNS-u iznerviralo to što se na spisku našao i Tomislav Nikolić, ali je sigurno nervozu podgrejalo to što se pred gradske izbore još jednom proverava imovina gradonačelnika Siniše Malog! A taman su se ponadali da su svi već zaboravili i na imovinu, i na Vučićevo obećanje da Mali sigurno neće dočekati gradske izbore kao gradonačelnik. Ne verujem da su ikoga u vlasti utešile reči Majde Kršikape da se tom kontrolom „ne dokazuje krivica funkcionera, već da prikupljeni podaci eventualno mogu da ukažu da postoji nesklad između realnog stanja i prijavljenih prihoda“. Za razliku od političara, većinu građana niko ne može proglasiti krivom, jer kod njih postoji potpuni sklad između primanja i stanja. Primanja im uglavnom stagniraju, pa im se ni stanje ne poboljšava. Nekima je, međutim, standard izgleda skočio. Jer kako drugačije objasniti da je za izbore 2012. svaki od građana-sponzora naprednjacima uplatio po 18.655 dinara, četiri godine kasnije prosečna uplata je povećana na 35.527 dinara, a ove godine na 39.564 dinara. Čudno, ali jedino se tim rastom od 120 posto za pet godina Vučić nije javno hvalio. Možda i zbog sumnje da u stranačkim finansijama nije sve baš tako čisto kao što se pokušava predstaviti. Za nelagodu je bio dovoljan i izveštaj Agencije iz kojeg se vidi da je skoro svih 6.940 građana-donatora Vučićevu predsedničku kampanju podržalo sa identičnom sumom od po 40.000 dinara. Slične priloge Agencija je utvrdila i 2012. i 2014, ali to verovatno ne bi bio problem da nije otišla i korak dalje - od Ministarstva za rad zatražila je da utvrdi da li neki od donatora u to vreme vladajućih stranaka - SNS-a, SPS-a i URS-a primaju socijalnu pomoć, a od Uprave za sprečavanje pranja novca da ispita da li se radi o sumnjivim transakcijama i nezakonitom finansiranju tih stranaka. Još čekamo potvrdu da li se radi o Sumnjivom Novcu Stranačkom ili ne, ali je malo čudno da je 2016. SNS imao 17 donatora iz samo tri mesta - Bora (četiri), Leskovca (12) i Zaječara (jednog). I pogađate, svako od njih uplatio je maksimalnih 40.000 dinara, iako firmama iz tih gradova baš i ne cvetaju ruže. Tim je čudnije što je većina tih sponzora i na spisku finansijera Vučićeve kampanje u 2017, samo su njihova imena malo razbacana. U Agenciji ni pre dolaska Kršikape nisu mirovali. Prvo im je bila sumnjiva tetka supruge Aleksandra Vulina, koja je ministru odbrane pozajmila pare za kupovinu stana, a onda su još medije obavestili i da sve što je o poreklu tih 205.000 evra otkrila Uprava za sprečavanje pranja novca nosi oznaku strogo poverljivo. Prethodno je Agencija pominjala Vulina i zbog nabavke 900.000 evra vredne opreme za video-nadzor u Zvečanu, dok je bio direktor Kancelarije za Kosovo, ali i izveštaj o tome već pet godina nosi oznaku „strogo poverljivo“. Kako je krenulo, ne bi me začudilo da nekome padne na pamet da se donese poseban zakon po kome se sve tajne ministra vojnog imaju smatrati - vojnom tajnom. Naravno, državnom tajnom bi se moralo smatrati sve ono što Nebojša Stefanović, kao koordinator svih tajnih službi, ne želi da kaže. I zato će biti dovoljno da on kaže: „Verujem da smo mi već dali sve odgovore“. I zaista, ovde se sve svodi na veru i poverenje. Čak i nepoverenje. Majda Kršikapa je 7. novembra izjavila da bi trebalo promeniti Zakon o finansiranju političkih stranaka. Očito je bilo lakše promeniti nju. Ako se zna da sigurno ima još ljudi kojima se zamerila, da li ikoga čudi zašto je na tom mestu izdržala tek nešto više od dva meseca? I da li bi ikoga iznenadilo ako se njen naslednik, ukoliko bude radio svoj posao, na tom mestu ne zadrži ni toliko?