Većina bi da im Nemac bude šef

Nemačke kompanije su od 2000. u Srbiju investirale 1,8 milijardi evra, a u našoj zemlji posluje 400 kompanija poreklom iz Nemačke. Uz to, za građane Srbije nemački investitori su najpoželjniji, pokazalo je istraživanje o percepciji nemačkih investicija koje je predstavila Nemačko-srpska privredna komora (AHK). To misli 31,4 odsto ispitanika što je daleko više od „drugoplasirane“ Rusije za koju se opredelilo 18,1 odsto anketiranih. Glavni razlozi zbog kojih su nemački investitori rado viđeni u Srbiji su ekonomska moć Nemačke, privredna i industrijska razvijenost, uređen državni sistem i to što su Nemci vredan i disciplinovan narod. Ronald Zelinger, predsednik Nemačko-srpske privredne komore, koja okuplja 340 nemačkih kompanija u kojima je zaposleno 35.000 radnika, istakao je da je interesantno da građani Srbije kao glavnu snagu nemačke države navode njenu ekonomsku snagu, a ne politiku, veru, tradiciju ili neke karakteristike samih naroda. Da u ekonomiji leži snaga Nemačke misli čak 57 odsto ispitanika, pokazuje pomenuto istraživanje. „Ovo je jedan od stavova koji ujedno šalje snažnu poruku i političarima i privrednicima. LJudima su važna uređena i ekonomski napredna društva. To obezbeđuje mir i prosperitet i pojedinaca i društva u celini, i mi u Nemačko-srpskoj privrednoj komori se u potpunosti sa tim slažemo“, rekao je Zelinger. U prilog tome, kako je istakao, govori i podatak da bi 51,2 odsto građana Srbije radije ostalo u svojoj zemlji i radilo za nemačkog poslodavca, nego što bi otišlo u Nemačku. „To je ohrabrujući pokazatelj koji govori da ljudi ne moraju da odu iz zemlje da bi mogli da imaju dobar posao. Nemačkim poslodavcima su radnici važni, a srpski radnici su obrazovani i stručni. Veoma je važno da oni ostanu ovde i rade na boljitku srpskog društva i naša misija je da se procenat onih koji bi da odu smanji, jer je za svakoga bolje kad radi u svom okruženju“, rekao je Zelinger. Građani kao glavne karakteristike nemačkog načina poslovanja izdvajaju preciznost i efikasnost, ali i kvalitet proizvoda i pouzdanost u poslovanju. Svaka od ovih karakteristika ocenjivana je ocenom od jedan do pet i svaka je dobila prosečnu ocenu veću od četiri. Zelinger je istakao da su građani Srbije i u ovom istraživanju pokazali da cene prave vrednosti i da im je sa jedne strane stalo do jake privrede, efikasnog poslovanja i kvalitetnih proizvoda, a sa druge strane i do poštenog odnosa prema njihovom radu. „Srećni smo da su nemački investitori prepoznati kao dobar primer najboljih praksi, a svojim daljim radom nastojaćemo da dodatno opravdamo takvo poverenje“, poručio je predsednik AHK i generalni direktor vršačkog Hemofarma, člana nemačke Štada grupe. Nemački ambasador u Srbiji Aksel Ditman je ukazao da je ekonomska razmena Srbije i Nemačke centralni stub bilateralnih odnosa, navodeći da spoljnotrgovinska razmena dve zemlje iznosi četiri milijarde evra, a nemačke kompanije su u Srbiji od 2000. investirale 1,8 milijardi evra. „Angažman nemačkih investitora doprinosi održivosti Srbije. Srbija jeste napredovala u uslovima poslovanja što pokazuje i Duing biznis lista Svetske banke, ali uslovi treba i dalje da se unapređuju, posebno u domenu pravne sigurnosti, borbe protiv korupcije i javnih nabavki. Drago nam je da Vlada aktivno radi na tome“, rekao je Ditman i dodao da je uveren da će Srbija privući još nemačkih investitora. Govoreći o tome koja je oblast najzanimljivija za ulaganje u Srbiji, Ronald Zelinger je rekao da su to svakako one grane u kojima je Nemačka najprepoznatljivija, poput automobilske industrije i proizvodnje komponenata i delova za automobile. I građanima Srbije je prva asocijacija kada se pomene Nemačka – razvijena industrija, ekonomija i privreda, a odmah zatim sledi automobilska industrija. Trenutno među najvećim nemačkim investitorima u Srbiji su kompanije Simens, Boš, Kontinental, Henkel i Hemofarm. Predstavnici ovih kompanija su istakli da im je važna pravna sigurnost, budući da ulažu milione evra. „Važno je da uslovi za one koji već posluju u Srbiji budu dobri kako bi bili motivisani da ponovo ulažu. Hemofarm, recimo, stalno ulaže i otvara nova radna mesta za srpske radnike“, rekao je Zelinger. Udo Ajhlinger, direktor kompanije Simens, kaže da su posebno zabrinuti za oblast javnih nabavki i uticaja kineskih investitora na tendere. „Pomno pratimo primenu direktiva Evropske unije koje se odnose na javne nabavke. Simens posluje u Srbiji 130 godina, bićemo sigurno ovde još 70, ali je pitanje kako će se menjati poslovanje“, rekao je on i dodao da će i ta kompanija nastaviti da investira, ali samo ukoliko se ispune pomenuti uslovi. Kao izuzetno važan uslov za poslovanje predstavnici ovih kompanija istakli su i značaj radne snage, te pozdravili usvajanje Zakona o dualnom obrazovanju. Takav sistem funkcioniše i u Nemačkoj pa su nemački investitori „navijali“ za usvajanje ovog propisa. Živko Topalović, direktor kompanije Kontinental, koja u Srbiji zapošljava 1.100 radnika, rekao je da je fokusiranje na razvoj različitih sposobnosti zaposlenih i efikasno implementiranje istih u svakodnevnom radu jedan od ključeva uspeha te kompanije. Kontinental je sproveo programe dualnog obrazovanja za industrijske mehaničare i bravare zavarivače. Do sada su taj program prošle tri generacije. Osim toga, oni su sproveli i program za apsolvente koji prvi put traže zaposlenje. „Iako postoji određena skepsa u pogledu dualnog obrazovanja, ono je veoma široko i mnogi uspešni biznismeni su prošli kroz te programe“, kaže Topalović. Jovanka Jovanović, direktorka kompanije Boš koja u Srbiji posluje od 1991, navodi da je i kompanija Boš promoter dualnog obrazovanja. „Mi smo pionir dualnog obrazovanja, uveli smo, na primer, profil električara. Programi dualnog obrazovanja će biti naš prioritet i u budućnosti“, poručuje ona. Da akcenat treba staviti na edukaciju kako bi se privukli strani investitori ističe i Zelinger. On je, međutim, naglasio i da postoji manjak visokoobrazovanih ljudi. Potrebno je, prema njegovim rečima, napraviti kurseve za edukaciju mladih, koji bi bili osposobljeni da rade na mašinama. On je istakao da je i sam prošao kroz sistem dualnog obrazovanja. „Državi Srbiji smo bili i bićemo partner u kreiranju privrednog ambijenta po nemačkom modelu koji građani Srbije očigledno veoma cene“, poručio je predsednik Nemačko-srpske privredne komore. Sudeći po tome da svaki treći građanin Srbije želi da radi za poslodavca iz Nemačke, novi investitori iz te zemlje neće imati problema sa nedostatkom zainteresovanih radnika. Interes, srećom, postoji i sa druge strane, jer se u poslednje tri godine povećava vrednost stranih direktnih investicija koje dolaze iz Nemačke. Prema podacima Narodne banke Srbije, nemačke neto direktne strane investicije u 2016. iznosile su oko 177 miliona evra, dok su 2014. bile svega 31,5 milion evra. U prvoj polovini ove godine investitori iz Nemačke uložili su u Srbiju 84 miliona evra i do kraja 2017. bi mogle dostići prošlogodišnji nivo.