Onima koji stvaraju manje nego onima koji troše

Svako četvrto preduzeće u Srbiji postoji samo na papiru, jer je oko 20.000 od 97.453 privredna subjekta, koliko ih je APR-u dostavilo finansijske izveštaje za prošlu godinu, potpuno neaktivno, a još oko 15.000 ih je samo delimično aktivno. Dobra vest je da se iz finansijskih izveštaja može uočiti da je u svim firmama 1.036.057 zaposlenih, za 45.457 više nego godinu dana ranije, što je doprinelo smanjenju stope nezaposlenosti za šest procentnih poena. Loše je pak što se iz tih istih izveštaja može uočiti da zaposleni u mnogim sektorima zarađuju manje od republičkog proseka, koji je za tu godinu bio 46.097 dinara, ili 374 evra. S obzirom na to da je prosek „sarma“, ako pogledamo ko jede „meso“, a ko mora da se zadovolji „kupusom“, videćemo još jednom da je Srbija jedna od retkih zemalja u kojoj su zarade u privredi manje od plata zaposlenih u javnom sektoru. Na osnovu podataka o isplaćenim bruto zaradama i naknadama za celu godinu, može se videti da je prosečna isplaćena neto zarada u privredi 2015. bila 41.197 dinara, a lane 43.378 dinara. S obzirom na to da su krajem 2014. u sklopu mera fiskalne konsolidacije smanjene plate u javnom sektoru, u međuvremenu je smanjen zaostatak prosečnih plata u privredi za republičkim prosekom sa 3.235 na 2.719 dinara. Taj zaostatak bi, međutim, bio veći da zvanična statistika u obračun prosečne plate uključuje i mnoge firme koje kasne ili svojim radnicima uopšte ne isplaćuju zarade. Nema sumnje da bi ogromna većina zaposlenih u privredi bila prezadovoljna da zarađuju samo šest odsto manje od republičkog proseka. To važi i za 320.000 zaposlenih u prerađivačkoj industriji, koji su lane u proseku svakog meseca dobijali 38.609 dinara. Tim pre što je njihov prosek lane bio i nominalno, za skoro 900 dinara, manji nego godinu dana ranije, tako da su voljom poslodavaca i oni morali da štede kao da su zaposleni u javnom sektoru. Ukoliko se njihova primanja preračunaju u evre po srednjem kursu NBS, ispada da su oni 2015. mogli za mesečnu platu da kupe 327 evra, a lane 13 evra manje. S obzirom na to da u prerađivačkoj industriji radi skoro svaki treći zaposleni u privredi, teško da bi se oni složili sa tvrdnjama zvaničnika o rastu standarda u Srbiji. Za razliku od kolega iz prerađivačke industrije, prosečne zarade zaposlenih u poljoprivredi, šumarstvu i vodoprivredi lane su bile 36.345 dinara, za 2.568 dinara veće nego 2015, ali oni i dalje za republičkim prosekom kaskaju skoro 10.000 dinara. I oni i radnici u prerađivačkoj industriji mogu da sanjaju primanja nešto više od 42.000 ljudi zaposlenih u sektoru snabdevanja električnom energijom, gasom i parom, u kome je lane prosek dogurao na 77.610 dinara ili 630 evra. U kompanijama, koje praktično predstavljaju prirodne, ili bolje rečeno državne monopole zarade su dva i po do tri puta veće nego u mnogim sektorima privrede. U tim monopolima primanja su značajno veća čak i u odnosu na sektor osiguranja i finansijskih usluga, u kome je u dve prethodne godine prosek pao sa 54.254 na 51.750 dinara, ali je još uvek za skoro 20 odsto veći nego u privredi. I značajno veći od 29.221 dinar ili 237 evra, koliko u proseku zarađuju zaposleni u restoranima i hotelima. Prosečna primanja – ukupna izdvajanja za neto zarade, penzije i socijalna davanja podeljena sa ukupnim brojem zaposlenih, penzionera i korisnika socijalne pomoći – bila su u Srbiji prošle godine 323,3 evra, i po tome je od 86 posmatranih zemalja na 67. mestu. Ubedljivo prva je Švajcarska (12,9 puta veći prosek), a ubedljivo poslednja Venecuela. Bar osam puta veće plate nego kod nas su u Norveškoj, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Australiji, Singapuru i SAD, dok ni šest puta veća plata u Srbiji ne bi bila dovoljna da stignemo Dansku, Island, Hongkong, Finsku, Nemačku, Irsku, Izrael, Holandiju, Švedsku, Japan, Novi Zeland, Kanadu i Veliku Britaniju. Od zemalja iz regiona ispred Srbije su Slovenija, Hrvatska, Rumunija, Bugarska, Crna Gora i BiH, a iza Makedonija i Albanija.