Da se zna šta je čije

Usvajanjem novog zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, koji bi tokom jeseni trebalo da uđe u skupštinsku proceduru, zaokružiće se reformski proces započet uvođenjem jednošalterskog sistema za izdavanje građevinskih dozvola, na osnovu koga će se Srbija pozicionirati kao zemlja sa prestižnim pravnim okvirom za izgradnju i visokim stepenom pravne sigurnosti u posedovanju i prometu nepokretnosti. Na tekstu Nacrta zakona je radila radna grupa koju je oformilo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, sastavljena od predstavnika tog ministarstva, Republičkog geodetskog zavoda, Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Projekta za bolje uslove poslovanja Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID BEP). Izuzetan doprinos kvalitetu zakonskih rešenja dali su i predstavnici Ministarstva pravde, Javnobeležničke komore i Advokatske komore, kao i predstavnici poslovne zajednice i nevladinog sektora, koji su svoje sugestije iznosili tokom konsultativnog procesa i javne rasprave, koja je finalizovana prezentacijom Nacrta zakona u Novom Sadu, Beogradu, Kragujevcu i Nišu. Ova reforma se nametnula kao jedna od prioritetnih sistemskih reformi, jer su sve analize uslova poslovanja u Srbiji pokazale da je postojeći Zakon o državnom premeru i katastru jedna od ključnih prepreka za dolazak novih investitora. Ako bilo ko u javnosti ima dilemu da li treba reformisati katastar, treba ga podsetiti na probleme sa kojima se već decenijama suočavamo u praksi. Ključni je problem što je katastar neažuran, a to znači da se nepokretnosti (kuće, stanovi, placevi...) vode na vlasnike koji su davno preminuli ili su prodali te nepokretnosti ili su, pak, njihova vlasnička prava ograničena sudskom odlukom ili nekim drugim aktom, a propušteno je da se takva promena upiše u katastar. Ovakva situacija je neprihvatljiva, jer je katastar javna knjiga, čija je osnovna svrha da se javnost može pouzdati u tačnost upisanih podataka. Građani treba lako da saznaju da li su papiri neke nepokretnosti „čisti“ i ne treba da im stižu poreska rešenja na imovinu koju su davno otuđili. Ovaj problem će se rešiti tako što Nacrt zakona uvodi upis ex officio, što znači da će sudovi, javni beležnici, javni izvršitelji i drugi imaoci javnih ovlašćenja biti obavezni da po službenoj dužnosti Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), kroz elektronski šalter dostave odluke koje su doneli, odnosno ugovore koje su overili radi upisa u katastar. Nezavisno od toga, ostavlja se mogućnost i stranci da sama zatraži upis u katastar po istom osnovu, kako građani ne bi trpeli posledice neažurnosti sprovođenja pomenute obaveze. Drugi problem u sadašnjoj praksi je što je postupak upisa u katastar koncipiran tako da stranku „šeta“ satima od šaltera do šaltera: prvo u RGZ radi obračuna takse, pa do šaltera banke radi plaćanja, pa nazad u RGZ radi podnošenja zahteva i opet u RGZ radi podizanja izvoda ili rešenja. Ovaj problem je kulminirao zbog prakse javnih beležnika, sudova i drugih organa da od stranaka traže da im donose izvode iz katastra, iako je to izričito suprotno članu 103. Zakona o opštem upravnom postupku. Ovaj problem će se rešiti tako što Nacrt zakona uvodi obavezu svih tih organa da se povežu sa RGZ-om i da kroz elektronski šalter pribavljaju izvode iz katastra. Problem će definitivno biti rešen 1. januara 2020. godine, kada se uspostavi dnevna ažurnost podataka upisanih u katastru. Problem u praksi stvara i „zloupotreba prava“ na podnošenje zahteva, kojom se blokira odlučivanje po naknadno podnetim zahtevima. Zbog toga se građani žale da procedura pred katastrom „traje godinama“. Ovaj problem je najteže rešiti u praksi, zbog nagomilanih predmeta, čije je rešavanje usporeno upravnim sporovima koji se po tim predmetima vode. Nacrt zakona uvodi neke mehanizme za rešenje tog problema, kao što je, na primer, sužavanje „kruga prigovora“ koji blokiraju dalje upise. I na kraju, postupak upisa u katastar će biti znatno ubrzan uvođenjem načela formalizma u proceduru, pre svega u situacijama kada odluku, odnosno ugovor koji je osnov za upis, dostavljaju sudovi i javni beležnici. Neprihvatljivo je da RGZ proverava sud i javne beležnike i to u svakoj službi drugi referent „po svom ćefu“. Na primer, ako je javni beležnik dostavio katastru radi upisa ugovor ili ostavinsko rešenje, šta tu ima dalje da proverava RGZ. Ili, ako je sud doneo presudu sa nalogom za upis promene u katastar, da li treba dozvoliti RGZ-u da odbije takav nalog? Naravno da ne treba. Takva praksa stvara pravnu nesigurnost u vezi sa realizacijom javnih ovlašćenja sudova i javnih beležnika, što je nedopustivo. Nešto je drugačije rešenje propisano u odnosu na zahtev za upis koji dostavlja stranka, jer postoji mogućnost da dostava po službenoj dužnosti nije izvršena upravo zato što ta isprava nije podoban osnov za upis. Zbog toga je RGZ-u ostavljen duži rok od 15 dana kada upis vrši po zahtevu stranke, u odnosu na rok od pet radnih dana, u kome mora da postupi kada upisuje promenu u katastru po službenoj dužnosti. Ova reforma osmišljena je u skladu sa najvišim standardima rada javne uprave, jer podrazumeva potpuni prelazak na elektronsku proceduru, koja će se sprovoditi kroz elektronski šalter. Vizuelni identitet ove reforme biće elektronski dokument, a papir će polako otići u istoriju. Kako bi se građani postepeno privikli na ovu promenu, predviđen je prelazni period koji će trajati do 31. decembra 2019. i do tada će stranke moći katastru da dostave svoje ugovore i u papiru. Modernizovan postupak upisa u katastar uvešće Srbiju u red najefikasnijih država kada je u pitanju upis prava na nepokretnostima, a pozitivno će uticati i na poziciju zemlje na Duing biznis listi Svetske banke, na kojoj u protekle tri godine Srbija beleži kontinuiran napredak i trenutno se nalazi na 47. mestu. Taj napredak ostvaren je zahvaljujući reformi procedure za izdavanje građevinskih dozvola, odnosno implementaciji Zakona o planiranju i izgradnji, usvojenog u decembru 2014. Reforma sistema izdavanja građevinskih dozvola je, između ostalog, pojeftinila administrativne troškove gradnje. Za prosečan građevinski projekat u Srbiji troškovi su smanjeni sa 3,6 na 3,2 odsto vrednosti objekta, što znači da je ostvarena ušteda veća od 130.000 dinara samo po tom osnovu. Kao dodatna pogodnost i zamajac razvoju građevinske industrije, u decembru 2014. ukinuta je i naknada za uređivanje građevinskog zemljišta za infrastrukturne, proizvodne i slične objekte. Ovi podaci jasno pokazuju kako se efikasno i pouzdano zakonodavstvo odražava pozitivno na priliv investicija. Novi Zakon o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova predstavlja logičan nastavak saradnje Američke agencije za međunarodni razvoj, Vlade Srbije i NALED-a na reformi sistema izdavanja građevinskih dozvola i očekuje se da će ova reforma omogućiti kako nastavak razvoja građevinske industrije, tako i dalji napredak Srbije na Duing biznis listi, što je značajan pozitivan signal za ulaganja u Srbiji.