Za ovo malo duše

Jugoslovenski pozorišni festival Bez prevoda, ove godine je okupio osam predstava pod maksimom Za ovo malo duše. Čin otvaranja ove svečanosti u ponedeljak, 13. novembra, pripao je dr Nadi Popović Perišić, koja je pre tačno 22 godine kao ministar kulture Srbije, imala razumevanja da se ustanovi ova jedinstvena smotra pozorišnih predstava koja okuplja najbolje predstave iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore. Danas, kao profesor i osnivač Fakulteta za medije i komunikacije, u svom pozdravnom govoru, objasnila je zbog čega su važni ovi teatarski dani: „Slogan Bez prevoda upravo ističe ideju o zajedničkom kulturnom prostoru bez obzira na tragične događaje kroz koje smo prošli i na najbolji način pokazuje da kultura može ono što ne uspeva politici.“ I selektor Festivala, pozorišni kritičar Bojan Munjin, govori za NIN o dobrom kontinuitetu ovih pozorišnih susreta kojima se publika u Užicu toliko raduje: „Za protekle 22 godine u ovom gradu su igrane predstave tradicionalnog pozorišnog izraza, modernijeg, modernog, videli su ozbiljno pozorište, pozorište sa crnim humorom, pozorište bez reči, pozorište sa nekom vrstom koncepta... To je veoma upućena publika koja želi dobre predstave, prvorazredne glumce, želi da uživa u punoći pozorišta. Iz tog spektra živog teatra koji se odvija tokom jedne godine u te četiri sredine, trudim se da izaberem ono što na najbolji način predstavlja teatar, a da ne podilazim publici. Ta publika brzo oseti ako je nešto ispod crte, čak i kad je o dobrim glumcima reč. Oseti i pokaže. Festival jeste aktuelan, ali on nije nikakva politička tribina, on nema koncept političkog pozorišta, Ipak, neprestano se osluškuje nerv savremenosti i sa njim se jednako korespondira. Postoji misao koju treba imati na umu kada se govori o ovom festivalu: ako je ovaj svet odvratan, onda nemojte insistirati na sceni na odvratnosti, probajmo da bar u ta dva sata prevladamo sve te odvratnosti, da makar ta dva sata budemo malo bolji.“ Iz Podgorice ove godine stiže predstava Samoubica u režiji Veljka Mićunovića koji svoje viđenje ovog Erdmanovog komada, za NIN, objašnjava: „Naš samoubica nije tek anonimna individua čiju tragičnu dogodovštinu pratimo, koja u borbi za egzistenciju posustaje zbog surovog poretka u kojem je tlačen i varan, već samoubistvo našeg junaka društvenim diktatom treba da postane žrtva za naciju i u slavu sistema. Tu je zamešateljstvo koje inspiriše našu pozorišnu grotesku i čini je aktuelnom. Groteska koja nastaje u takvoj situaciji donosi mnogo svakidašnje aktuelnog iz naših života i meša se tragično i komično koje takođe aktuelno živimo. Što je taj naš junak naivniji i plemenitiji čovek, tim gore po njega. Dobrota je u ovom društvu žrtvovana, naša je teza. Društvo u kome živimo ustanovljuje se na pravilima manipulacije vrednostima. Takav sistem vrednosti prećutno je prihvaćen.“ Festival u Užicu traje ove godine od 13. do 20. novembra. Početak je pripao ansamblu Jugoslovenskog dramskog pozorišta sa komadom Tako je ako vam se tako čini, zatim sledi Samoubica Crnogorskog narodnog pozorišta, Dokle pogled seže, autorski projekat Kraljevskog pozorišta Zetski dom, sa Cetinja, Priče iz Bečke šume Kazališta Gavela iz Zagreba, Ivanov Narodnog pozorišta iz Beograda, Moja fabrika Bosanskog narodnog pozorišta iz Zenice, Svedobro Narodnog pozorišta iz Užica, i festival zatvara Moja ti u izvođenju Ateljea 212.