Orgijanje

„Primećujem“, piše mi čitalac Ivan Vučković, „da mnogi ljudi kažu ’orginal’ i ’orginalan’ umesto pravilnog original, originalan.“ I jednog biv- šeg ministra kulture, kaže, čuo je da tako izgovara. Kako objasniti tu čestu grešku? Izostavljanje nenaglašenog „i“ inače je svojstveno bosanskim govorima. Kao da mi i danas zvoni u ušima, sa one nekadašnje savezne televizije, prilog iz Sarajeva gde neki funkcioner govori: „Drug iz Zav’dov’ća nema neke vel’ke kval’f’kac’je, al’ se dokazao radom u organ’ma Saveza komun’sta, gdje već god’nama...“ i tako dalje. Malo je vero- vatno, ipak, da je taj dijalekatski izgovor mogao da pređe Drinu. Možda je samo malo podstakao urođenu govornu lenjost svih nas. Mogla je delovati i analogija sa rečima na org- (organ, organizam, organizovati...), ali ona nema nikakvog opravdanja, jer sve te reči, pa čak i orgije i orgu- lje, potiču iz grčkog, dok original i originalan dolaze od latinskog origo originis – poreklo, izvor, početak. Zlatko Delić iz Banjaluke javlja mi da se na Vikipedi- ji na srpskom jeziku razvila živa rasprava oko prideva od reči hokej. Navodno, „lingvisti kažu da je pridev od reči hokej – hokejski, ali u stvarnosti skoro svi kažu ho- kejaški klub, hokejaška utakmica itd. Ko je ovde u pravu?“ U pravu su obe strane, ili nijedna. Jezik gradi prideve od imenica u skladu sa svojim tvorbenim mogućnostima, a to ovde nije problem, jer sve što ima veze s hokejom ima veze i sa hokejašima, i obrnuto. Ako uzmemo samo sportove s loptom, videćemo da se za fudbal, rukomet, tenis, stoni te- nis pridev izvodi iz imena sporta (fudbalski, rukometni itd.) a za košarku i odbojku od imena igrača: košarkaški, odbojkaški. To me podseća na jednu davnu anegdotu koju valjda još samo ja pamtim. Kad je izašao prvi Pravopis dveju Ma- tica, 1960. godine, u njegovom rečniku našle su se reči košarač i košarački. Odjednom se među sportskim no- vinarima proneo glas: jeste l’ čuli? Odsad nije pravilno reći „košarkaš“ nego „košarač“! Sledećih nekoliko dana u „Politici“ i „Borbi“ pojavile su se rečenice kao: „Naš najbolji košarač, Radivoj Korać...“ „Sutra košarački derbi na Kalemegdanu...“, „Košaračica LJubica Otašević postaje glumica...“ Onda su se prenuli autori Pravopisa i objasnili da je košarač zanatlija koji plete košare, korpar, da je unet kao i sve reči koje sadrže č ili ć, dok za košarkaša nije bilo potrebe da se unosi.